Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова


душманлик шахсга ва у билдираётган  маълумотга ошкора эътибор бермаслик шаклида ифодаланиши мумкин. Куркув тусиги



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet161/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

душманлик
шахсга ва у билдираётган 
маълумотга ошкора эътибор бермаслик шаклида ифодаланиши мумкин.
Куркув тусиги
хам биологик (уз хаёти, соглиги учун хавотирланиш), 
Хам ижтимоий (уз моддий фаровонлиги учун хавотирланиш, сухбатдош­
нинг макомини ута юкори куриш, унинг томонидан куркитиш, жазодан, тан 
олинмаслигидан хавотирланиш, ёки ундан хам куп даражада унинг 
интеллектуал ва шахеий фазилатлари устидан кулишдан куркиш ва х к.) 
сабаблар туфайли юзага келиши мумкин. Куркув салбий окибати булган 
реал вокеани эслаш, ёки бундай окибатни олдиндан сезиш туфайли юзага 
келиши мумкин. Бундай холатни бошидан кечириш тез-тез учраганда, хар 
кандай хаёт вазиятидан куркув ривожланиши мумкин. Купинча куркув 
бахтсизликни олдиндан сезиш, бошка кишидан келиб чиккан эхтимолий 
хавфдан химояланмаганлик каби сезилади. Талаба маълум укитувчидан 
сезадиган куркув бунга мисол булиши мумкин. Уни ушбу укитувчига 
топшириши лозим булган синов ёки имтихон шаклидаги аттестация 
истикболи куркитади. Пировардида, укув фанидан яхши тайёрланиш 
даражасига эга булса хам, бундай талаба ижтимоий куркувнинг психологик 
тусиги таъсирида, имтихонда узининг реал имкониятидан анча пастрок 
натижани к^фсатиши мумкин.
Мулокотда куркув ифодаланишининг одатдаги нсвербал реакциялар- 
нинг ички бурчаклари якинлашган, 
кутарилган кош, пешонанинг 
горизонтал ажинлари, кузлари катта очилган, пастки ковоги кучанган, 
устки ковоги кутарилган, огиз учлари оркага тортилган, кул-оёкдари ушлаб 
курганда муздек (“мд-'златувчи куркуз”), юзи скарган ёки кизарган булиши 
мумкин. Куллар калтирайди, тиззалар букилади. Курку» тусигини йук 
килиш учун, уни келтириб чикарган сабабни ёки сабабларни аниклаш 
мухимдир.
Уялиш
-
уятчанлик ва айбдортк - пушаймонлик тусиги
узи учун ёки 
бошкалар учун нокулайлик туйгуси туфайли юз бераётган вокеанинг жоиз 
эмаслиги туйгуси сифатида юзага келади. Кугганча мулокотдаги бундай 
психологик тусик танкид килинганда, баъзан ортик даражадаги макташда 
HaivioeH булади. Бунда сухбатдош узини йукотиб куяди, кузини яширади, 
кизаради, имкони борича тезрок йзтишга интилади. Урганиб колган мактага 
булмаганда (узига хос овозеиз танбех) еки кутилган танбех булмаганда
192


(баъзан бундай индамаслик шаклидаги кечириш жазодан хам ёмон таъсир 
этади), киши узига нисбатан очик айб билдирилгани каби нокулайлик х,ис 
этади. 
Уяпиш ва айб -
жуда огрикди эмоциялар булиб, уларни яшириш 
кийин. Купинча бунинг учун инкор этиш, бугиш, компенсация ва хоказо 
химоя м ехан измл ар и дан фойдаланилади.

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish