Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

Уйин даражасипат
мулокот турида олдиндан хамсухбат шахсига 
жонли кизикиш шакллантирилиб, бунда кизикиш гаразли эмас, балки ушбу 
одамга симпатия билан ифодаланади. Ушбу алоканинг алохида фарки -
узгага кизикиш кутилаётган мулокотга байрамона кайфият багишлайди 
(масалан ёктирган одамимиз билан учрашувга кетаётиб, узимизни шундай 
хис киламиз). Уйин мулокот даражаси педагог фаолиятида хам куп 
учрайди. Укитувчи педагогик муносабат давомида таълим олувчилар билан 
факатгина 
соха 
мутахассиси, 
укув 
материалининг 
продуктив 
узлаштирилишини ташкиллаштирувчи шахе сифатида эмас, балки узининг 
сухбатдошига ёки аудиоторияга хурмат билан муносабатда булиб, актёр ва 
режиссёр тарикасида хам фаолият олиб боради.
Ишга оид даражасипа
мулокот бошкачарок тузилади. Бунинг 
мазмунида иш даражасидаги мулокот асос булиб, сухбатдошлар умумий 
иш билан бириктирилганликлари, юзага келган муаммони хамкорликда хал 
килишлари кераклиги ётади. Сухбатдошга сизга ёрдам бериши мумкин 
булган шерик ёки сизнинг унга хамкорликдаги фаолият жараёнида 
нафингиз тегиши мумкин булган одам сифатида каралади. Шунинг учун 
асосан сухбатдошнинг асосий роли эмас, унинг аклий ва иш борасидаги 
фаоллик даражаси, унинг умумий муаммони ечишга уз хиссасини кай 
даражада кушиши ахамият касб этади.
Инсонларнинг энг юкори мулокоти — 
маънавий
даража булиб, бунда 
сухбатдош маънавият таргиботчиси сифатида кабул килинади ва шунинг 
учун унга булган муносабат узига хос мурувват хисси билан фаркданади. 
Бундай инсон билан мулокотга биринчи навбатда унинг ташки киёфаси, 
шахсий ва ишчанлик сифати эмас, унинг бой тажрибаси ва маънавий кучи
178


атрофдаги инсонлардан ажралиб турувчи олий даражаси фак,ат бир киши 
учун эмас, балки бутун инсониятга хос мажмуа сифатида 
карал
ади.
Табиийки, юкорида курсатилган мулокотларнинг хар бир погонаси 
асл холича тез-тез учрамасада, уларнинг элементлари озми-купми турли 
муносабатларда 
кузатилади. 
Шунингдек, 
бундай 
мулокотлар 
хамкорликдаги фаолиятда маълум кийинчиликлар пайдо килиши мумкин
уларнинг хал этилиши эса куп холларда мулокот субъектларининг 
коммуникатив этикаси ва психологик компетентлилигига боглик булади.
Мулокотда 
психологик 
холатлар 
(позициятр).
Америкалик 
психотерапевт Эрик Берн 1964 йилда “Одамлар уйнайдиган уйинлар” 
китобини чоп этади. Унда манипуляцион мулокот — инсонларнинг узаро 
харакатларини “трансакт анализ” номи билан машхур булган модели 
такдим этилади (трансакция — бу ■
бошка одамга нисбатан каратилган 
хара
1
сатдир).
Инсонларнинг ижтимоий фаолиятини кузатиш Э.Берн учун трансакт 
анализнинг бошлангич нуктаси булган. У вакти вакти билан инсонларнинг 
узини тутишидаги турли жихатлар (поза, товуш, нуктаи назар, суз бойлиги) 
куз олдида бирдан тулик узгаришини сезиб колади. Харакатдаги 
узгаришлар одатда хиссиёт билан ифодаланиб, у хар бир инсон онгининг 
холати билан богланади. Бошка психологик холати купинча биринчиси 
билан келнша олмайдиган бошка харакат схемаси билан богланади. Бу 
фарк ва узгаришлар Э.Бернни инсонда турли холатларнинг мавжудлиги 
хакидаги фикрга олиб келди ва уни “Мен” позициянинг хиссиётлар схемаси 
деб атади. Хар бир инсон чегараланган узининг "Мен” позицияси 
репертуарига эга.

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish