Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

психологик инкирозлар
гурухи каторида яна бир 
инкирозли ходисаларнинг кагга катлами булиб, у хаёт шароитларининг 
узгаришлари билан белгиланади. Бу хаётий инкирозлар детерминантлар деб 
5^куБ юртини тугатиш, ишга жойлашиш, никохдан утиш, фарзанд тугилиши, 
яшаш жойининг узгариши, нафакага чикиш каби мухим вокеалар 
хисобланади. Бу ижтимоий - иктисодий, вакт холатлари катта субъектив 
кийинчиликлар, психик зурикиш ва онг хулкининг узгариши билан 
кузатилади.
Ва нихоят яна бир инкирозлар гурухини ажратиш керак. Бу иикироз 
гурух хаётидаги критик (танкидий) холатлар драматик гохида эса трагедик 
вокеалар билан боглик булади. Бу омиллар инсон учун вайронкор гохида 
фожиавий якун топиши мумкин. Онгда чукур узгаришлар кадриятли 
йунапишлар ва умуман хаёт мазмунини кайтадан куриб чикилади. Бу 
инкирозлар инсон имкониятлари даражасида булиб утади ва эмоционал 
кечинмалар билан кузатилади. Буларни норматив булмаган вокеалар, яъни 
мехнатга лаёкатни йукотиш, ногиронлик, ажрашиши, мажбурий ишсизлик, 
миграция, кутилмаган вазиятда кишининг улими эркинликдан махрум 
булиши ва бошкалар. Бу гурухни 
критик инцирозлар
деб атаймиз.
Психологик инкирозларнинг биринчи учта гурухи хронологик 
характерга эга. Улар норматив хисобланади; уларни барча одамлар 
бошидан утказишади, аммо инкирознинг ифодаланганлик даражаси хдр 
доим хам зиддият даражасига етмайди. Хаётий инкирозларнинг иккинчи, 
учинчи гурухлари норматив характерга эга булиб, бошланиш вакти, хаётий 
шароитлар, сценарийлар, инкироз иштирокчилари, тасодифий бу вокеавий 
инкирозлар шароитлар туташ келганлиги туфайли пайдо булади. Бундай 
инкирозлар дан чикиш муаммоли хисобланади. Гохида деструктив булиб, 
жамиятда муттахамлар, ичувчилар, уз жонига касд килувчилар купаяди.
Шахе касбий шаклланиш концепциясига асосланган холда инкироз- 
ларни касбий ривожланишдаги кескин узгаришлар деб таърифлаш мумкин. 
Узок давом этмай, улар касбий шакллакишнинг бир борскичидан иккинчи 
боскичига утиш пайтида ёркин намоён булишади. Инкирозлар одатда 
касбий хулкда узгаришеиз булиб утади. Аммо касбий онгда булиб утадиган 
узгаришлар, яъни, максадларга йуналтирилганлик, атрофдагилар билан 
1 узаро муносабатларнинг узгаришига, гохида эса касбни узгартиришга хам 
олиб келади. Касбий ривожланиш инкирозларини келтириб чикарувчи
129


омилларни батафсил куриб чикамиз. Детерминант сифатида фаолиятни 
бажариш усулларининг аста-секин узгаришлари булиши мумкин. Бирламчи 
профессионализация даврида шахе ута норматив фаолликни намоён эта 
олиши ёки тикланиши лозим. Ута норматив касбий фаоллик, янги 
таълимий, малакавий ёки фаолиятнинг ижодий боскич ига утиш даврида 
кузатилиши лозим. Бопща касбий шаклланиш инкирозларини келтириб 
чикарувчи омил сифатида шахе узини ижтимоий ва касбий таълимий 
статусидан 
коникмаслиги 
туфайли 
ривожланган 
ижтимоий-касбий 
фаоллиги булиши мумкин.
Ижтимоий-психологик йуналтирилганлик касбий ташаббус интеллек­
туал эмоционал зурикиш куп холларда касбий фаолият бажрилишининг 
янги усулларини уни такомиллаштириш йулларини кидиришга имкон 
беради. Касбий инкирозларни келтириб чикарувчи омиллар сифатида, 
инсон хаётидаги ижтимоий-иктисодий шароитлар булиши мумкин: 
корхонанинг 
тугатилиши 
иш 
уринларининг 
кискартирилиши, 
кониктирмайдиган иш хавди, янги яхши жойга кучиб утиш ва бошкдлар. 
Касбий ривожланиш инкирозларини келтириб чикарувчи омиллар сифатида 
психофизиологик узгаришлар 
яъни 
согликнинг ёмонлашуви, 
ишга 
лаёкатнинг пасайиши, касбий толикиш, интеллектуал кучеизлик, “хиссий 
суниш” синдроми ва х к .
Касбий инкирозлар куп холларда янги лавозимга утишда, вакант 
лавозимни 
эгаллашдаги 
танловларда 
катнашишда, 
аттестация 
ва 
мутахассисларни таърификациядан утказишда кузатилади. Нихоят узок 
давомли инкирозли ходиса омили сифатида касбий фаолиятга тулик 
киришиб кетиш хисобланади. Канадалик психолог Барбара Килленжер 
таъкидлашича, муваффакият ва танишиш воситаси сифатида ишни тан 
олганлар, гохида касбий ахлок нормаларини бузадилар. Зидциятли, узаро 
муносабатларда купол булиб коладилар.

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish