Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова


Психология фанининг сунги даврдаги маълумотларига асосланган



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet116/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

Психология фанининг сунги даврдаги маълумотларига асосланган
л;олда к/изищшиш бир нечта даражаларга ажратиш мумкин:
 
а) 
синчковлик; б) кизикувчанлик; в) билишга кизикиш; г) тургун ёки касбий 
кизикиш. Синчковлик кизикишнинг бирор нарсага нисбатан кучли 
интилишдан иборат киска мудцатли тури ёки даражасидир. Кизикувчанлик
147


шахснинг вокеликдаги нарса ва ходисаларга. уларнинг билишга нисбатан фаол 
муносабатидан 
иборат 
кизикиш 
даражасидир. 
Билишга 
кизикиш 
англашинилган даражадаги, максадга мувофикдашган, жисмоний ва акдий 
фаолиятларнинг янги кирраларини эгаллашга йуналтирилган кизикиш 
туридир. Тургун кизикиш шахснинг касбий тайёргарлик даражаси билан 
уйгунлашган, максадга эришиш йулида фаоллик курсатувчи кизикиш 
туридир.
Шахслар ихтиёрига пиктограмма, 
анаграмм турли хусусиятли 
тестларни хавола килиш уларда кизикишнинг ички механизмларини келтириб 
чикдради. Бу нарса уз навбатида уларда уз кизикишини узи бошкариш 
куникмасини шакллантиради, хар кандай кузгатувчига жавоб беришдан 
иборат стереотип хосил булади.
Кизикишнинг бу тури ва унинг юкори боскичи шахснинг вокеликдаги 
ички богланишларни, муносабатларни билиб олишга йуллайди хамда рухий 
тусиклар 
ва 
кийинчиликларни 
енгадиган, муваффакиятсизликлардан 
чучимайдиган, катьиятлик, интилувчан, толикмас индивидуал хусусиятни 
шакллангиришга ёрдам беради. Одамларда узини узи бошкариш, шахеий 
кизикишини идора килиш, узига узи буйрук бериш, узини кулга олиш, 
узини узи такомиллаштириш сингари шахеий хусусиятларини шакллантириш 
ижтимоий, тарихий хамда ижтимоий психологик ахамият касб этади.
5.2. Касб танлашда шахеий фазилатларнинг урни
Успиринларнинг билиш жараёнлари ва темперамент хусусиятларини 
хисобга олган холда касбга йуллаш максадга мувофикдир.
Сезгилар деганда, моддий дунёдаги нарсаларнинг айрим хоссалари ва 
ходисалар инсоннинг сезги органларига таъсир этиб, муайян танловдан 
(селекциядан) зптандан кейин унинг онгида акс эттирилиши тушунилади. 
Бошкача суз билан айтганда, сезги инсонларнинг ташки таъсирни кабул 
килиш кобилияти ва шундай таъсирдан олинган хис - туйгу, билиш 
жараёнининг содда ва бошлангич шакли, боскичи хисобланади. Сезгилар 
уч гурухга булиб урганилинади: а) куриш, хис билиш, там сезиш, туюш - 
экстерорецептив сезгилар; б) органик сезгилар, яъни ички органларнинг 
фаолияти тугрисида хабар бериб турувчи - интерорецептив сезгилар; в) 
кинестетик (харакат), мувозанат, тебраниш (вибрация) - проприорецептив 
сезгилар.
Сезгирлик 
деганда, 
сезиш 
кобилиятининг 
юксак 
даражада 
ривожланганлиги тушунилади. Касб танлашда шахснинг сезгирлиги мухим 
роль уйнайди. Хаво мусаффо пайтда кузимиз 25 километр масофадаги 
шамнинг ёругини илгайди. Буюмнинг огирлигига атиги 3-4 грамм 
кушилиши билан сезги органларимиз огирлик узгарганлигини сеза олади.
148


Сезги органларининг фар к; сезиш чегараси ёруглик учун - кузгалиш 
(таъсир)нинг юздан бир, товуш учун - ундан бир, босим учун учдан бир 
бирлигига тенг. Инсоннинг кузи ярим миллионга якин ранг - тусни ажрата 
олади. Бундан чивдциган асосий хулоса шундан иборатки, фаркни сезиш 
чегарасининг паст ёки юкори булиши купчилик касб - хунарлар учун 
мухим ахамиятга эга.
Сезги органларининг атроф мухитдаги узгаришларга мослашувчанлик 
кобилияти нихоятда кучли. Масалан, кузнинг ёруглик нурларига нисбатан 
сезгирлик даражаси 200000 (икки юз минг) баравар орттириши, бинобарин, 
куз корачиги 17 баравар катгалашиши мумкин. Одатда кар кайси шахснинг 
сезиш кобилияти кар хил даражада ривожланган булади.
Сезгирлик шахснинг муким хусусиятларидан бири булиб, маълум 
фаолият тури билан шугулланиш сезгирликни оширади. Бунинг учун 
инсон мунтазам равишда машк килиши ва машк жараёнида сезгирликка 
нисбатан талабни ошира бориши, ишда сустликка йул куймаслик зарур. 
Успиринларнинг рух,ий тетиклигини, жисмоний фаоллигини ошириш, 
мекнатга, касб - хунарга кизиктириш уларнингсезгирлиги, зийраклигини 
ошириш гаровидир.
Айни пайтда сезги органларига таъсир этаётган объектни мавжуд 
нарса ва ходисаларнинг инсон онгидаги инъикоси идрок деб аталади. 
Вербал ва новербал хусусиятлари билан бошка билиш жараёнларидан 
фаркланади, Идрок вокеликни акс эттиришнинг сезгига нисбатан юксак 
шакли булиб, ходисалар, нарсалар ва объектларнинг яхлит образини 
яратади.
Успиринларнинг у киши, мехнат фаолияти, муомала жараёни, касб 
танлаши учун фазо ва вактни идрок килишнинг катта ахамияти бор. 
5\аР 
кандай касб - хунар, ихтисос ва мутахассислик учун иш суръати, вакт, иш 
куроллари, восигаларининг фазода кандай жойлашганлигини аник билиш 
талаб килинади Шахсан касбга йуллашда унинг оламни идрок килиш 
имкониятидан иборат фазилати ва кузатувчанлиги алохида роль уйнайди. 
Баъзи бировлар моддий нарсаларга нисбатан кузатувчан булса, бошкалар 
психологик жихатдан кузатувчандир. Шахснинг атроф мухитдаги нарса ва 
ходисалар хакида чукур фикр юрита билиши унинг идроклилик даражасига 
боглик булиб, бу фазилат касб танлашда жуда аскотади.
Бирор кимса, нарса ёки ходиса хакидаги таассуротни эсда саклаб, 
эслаб колиш ва кейинчалик эсга тушириш, репродукшв ва продуктив 
холатни акс эттириш кобилияти - хотира деб аталади. Хотиранинг хаёт, 
фаолият, муомала ва хулк - атвор жараёнларини акс эттириш кобилияти 
мухим хислатдир.
Х,аракат хотираси 

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish