Б а ҳ о л а ш ҳ и с о б о т и рўйхатга олинган рақАМ



Download 12,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/43
Sana07.04.2022
Hajmi12,6 Mb.
#533304
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   43
Bog'liq
Хисобот Ражабова Парвина Азамкуловна

Даромад ёндашуви
баҳолаш объекти қийматини, баҳолаш объектидан келгусида кутилаётган даромадларни 
ягона жорий кийматга келтириш оркали баҳолшни назарда тутади. Даромад ёндашувидан фойдаланилганда, 
актив қиймати ундан фойдаланиш окибатида келадиган даромадлар ёки пул оқимлари ёхуд тежаладиган 
харажатларнинг қиймати билан белгиланади. 
Даромад ёндашуви қуйидаги ҳолатлар мавжуд бўлганда қўлланилиши ва унинг салмоғини кўтариш керак: 
активнинг даромад келтириш мумкинлиги, унинг қийматига таъсир кўрсатадиган энг муҳим омилдир; 
баҳоланаётган активга нисбатан бўлажак даромад олиш суммаси хамда муддатларини ишончли прогноз 
қилиш мумкинлиги ва айни вақтда бозорда ўхшаш аналог-объектлар сони кўп эмаслиги (агар мавжуд бўлса). 
Даромад ёндашувида энг мухим омил инвесторларнинг ўз сармояларидан даромад/самара кутишлари бўлиб, 
бунда даромад олишда сармоялар бўйича аниқланган таваккалчилик даражаларини ҳисобга олишлари керак 
бўлади. 
Баҳолаш объекти қийматини даромад ёндашуви билан баҳолаш учун баҳоловчи баҳолаш объектидан 
кутилаётган даромадни баҳолаш санасидаги ягона қиймат бирлигига айлантиришга асосланган қуйидаги 
усулларнинг биридан фойдаланади: 
пул оқимларини дисконтлаш усули (бундан буён матнда ПОД усули деб юритилади) ― баҳолаш объекти 
қиймати баҳолаш санаси ҳолатига, прогноз ва прогноздан кейинги даврлардаги (даврнинг охиридаги) пул 
оқимларининг жорий қийматларини қўшиш йўли билан аниқлашга асосланади; 
даромадни капиталлаштириш усули ― баҳолаш объекти қиймати ягона даврдаги даромад миқдорини ушбу 
даромадга мос келадиган капиталлаштириш ставкасига бўлиш орқали аниқланади. 
Тўғридан-тўғри капиталлаштириш усули энг типик йиллик даромадни қийматга уни даромаднинг баҳолаш 
объектига ўхшаш кўчмас мулк объектлари қийматига нисбати ҳақидаги бозор маълумотлари таҳлили асосида 
ҳисобланган капиталлаштириш ставкасига бўлиш йўли билан тўғридан-тўғри ўзгартиришга асосланган: 


19
Бу ерда: 

Download 12,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   43




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish