и««.21уои2.сот ки(иЬхопаз1
Кўчиб тушувчи иарда
128
Кўчиб тушувчи иарда — бачадон шиллиқ пардаси; бачадон найида уруғланган тухум келиб шу пардага пайвандданиб қол- ганидан кейин бутун ҳомиладорлик мобайнида ўзгаришлар- га, қайта қурилишларга учраб туғруқдан кейин кўчиб тушади.
Рус. Отпадаюшдя оболочка; син. децидуальная обо- лочка.
л
Лаб(-лар) — оғиз ёриғининг эркин четлари билан чега- раланувчи жиякли аъзо; тери, шунингдек, оғиз чамбар му- шаклари ва шиллиқ пардалардан таркиб топган; оғиз бур- чаклари битишмалари билан бир-бирига бирикиб туради- ган юқори ва пастки лаблар тафовут қилинади.
Рус. Губм (рта).
Лаб бичилиши — лаблар бурчагининг намланиб қиза- риши ва кейин сарғиш қўтир ҳосил бўлиши билан кеча- диган ёрилиш ёки яланиш (эрозия).
Рус. Заеда.
Лаб ёрилиши — лаб жиякларининг энига чизиқсимон бўлиб тилиниб кетиши.
Рус. Трешцна губм.
Лаб йиртиғи (син.: йиртиқ лаб, қуён лаб) — юқори лабнинг ўртасидан бурунгача бўлган йириғи; туғма нуқсон.
Рус. Расшелина губм; син.: заячья губа, незарашение губм, хейлосхизис.
Лабсимон иффат иардаси — ўртаси бироз ботиқ ярим ой- симон иффат пардаси.
Рус. Девственная плева губовидная; син. девственная плева губчатая.
Лаб учиши — лаб мушакларининг рефлектор равишда у ер-бу ерда қисқа-қисқа титраб қўйиши.
Лаб қовжираши (син. лаб қуришиши) — оғир ва узоқ давом этадиган, баланд ҳарорат билан кечадиган касаллик- ларда ёки узоқ, қаттиқ чанқашларда лабларнинг қуриб бу- рушиб туриши.
Do'stlaringiz bilan baham: |