Avtomobil yo‘llarining yuk o‘tkazish qobiliyatini hisoblash



Download 20,55 Kb.
bet2/2
Sana10.04.2023
Hajmi20,55 Kb.
#926619
1   2

Amaliy ish № 29

Автомобиль йўлларининг ўтказиш қобилиятини ҳисоблаш


Ишдан мақсад: – карьерларда автомобиль йўлларининг ўтказиш қобилиятини ҳисоблаш бўйича кўникмалар хосил қилиш.
Ўўлларининг ўтказиш қобилияти вақт бирлиги ичида йўлнинг аниқ бир пункти орқали ўтиши мумкин бўлган машиналарнинг максимал сони билан аниқланади. Ва у ҳаракатланиш тасмаларининг (полоса) сони, йўлнинг ўтиш қисмини холати ва сифатига ҳамда автомобилларни ҳаракатланиш тезлигига боғлиқ бўлади:

бунда ғаракатланиш хисобланган тезлиги, км/соат;
ҳаракатланиш тасмаларининг (полоса)сони;
ҳаракатланиш нотенглиги коэффициенти ( ;
кетма кет машиналарнинг масофа интервали (кўриш масофаси)

Қиялиги ip=5 гача бўлган йўлларда мумкин бўлган ҳаракатланиш тезлиги йўл қопламаларининг текислиги, хавфсиз ҳаракатланиш шароити ҳамда машиналарнинг максимал конструктив тезлигида чегараланади. Бетон қопламали доимий йўлларда амалда ҳаракатланиш тезлиги 75 - 85 % конструктив тезлигидан ошмаслиги лозим, қора шағал тошли ҳамда гравийли қопламали йўлларда-70 - 80 % ошмаслиги лозим, шағал тошли ва гравийли қопламаларда- 50 -70 % бўлиши мумикин, текисланмаган забой ва ағдарма йўлларида-12 - 16 км/соатни ташкил қилиши керак. Қиялиги ip=8 ли траншеяларда автосамосвалларни ҳаракатланиш тезлиги 14 - 15 км/соат. Юклаш ва бўшатиш пунктларидаги автомашина кириш йўлларида тезлик 8 -10 км/соатдан ошмаслиги лозим, шу билан бирга орқа билан ҳаракатланишида ҳам. Юкли автосамосвалларида тезликни ошириш давомийлиги белгиланган ҳаракатланиш босқичигача 30-35 сек.ни ташкил қилади. Ташиш масофаси 1,5 км дан кам бўлганда ҳаракатланишни ўртача тезлиги пасаяди: 1 км да-10%га, 0,5 км да-20%га, 0,25 км-30%га пасаяди. Юксиз машиналарни ҳаракатланиш тезлиги 15 - 25 % га юқори юкли машиналарга нисбатан. Баҳор куз мавсумларида кўрсатилган тезликни энг юқори қиймати 23 -28 %га ўртача 23 -28 %га пасаяди. Шу тарзда тезлик тунги сменада ҳам пасаяди (юкли машиналарда 8 - 10 %га ҳамда юксизларида га) ва шиддатли ҳаракатланишида (соатига 200 - 300 машина) – йўлнинг ўтиш қисмида қўшимча 2 - 3 метрли кенгайтириш қилинмаган холларда.
радиусли йўлнинг эгри чизиқли қисмида ҳаракатланишни хавфсиз тезлиги, м
, м/с.
Катта юкли автосамосвалларни ip=4 - 8 қияликга тушишида (шағал тошли йўлларда) тормозланиш йўлининг узунлиги = 22 - 25 метрни ташкил килади; Длина тормозного пути при движении большегрузных автосамосвалов на спусках с уклоном ip=4 - 8 (щебеночная дорога) составляет 22 - 25 м; при скорости движения около 50 км/ч тормозной путь при уклоне 10 % равен 80 - 120 м для груженных и 60 - 80 м для порожних автосамосвалов.
На горизонтальных прямолинейных участках дорог в обычных условиях величина S должна быть не менее 50 м для машин, следующих друг за другом. Расстояние видимости встречных машин при пересечении дорог должно быть соответственно вдвое больше. С повышением категории дорог и расчетной скорости движения S возрастает с 50 до 75 м. На наклонных участках дорог расстояние видимости также возрастает вследствие увеличения .
Download 20,55 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish