Август 2020 10-қисм



Download 3,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet262/368
Sana07.07.2022
Hajmi3,39 Mb.
#752732
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   368
Bog'liq
10.Pedagogika yonalishi 1 qism

Август 2020 10-қисм
Тошкент
МАТЕМАТИКА ЎҚИТИШДА МЕТОДИК МАСАЛАЛАР
 
Mahkamova Manzura Mamajonovna
Marhamat tumani 39 maktab oqituvchisi
Аннотация: 
Ушбу мақолада мактабларда математика фанини ўқитишнинг методик 
жиҳатлари ҳақида сўз боради
Калит сўзлар:
 
хусусий методика, эксперимент, тадқиқот, анкета
Математика бошка фанлар, энг аввало математика фанлари ўзининг базавий фани билан 
узвий боглик. Мактаб математика курсининг мазмунининг танлашга математика фанининг 
ривожланиш даражаси хар доим таъсир этиб келган. Математика укитиш методикаси уму
-
мий математика методикасига боглик. Умумий математика методикаси томонидан белги
-
ланган конуниятлар кичик ѐшдаги укувчиларнинг ѐш хусуссиятларининг хисобга олган 
холда математика укитиш методикаси томонидан ишлатилади. Бошлангич математика уки
-
тиш методикаси педагогика фани билан узвий боглик булиб, унинг конуниятларига таяна
-
ди. Математика ўқитиш методикаси билан педагогика орасида икки томонлама боғланиш 
мавжуд. Бир томондан математика методикаси педагогиканинг умумий назариясига тая
-
нади ва шу асосида шакилланади, бу хол математика укитиш масалаларини хал килишда 
методик ва назарий якинлашишининг бир бутунлигини таъминлайди. Иккинчи томондан, 
педагогика умумий конуниятларини шакллантиришда хусусий методикалар томонидан 
эришилган маълумотларга таянади, бу унинг хаѐтийлиги ва конкретлигини таъминлайди. 
Математика методикаси педагогик психология ва ѐш психологияси билан боглик. Тарбия 
ва таълимнинг купгина массалаларининг хал килишда укитувчи педагогик психология ва 
ѐш психологиясига оид купгина билимлардан фойдаланиши керак. Бошлангич математи
-
ка методикаси таълимнинг бошка методикалар (она тили, табиатшунослик, расм ва бош
-
ка фанлар методикаси) билан боглик. Предметлараро боғланишни тўғри амалга ошириш 
учун ўқитувчи буни хисобга олиши мухимдир. Илмий тадкиқот методлари бу қонуний 
боғланишларни, муносабатларни, алокаларни ўрнатиш ва илмий назарияларини тузуш 
максадида илмий информацияларни олиш усулларидир. Кузатиш, эксперимент, мактаб 
хужжатларини ўрганиш, ўқувчилар ишларини ўрганиш, сухбат ва анкеталар ўтказиш ил
-
мий-педагогик тадқиқот методлари жумласига киради. Кузатиш методи одатдаги шароитда 
кузатиш натижаларини тегишли килиш билан педагогик процессини бевосита максадга 
йуналтирилган холда идрок килишдан иборат. Кузатиш методидан укув-тарбия ишининг 
у ѐки бу сохасида ишнинг кандай бораѐтганини урганиш учун фойдаланилади, бу метод 
уккитувчи ва укувчиларнинг фаолиятлари хакида мажбур килинмаган табий шароитда 
фактик материал туплаш имконини беради. Бу методнинг асосий афзаллиги шундан ибо
-
ратки, у педагогик хаѐтнинг, хакикатнинг бевосита манзарасини тасаввур килиш имконини 
беради. Кузатиш туташ ва танланма булиши мумкин. Туташ кузатишда кенгрок олинган 
ходиса (масалан, математика дарсларида кичик ѐшдаги укувчиларнинг билим фаолиятла
-
ри), танлама кузатишда кичиккичик хажмдаги ходисалар (масалан, математика дарсларида 
укувчиларнинг мустакил ишлари) кузатилади. 
ЭКСПЕРИМЕНТ--бу хам кузатиш булиб, махсус ташкил килинган, тадкикодчи 
томонидан назорат килиб туриладиган ва систематик равишда узгартирилиб туриладиган 
шароитда утказилади. Педагогик эксперимент укитишнинг ва тарбиялашнинг у ѐки 
бу метод ѐки усулининг, курсатма кулланмаларнинг эффективлигини тадкид килишда 
кулланилади. Педагогик таткикотларда сухбат методидан хам фойдаланилади. Бу методдан 
фойдаланиш кузатишдан олинган маълумотларни тулдирувчи ва аникловчи материал олиш, 
экспереминтал топширикларни бажариш имконини беради. Бу метод муваффакиятининг 
асоси болалар билан алока урнатилиши, улар билан бемалор, эркин мулокатда булиш 
имкониятидан иборат. Акс холда хардоим укувчиларнинг формал жавоблари хавфи, 
ишончсиз ва юзаки натижа олиш хавфий мавжуд. Бирор масалага нисбатан фикирларни 
аниклаш, баъзи фактларни туплаш талаб килинган холларда анкеталаштириш методидан 
фойдаланилади. Агар жавоблар огзаки олинадиган булса, у холда бу жавоблар протоколга 
тула ѐзилади. Купчилик бир соволни узига жовоб берганда, бунинг устига хар ким мустакил 
жовоб берса, ѐзма анкеталаш кимматли булади. Анкетадан фойдаланилганда куйидаги икки 


262

Download 3,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   368




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish