Асосий туш унча ва коидалар


D) КРЕДИТ-МОДУЛЬ ТИ ЗИ М И ДА АУДИТОРИЯ ВА



Download 6,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/64
Sana15.06.2022
Hajmi6,87 Mb.
#674759
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   64
Bog'liq
ЎР ОТТларида кредит модуль тизими

D) КРЕДИТ-МОДУЛЬ ТИ ЗИ М И ДА АУДИТОРИЯ ВА
МУСТАКИЛ СОАТЛАР
Талаба ва укитувчиларда ушбу умумий укиш юкламасининг 
айнан канча кисми даре, аудитория соатларига тугри келади, деган 
савол тугилиши мумкин. ECTS кредит-модуль коидалари бу масала 
буйича аник талаб ёки чегара белгиламаган. Бунга куп сабабларни 
келтириш мумкин. Масалан, таълим жараёнлари ёки модуль хар
♦ э
14
)&■+


1. ТАЪЛИМНИНГ КРЕДИТ-МОДУЛЬ ТИЗИМИ УЗИ НИМА?
доим хдм уз таркибига аудитория соатларини камраб олавермайди. 
Бунга мисол килиб укув дастуридаги битирув амалиёти, диплом 
иши ва шу каби укиш элементлари ва модулларни келтиришимиз 
мумкин. Куриб турганингиздек, бундай укиш элементларида ауди­
тория соатлари булмайди.
Лекин ECTS кредит-модуль тизимида фаолият юритадиган 
университетлар амалиётини тахлил килганимизда, уларнинг акса- 
риятида аудитория соатига эга булган фан ва модулларда аудитория 
ва мустакил укиш соатлари нисбати уртача 40 фоизга 60 фоиз экан- 
лигини кузатишимиз мумкин. Бу нисбат бошкача килиб айтганда 1:
1.5 тугри келади. Яъни, талаба муайян фан буйича белгиланган хдр 
I соат даре учун унга дарсдан ташкарида бир ярим соат мустакил 
укиши, тайёрланиши керак булади. 
f
6 Кредит = 180 соат укиш юкламаси
(40% аудитория соатлар / 6о% мустакил укиш соатлар)
Бунда ОТТ 1 кредит учун 30 соатлик укиш юкламаси белги- 
лаган булса, ундан 12 соати (30*40%= 12) аудитория соатлари, 
IX соати (30*60%= 18) эса талабанинг мустакил укиш соатлари- 
га тугри келади. Ушбу таксимот асосида 6 кредитлик фан укиш 
юкламасини аниклайдиган булсак, талаба ушбу фан буйича 
белгиланган кредитларни кулга киритиш учун семестр даво- 
мида 72 соат ((30*6)*40%=72)) аудитория дарсларини, 108 соат


((30*6)*60%=108)) уйда ва кутубхонада мустакил укиш юклама- 
сини бажариши керак булади. ECTS кредит-модуль тизимида бир 
аудитория академик соат 45-60 минутга тенг.
Юкоридаги коидалардан шуни тушунишимиз мумкинки, ECTS 
кредит-модуль тизимида талабанинг билим олиш вакти тушунчаси 
даре вакти тушунчаси билан чекланиб колмасдан, талаба укиш 
учун сарфлаган умумий вакт билан улчанади. Унда яна билимнинг 
манбаи факат укитувчи ёки аудитория эмаслигига ишора килинади. 
Кискача айтганда, кредит-модуль тизимида укиш вакти тушунчаси- 
га укитувчи нуктаи назаридан эмас балки талаба нуктаи назаридан 
ёндашилади.
Талаба укиш юкламасининг бу тарзда таксимланиши таълим 
олиш жараёнида масъулиятни маълум даражада уз елкасига олиши, j 
фан буйича дарсда ва дарсдан ташкарида мунтазам равишда укиб 
бориши кераклигини билдиради. Эслатиб утамиз, 1 соат аудитория 
вакти учун талаба 1.5 соат уйда ва кутубхонада укиши зарур. Лекин 
бу жараён куп жихатдан укитувчининг масъулиятига хам боглик. 
Чунки талабаларни уз вактларидан самарали фойдаланиш учун 
уларга дарсдан ташкарида укиш учун кизикарли материаллар ва 
муаммолар бериб бориш укитувчининг вазифасидир. Чунки бундай 
материал ва муаммоларсиз талаба дарсдан ташкарида фан буйича 
нимани укиши ёки урганиши мумкин?

Download 6,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish