Aсосий саволлар


Умумий безлар - glandulas, эпителий хужайралардан тузилган бўлиб, организмда деярли ҳамма кисмда булади. Безларнинг факат тузилиши эмас, балки катта-кичиклиги хамда ишлаб чикарган секретлари ҳам тарки



Download 5,05 Mb.
bet2/7
Sana29.05.2022
Hajmi5,05 Mb.
#619545
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
portal.guldu.uz-ОДАМ АНАТОМИЯСИ

Умумий безлар - glandulas, эпителий хужайралардан тузилган бўлиб, организмда деярли ҳамма кисмда булади. Безларнинг факат тузилиши эмас, балки катта-кичиклиги хамда ишлаб чикарган секретлари ҳам таркибига кўра ҳар хил бўлади.

  • Умумий безлар - glandulas, эпителий хужайралардан тузилган бўлиб, организмда деярли ҳамма кисмда булади. Безларнинг факат тузилиши эмас, балки катта-кичиклиги хамда ишлаб чикарган секретлари ҳам таркибига кўра ҳар хил бўлади.
  • Организмда барча безлар ана хусусиятга караб 3 хил туркумга бўлинади:
  • 1. Ташки секрет безлари- огиз бўшлигидаги, меъда деворидаги безлар, тер ҳамда ёғ безлари ўз маҳсулотларини (эсекрет) махсус найчалар оркали маьлум бир сохасига чикаради ёки куяди.
  • 2. .Ички секрет (инкретор) безлари ўз гармонларини (секрет) тўппа-тўғри қон томирларга қуяди
  • 3. Аралаш безлар (меъда ости бези ва жинсий беалар) улар аввало икки хил секрет ишлаб чикаради, баъзилари найчалар орлқали уз секретини бирор бўшлиққа қуяди, бошқалари эса қонга ажратади.

Ташқи секрет безлари 2 хил содда ва мураккаб тузилишга эга бўлади.

  • Ташқи секрет безлари 2 хил содда ва мураккаб тузилишга эга бўлади.
  • Содда тузилишга эга без алвеолалари ва секрет ажратувчи найчалардан иборат бўлади. Алвеолалар найчаларининг бевосита давоми бўлиши мумкин. Баъзан коптокча шаклида тугун хосил қилиб ундан найча бошланиши ёки бир неча алвеолаларнинг калта бир неча найчалари битта катта най хосил қилиб ўз секретини қўйиши мумкин.
  • Муракка6 тузилган безлар алохида бўлаклар lobuli дан борат бўлиб, 6у бўлаклар бир-биридан қўшувчи тўқималар билан ажралиб туради. Бу бўлакларнинг хар бирида алохида найчалар бўлиб, бу найчалар ўз навбатида бош найчага очилади. Буларга қулоқ олди ва меъда ости безлари киради.

ОҒИЗ БЎШЛИҒИ

  • Оғиз бўшлиғи- cavitas oris хазм аъзолари системасининг бошланғич қисм бўлиб, овқат дастлаб шу жойда қабул қилиб олинади ва меъдага ўтказиш учун тайёрланади.
  • Оғиз бўшлиғи икки қисмга бўлинади: а) оғизнинг кириш қисми ёки дахлизи, б) хусусий оғиз бўшлиғи.

Download 5,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish