Асосий атамалар


битта ёки бир нечта бир хил ЙТҲнинг вужудга келиш сабабларини аниқлаш учун



Download 0,93 Mb.
bet3/4
Sana27.04.2022
Hajmi0,93 Mb.
#584923
1   2   3   4
Bog'liq
2 5402334023823397213

битта ёки бир нечта бир хил ЙТҲнинг вужудга келиш сабабларини аниқлаш учун;
ЙТҲни таҳлил қилиш учун универсал дастур тузиш мақсадида

Ҳар бир ЙТҲда шартли равишда учта фазани ажратиш мумкин: бошланғич, кульминацион ва якуний


ЙТҲларининг кульминацион фазаси оғир оқибатлар юзага келиши билан характерланади
КУЛЬМИНАЦИОН ФАЗАСИ
ЯКУНИЙ ФАЗАСИ
БОШЛАНҒИЧ ФАЗАСИ
ЙТҲнинг бошланғич фазаси деганда автомобилларнинг ва пиёдаларнинг хавфли вазият арафасидаги ҳаракатланиш шароити тушунилади
ЙТҲнинг якуний фазаси кульминацион фазасидан кейин транспорт воситаси ҳаракати тўхташининг охирига тўғри келади

Амалдаги меъёрий ҳужжатларга кўра ЙТҲ қуйидаги 9 турдан иборат


Тўқнашув. Бунга транспорт воситаларининг қарама-қарши томонидан, бир йўналишда ёки ён томондан ҳаракатланаётган вақтдаги тўқнашуви, шунингдек, темир йўл транспорти билан автомобил транспортининг тўқна-шуви киради. Бу турдаги ЙТҲга тўсатдан тўхтаган транспорт воситаси билан тўқнашиш ҳам киради
Ағдарилиб (тўнтарилиб) кетиш. Ҳаракатланаётган транспорт воситаси ўз турғунлигини йўқотиб ағдарилиши. Бу турдаги йўл-транспорт ҳодисасига тўқнашув, тўхтаб турган транспорт воситаларига ёки тўсиққа урилиш натижасида транспорт воситаларининг ағдарилиши кирмайди
01
02
03
Турган транспорт воситасини уриб кетиш. Ҳаракатланаётган транспорт воситасининг ҳаракатланмаётган (V=0) транспорт воситасига урилиши. Бу турдаги ЙТҲга бирданига (тўсатдан) тўхтаган транспорт воситасининг урилиши кирмайди
Тўсиқларга урилиш. Транспорт воситаларининг қўзғалмайдиган тўсиқларга (кўприк таянчига, столба ва мачта таянчига, йўл тўсиқларига, дарахтларга ва ҳ.к.) урилиши
Пиёдаларни босиб (уриб) кетиш. Транспорт воситалари пиёдаларни уриши ёки пиёдалар транспорт воситаларига урилиши, шунингдек, ташилаётган юкдан (ёғоч, труба, плита ва ҳ.к.) пиёдаларнинг шикастланиши ҳам киради

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish