Аскар Нигматов, Шерзод Мухамедов, Бахтиёр Камолов экологик бошцарув



Download 1,18 Mb.
bet51/54
Sana25.02.2022
Hajmi1,18 Mb.
#279611
TuriМонография
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54
Bog'liq
;;;Экологик бошкарув

Биринчиси, экоменежер касбига нолойиклик. Бу вакт утиши билан узи- ни намоён килади.
Иккинчиси, экоменежернинг уз кул остидаги ходимларидан доим узини баланд куйиши.
Учинчиси, кул остидаги ходимлар ишини узи бажариши. Чунки мене- жер иш бошкарувчиси ва уз олдига куйган вазифаларни ходимлари ёрдами- да амалга оширишни таъминлайдиган инсон. Уларнинг муваффакиятлари кул остидаги ходимларнинг ишига караб белгиланади.
Умумий холда менежернинг кунлик иш жараёни куйидагилардан таш- кил топади:

  1. ходимларнинг максад ва вазифаларини аниклаш ва харакатларини ягона максад сари йуналтириш;

  2. ходимларнинг узаро муносабатларини ташкиллаштириш ва уларни тизимлаштиришга олиб келиш;

  3. ходимлар харакатини мотивациялаб, хар бирининг хизматлари, му- ваффакиятлари, кобилият ва имкониятларини хисобга олган холда хак тулаш, индивидуал ва жамоавий фаолиятда самара ва сифатни кутаришга эришиш;

  4. ходим харакатини назорат килиб, олдиларига куйилган максад ва ва- зифаларни амалга оширишда эришилган мехнат ютукларини тахлил килиш ва натижаларни бахолаш.

Менежернинг экотуристик менежментдаги фаолият йуналишини 3 та гурухга ажратиш мумкин: ишбилармонлиги, психологик хислатлари, маъ- навий-маърифий жихатлари. Буларнинг хаммаси унинг экологик билими ва маданияти оркали шаклланади, ривожланади.
Хулоса килиб айтганда, экологик корпоратив бошкарувда ишбилармон- лик, психологик баркарорлик ва маънавий-маърифий етуклик хислатларига эга булган, экологик билимли ва маданиятли менежер экотуристик менеж- ментнинг таянчи була олади.
Х У Л О С А
Тоталитар давлат курилиши, «ёпик эшиклар» ва режали-буйрукбозлик иктисодиётга асосланган собик Иттифок тузумида бошкарув имконан чекланган ва марказлашган тарзда олиб борилганлиги хеч кимга сир эмас. Мустакил Узбекистан Республикасининг илк кунларидан бошлаб бозор иктисодиёти тамойилларига асосланган демократик бошкарув тизими- ни йулга куйишни максад килиб олди. Бозор иктисодиёти эса товар - пул муносабатларига асосланган, турли мулкчиликка хамда иктисодий эркин- ликка таянган, ракобат воситаси ва кенг микёсда «очик эшиклар» оркали бошкарилиб турувчи холатдир. Глобаллашув жараёнида бундай вазиятнинг юзага келиши бошкарувни тизимлашган холда олиб боришни такозо эт- мокда.
Одатда, бошкарув тизимининг иерархии куриниши муайян давлат ёки миллий маъмурий бирликлар доирасида зинапоясимон килиб жойлашти- рилган. Лекин илмий-техник имкониятларнинг кенгайиши бошкарувни бирон-бир маъмурий чегарадан чикиб регионал ва глобал микёсда интег- раллашувига олиб келмокда. Экологик бошкарув хам бундан истисно эмас, албатта. Аммо экотизимларни табиий худуд, кенглик ва акваториялар даражасида узвий богланганлиги, маъмурий бирликлар чегарасига буй- сунмаётганлиги экологик бошкарувни глобал микёсдан то локал микёсга томон тизимлаштиришга, яъни экологик муносабат конуниятларини мега- бошкарувдан минибошкарув томон ишлаб чикишга ундамокда.
Экологик бошкарув тарихи ХХ асрнинг бошларида атроф-мухит мухо- фазаси коидаларини локал, сунгра миллий ва регионал микёсдаги бошка- рувдан бошлаганлигини курсатади. Шу асрнинг 70-йилларига келиб бундай чекланган миллий ва регионал бошкарув инсоният учун ягона яшаш мако- ни булган Ер планетасини саклаб колишнинг иложи йуклигини курсатди. Натижада субрегионал ва глобал бошкарув тузилмалари яратилди ва улар барча куйи бошкарув тизимларига умумий муносабат коидаларини тавсия эта бошлади. Бошкарувни глобал микёсда - Ер курраси буйича ягона эко­логик максад сари йуналтириш ва умумлаштириш умумэътироф этилган конуниятларни ишлаб чикишга ундамокда. Бу уринда БМТнинг «Рио-92» конференциясида кабул килинган «Баркарор ривожланиш концепцияси» бизларга дастуруламал булиб хизмат килиши мумкин.
Экологик бошкарув - атроф-мухитни мухофаза килувчи ва экологик хавфсизликни таъминловчи субъектлар ваколатлари, функциялари ва уни амалга ошириш йуллари тизими. Субъектларга глобал ва регионал, халка- ро, умумий ва махсус экологик бошкарув ташкилотлари, миллий ва локал бошкарув хокимияти, жамоат бирлашмалари, нодавлат нотижорат ташки­лотлари хамда корпоратив бошкарув тузилмалари киради.
Демократик давлат куриш ва фукаролик жамиятини урнатиш экологик бошкарувнинг самарадорлигини оширади хамда кишилик жамиятини та- биий ресурслардан ута окилона фойдаланишга йуналтиради. Зеро, у хар бир экологик муносабат катнашчиларига катъий урнатилган атроф-мухит мухофазасига доир хукукий-норматив коидаларга амал килиш мажбурия- тини юклайди.
Бозор иктисодиёти ва глобаллашув жараёни кенг оммалашаётган бир пайтда экологик менежмент, жумладан, экотуристик менежментга алохи- да ургу бериш максадга мувофикдир. Чунки ушбу корпоратив бошкарув бозор иктисодиёти муносабатларининг конун ва конуниятларини мужас- самлаштирувчи фаолият йуналиши булиб хизмат килади. У рахбарнинг, жумладан, экотурменежерининг шахсий психологик, экологик, иктисодий, маънавий хусусиятларини кенг намоён килувчи, уларнинг кул остидаги ходимларнинг эса уз фаолиятида атроф-мухитни мухофаза килишдаги ижобий мехнатини мотивациялашувига олиб келади.

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish