113
сифатида қабул қилиш бошланди. Шу сабабли миф ва адабиёт алоқаси
ҳақида гап кетганда, бу алоқани фақат сюжетлаштириш воситаси сифатида
эмас, инсон руҳиятини акс эттирувчи поэтик тил сифатидаги ўрнига
катта
ҳамият бериш керак”
115
. Дарҳақиқат, Муҳаммад Али ҳар тўртала асарнинг
ўнга яқин жойларида мифологик киритма воқеаларни келтиради. Бу усул
бадиий тўқимани янада ишонарли чиқишида ҳамда хронотопнинг аниқ,
равшан юзага келишида муҳим бадиий категориялардан бири саналади.
Мазкур “Онабўри” ҳақидаги мифологик ривоят асар композициясида муҳим
қолиплаш бўлиб, Амир Темурнинг суюкли тўнғич ўғли Жаҳонгир
Мирзо
руҳиятидаги узил-кесил ўзгаришларнинг поэтик кашф қилинишида етакчи
вазифани бажаради. Бир қарашда Ахий Жабборнинг топқирлиги ва
мардлиги намоён бўлса, унинг Оққизга бўлган муҳаббатига ҳам кенг йўл
очади. Ҳар иккала дўст, иноқ ва латофатли соҳибжамол қалбини забт
этишда мазкур
учрашув хронотопи
муҳим аҳамият касб этади.
Туш хронотопи.
Тарихий тетралогиянинг
биринчи китобида Амир
Темурнинг Турон элига подшолик қилиши ҳақида хабар берган Ҳаким ат-
Термизийнинг ўз шогирдига берган маслаҳати туш шаклида рўй беради.
Мир Саййид Бараканинг Амир Темурга сўзлаб берган туши аслида бундай
рўй берган бўлади:
“Иттифоқо, бир кун пешиндан олдинроқ лаҳзагина кўзи илинибди.
Одатда, шайх кундуз кунлари ухламасдан, таҳорати синиб қолишдан
чўчирди. Аммо ҳамма нарса худодан... Кутилмаганда ухлаб, туш кўрибди.
Умрида биринчи марта Термиз ота тушига кирибди.
Термиз ота унга
шундай дебди:
“Саййид! Сендан ризолиғим беададдур. Бир шогирднинг холис
хизматини бажардинг, қабримнинг йўқолиб кетишига йўл қўймадинг,
бизларни ёд айлаб, хонақоҳ бунёд этиб, зиёратга
келувчилар дуосини
олдинг. Илоҳи, сени кам қилмасун. Шу сонияларгача нотинч эрдим. Эмди
115
Эшонқулов Ж. Фольклор: образ ва талқин. –Қарши.: Насаф. 1999. –Б.141-142.
114
кўнгил сокин бўлди, иншооллоҳ, мулк-у мамолик бўстони қулф уриб
яшнағай, дин-у имоннинг зилол булоқлари қайнашдан тинмағай! Илло,
Турон юртининг ўз ўғли подшолиқ қилур. Сен ул зотнинг ёниға борғил,
унинг дил оинасига ғубор тушишига йўл қўймағил! Эмди борғил... Шу
сониянинг ўзидаёқ йўлга ихтиёрни берғил!...”Ҳаяжонланган Мир Саййид
Барака улуғ пирдан, юртга подшолик ҳукмини ўтказаётган кимдур, дея
сўрамоқчи эди, тили айланмади, ажабо, фурсат ҳам йўқ экан, уйғониб кетди.
Турибоқ таҳорат олди, аллақандай таважжуҳ билан пешин намозини ўқиди.
Кейин чўкка тушган ҳолда Термиз ота сўзларини эслаб, мағзини чақишга
уринди ва теран хаёлларга чўмди”
116
.
Мазкур лавҳада бадиий замон Мир Саййид Баракани Соҳибқирон Амир
Темур билан танишишга,
бирга яшаб, ишлашга даъват қилган ишора
тарзида келтирилади. Ҳақиқатдан ҳам бадиий замон ва макон бу ўринда ҳар
иккала закийнинг реал ҳаётда тўғри топишганига ишонч ҳосил қилиш
лозим. Амир Темур қаерни забт этмасин, у ердаги муқаддас қадамжоларни
обод қилиши, кўприк ва мадраса, мақбаралар қурдириши улуғ
пири Мир
Саййид Бараканинг маслаҳати, гўзал дуолари билан юзага чиққан.
Do'stlaringiz bilan baham: