Ҳаром амаллар



Download 0,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/47
Sana06.07.2022
Hajmi0,51 Mb.
#747103
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   47
Bog'liq
Ҳаром амаллар

Ҳаром
 
амаллар:
 
 
Уч киши бўлганда бири қолиб иккисининг 
пичирлашиши
 
Бу иллат давраларда учрайдиган иллатлардан бўлиб, 
мусулмонлар ўртасига тафриқа тушишига, бир
-
бирларига 
нисбатан қалбларида ёмон гумон ва адоват уйғонишига олиб 
боради. Пайғамбар саллаллоҳу алайҳи ва саллам бунинг 
ҳукми ва сабабини баён қилиб, шундай деганлар: “Уч киши 
бўлсанглар, то одамларга қўшилмагунингизча бирингиз 
қолиб иккитангиз ўзаро пичирлашмасин. Чунки бу уни
(яъни 
учинчингизни)
ранжитади” (Бухорий ривояти; «Фатҳ ал
-
Борий», 11/83).


81 
Бу ҳадис бир кишини ажратиб, қолганлари ўзаро 
пичирлашган тўрт кишига ҳам ёки ундан кўп сонли кишиларга 
ҳам тааллуқлидир. Шунингдек, икки кишининг бир
-
бири 
билан учинчилари тушунмайдиган тилда сўзлашиши ҳам 
пичирлашиш билан баробар.
Албатта, икки кишининг ўзаро пичирлашуви қайсидир 
маънода учинчиларига нисбатан ҳурматсизлик ҳисобланади 
ва айни дамда қалбида ҳамроҳлари ҳақида
турли ёмон 
гумонлар пайдо бўлишига сабаб бўлади.
Ҳаром
 
амаллар:
 
 
Кийимни тўпиқдан тушириб кийиш
 
Айрим ишлар одамлар назарида арзимас ҳисобланса
-
да, 
Аллоҳнинг наздида оғир гуноҳ саналади. Шулардан бири 
кийимни тўпиқдан пастгача тушириб кийишдир. Баъзилар 
кийимни ерга теккизиб юрсалар, айримлар ҳатто орқасида 
судраб юради.
Абу Зар разияллоҳу анҳу Пайғамбар саллаллоҳу алайҳи 
ва салламдан ривоят қилган ҳадисда бундай дейилади: “Уч 
тоифа одамлар бор, Аллоҳ қиёмат кунида уларга 
гапирмайди, уларга қарамайди, уларни покламайди ва 
уларга аламли азоб бўлади. Улар кийимини узун қилиб ерга 
судраб юрувчи, миннатчи ва ёлғон қасам билан молини 
ўтказувчи кимсалар” (Муслим ривояти, 1/102).
“Мен кийимимни узун кийишим сабаби кибр эмас”, 
дегувчи одам ўзини ноўрин оқлаган бўлади. Чунки кибрни 
қасд қилиш
-
қилмасликдан қатъи назар, ҳадисдаги таҳдид 
умумийдир. Бунга ушбу ҳадис ҳам далолат қилади: 
“Изор
(ёхуд кўйлак, шим, тўн)нинг тўпиқдан пасти 


82 
дўзахдадир” (Аҳмад ривояти; Албоний, «Саҳиҳ ал
-
жомеъ», 
5571). 
Албата, инсон кибрланиб кийимини тўпиғидан пастга 
тушириб кийса, у ҳолда азоби янада оғирроқ бўлади: “Ким 
кибрланиб кийимини
(узун кийганидан ерга)
судраб юрса, 
қиёмат куни Аллоҳ унга қарамайди” (Бухорий ривояти, 3465).
Чунки у мазкур ҳолатда икки ҳаром ишни –
кибрланиш ва 
кийимни тўпиқдан паст қилиб кийиш ишини қилган бўлади. 
Ибн Умар разияллоҳу анҳумодан ривоят қилинган қуйидаги 
ҳадис ҳар қандай кийимни тўпиқдан тушириб кийиш гуноҳ 
эканига далолат қилади: “Исбол
(яъни кийимни тўпиқдан 
тушириб ёки уни ерга теккизиб кийиш)шим, кўйлак ва 
саллада бўлади.
Ким шулардан бирини кибрланган ҳолда 
ерга теккизиб кийса, қиёмат куни Аллоҳ
унга қарамайди” 
(Абу Довуд ривояти, 4/353; Албоний, «Саҳиҳ ал
-
жомеъ», 
2770). 
Аёл кишига шамол ёки бошқа бирор сабаб бўлиб 
танасининг бирон жойи очилиб қолмаслиги учун эҳтиёт 
юзасидан кийимини бир ёки икки қарич ерга теккизиб 
юришига рухсат этилган. Албатта, аёллар бу борада ҳаддан 
ошмасликлари лозим. Шунга кўра, келинлар киядиган айрим 
куйлаклардаги каби этаги бир ёки бир неча метр ерга 
судралиб юриши, ҳатто кимдир уни орқадан кўтариб юриш 
даражасига етиши, шубҳасиз, ҳаддан ошишдир.

Download 0,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish