Архитектура ва шахарсозлик асослари



Download 0,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/18
Sana21.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#66376
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   18
Bog'liq
arxitektura va shaxarsozlik asoslari

 
 


Маъруза № 5 
Лойихалаш асослари. Бино ва иншоотлар хакида умумий 
маълумотлар. 
 
Режа: 
1. Биноларнинг максадга кура классификацияси.
2. Биноларга куйиладиган асосий талаблар. 
3. Биноларнинг узокка чидамлилиги. 
 
Типизация – курилишда куп маротаба ишлатишга йуналтирилган 
бинолар ва алохида конструкцияларнинг энг яхши техник ва иктисодий 
томонлари булган ечимларни танлаб олиш ва куллаш буйича ишлаб 
чикишлардир. Бу курилиш нархини пасайтириш имконини беради. Уз 
навбатида типизация унифанация билан олиб борилади, бунда куплаб 
турдаги турли типовой деталларни маълум бир камрок микдордаги типга 
келтириш, шакл ва улчамларини бир хилликка келтириш. Бу холда детал ва 
конструкцияларнинг нафакат улчамлари, балки уларнинг асосий хоссалари 
хам унификвция килинади. (масалан, ораёпма ёки томларнинг юк кутариш 
кобилияти, иссиклик ва товуш изоляцияси хоссалари).
Барча бинолар максадга кура 3 та асосий гурухга булинади: фукаро
бинолари, саноат ва кишлок хужалик бинолари. 
Ф у к а р о б и н о л а р и инсонларнинг маиший ва жамоат – 
маданий талабларига хизмат килиш учун мулжалланган. Улар уз
навбатида турар жой ва жамоат биноларига булинади. 
Т у р а р ж о й б и н о л а р и инсонларнинг доимий ва
вактинчалик яшашлари учун мулжалланган булиб, улурга турар жой
уйлари, ётокхоналар, мехмонхоналар киради. Турар жой биноларининг
таркибига яшаш хоналари, ошхоналар ва бошка хоналар кириб уларнинг
купчилигига табиий ёритиш зарур булади, шунинг учун турар жой
бинолари фасадларида дераза уринлари, балконлар ва лоджиялар жуда
куп. 
Ж а м о а т б и н о л а р и инсонларнинг вактинчалик булишига
мулжалланган булиб, бу биноларда маълум функцоионал жараёнлар
амалга оширилади. Улар таълим олиш, согликни саклаш, спорт дам
олиш Билан боглик жараёнлардир. Жамоат биноларига Яна жуда йирик
объектлар – савдо ва кургазма заллари, спорт иншоотлари, уртача
катталикдаги объектлар – укув хоналари, касалхона палаталари ва майда
объектлар – офислар, даволаш хоналари киради. Жамоат бинолари
хоналарининг функционал максадига кура уларнинг табиий
ёритилишига турли талаблар куйилади: интенсив ёритишдан унинг
бутунлай йукотилишигача. 
С а н о а т б и н о л а р и уларда саноатнинг турли тармокларида
ишлаб чикариш жараёнларини амалга ошириш учун хизмат килади. Улар 
ишлаб чикариш, ёрдамчи, энергетик ва омборхоналарга булинади. Саноат 
бинолари учун катта улчамлар хос булади, чунки уларнинг тузилиш 


элементи булган ишлаб чикариш цехи асосан катта кенгликка, узунликка ва 
баландликка, хамда катта ойналарга эга. Бундан ташкари саноат 
биноларининг ташки курилишида доимо махсус технологик курилмаларнинг 
(вентиляция труба, яъни шамоллатиш курилмалари, кувирйуллари ва 
бошкалар) мавжудлиги хам хос булади.
К и ш л о к х у ж а л и к б и н о л а р и г а факатгина кишлок 
хужалиги билан 
боглик (иссикхоналар, молхоналар, кишлок хужалик махсулотлари 
омборхоналари ва бошкалар)булган ишлаб чикариш жараёнлари амалга 
ошириладиган бинолар киради. 
К а в а т л а р б у й и ч а б и н о л а р бир каватли ва куп каватли 
биноларга булинади. 
Куп каватли бинолар (фукаро бинолари)уз навбатида куйидагиларга 
булинади: 
- кам каватли (1-2 каватли) 
- куп каватли (3-9 каватли) 
- кутарилган, оширилган бинолар (10-16 каватли) 
- баланд иморатлар (чегараланмаган каватли бинолар) 
Саноат бинолари эса бир каватли ёки куп каватли булади. Биноларга 
куйидаги талаблар куйилади: 
1. Функционал талаблар, яъни уз максадига мувофиклиги. Бунда у зарурий 
фойдаланиши сифатларига эга булиши лозим ваш у билан одамларнинг 
маиший ва мехнат шароитларини яхши кечишини таъминлаши шарт.
2. Техник талаблар. Уларнинг конструкцияларини курилиш механикаси, 
курилиш физикаси ва химия конунларига мос равишда бажарилиши. 
Бунда лойихаловчи бинога таъсир этувчи барча таъсирларни аниклаб 
олиши ва эътиборга олиши лозим.
Ташки таъсирлар уз навбатида шартли равишда кучли ва кучсиз (юк 
кутарувчи) таъсирларга булинади. 
Кучли таъсирларга куйидагилар киради: 
Доимий – бинонинг уз огирлигидан ва грунт босимининг унинг ер ости 
элементларига таъсири; 
Вактинчалик узок – узок сакланаётган юклар, бинонинг доимий 
элементлари огирлигидан (масалан, пардеворлар) келаётган юклар.
Киска таъсир – харакатдаги ускуналар огирлигидан (масалан, саноат 
биноларидаги кранлар), одамлар, мебеллар, кор, шамоллар таъсирида; 
Ахамиятли, махсус (особуй) - сейсмик таъсирлардан, портлашлардан ва 
х.к. 
Кучсиз таъсирларга куйидагилар киради: 
- температура таъсирлари; 
- атмосфера ва грунт намлигининг таъсири; 
- хаво харакати; 
- куёш энергиясининг таъсирида; 
- хаводаги агрессив кимёвий аралашмаларнинг мавжудлиги; 
- биологик таъсирлар (микроорганизмлар, курт – кумурскалар таъсири); 


- товуш энергияси, шовкиннинг таъсири (хонанинг нормал акустик 
режимини бузади)
-Мустахкамлик – маълум колдик деформациялар ва бузилишларсиз ташки 
таъсирни кутариш кобилияти. 
- Устиворлик (чидамлилик) – мувозанатни саклаш кобилияти. 
- Капитальность – бинонинг узокка чидамлилиги в аута чидамлилигига 
боглик.
Узокка чидамлилик 3 гурухга булинади: 

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish