Архитектура ашёларининг асосий хоссалари Маърузачи: бик кафедраси катта ўқитувчиси Тожиев Инъомжон Илхомович архитектура ашёларининг асосий хоссалари



Download 369,15 Kb.
bet1/9
Sana09.12.2022
Hajmi369,15 Kb.
#882482
  1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1 боб Қурилиш материалларининг асосий


АРХИТЕКТУРА АШЁЛАРИНИНГ асосий хоссалари
Маърузачи:
БИК кафедраси катта ўқитувчиси Тожиев Инъомжон Илхомович
АРХИТЕКТУРА АШЁЛАРИНИНГ асосий хоссалари
Таянч иборалар: қурилиш материаллари ва буюмлари, стандартлаш, сертификация, ГОСТлар, микроструктура, макроструктура, физик хоссалар, гидрофизик хоссалар, иссиқлик-физик хоссалар, мустаҳкамлик, деформативлик, технологик хоссалар, радиацияга бардошлилик.
Қурилиш материалларининг ҳар бир тури ўзига хос физик, механик, кимёвий ва маҳсус хоссаларга эга бўлади. Материалларнинг таркиби, структураси физик-кимёвий ва технологик жараёнлар таъсирида ўзгариши билан уларнинг барча хосса ва хусусиятлари ўзгаради.
Қурилиш материаллари келиб чиқишига кўра табиий ва сунъий бўлади. Улар хоссаларига нисбатан пластик (битум, гилтупроқ) эластик (ёғоч, пўлат, резина), мўрт (сопол, шиша, бетон, чўян), материал мустаҳкамлигига қараб мустаҳкамлиги юқори (пўлат, гранит, шиша, шишапласт, ситалл, бетон-полимер), мустаҳкам (бетон, ёғоч, полимербетон, пишиқ ғишт) ва мустаҳкамлиги кичик (гипс, оҳактош, ҳом ғишт, кўпикбетон, газбетон) турларга бўлинади.
Умумий маълумотлар
Материалларнинг ишлатилиш шароитига кўра конструктив (табиий тош материаллари, бетон, қоришма, сопол, ёғоч, полимербетон, пластмасса ва ҳ.к.) ва маҳсус (иссиқлик ва товуш изоляцияси, гидроизоляция, безак, коррозияга чидамли, оловга бардошли, радиациядан ҳимояловчи, биологик муҳитга чидамли ва ҳ.к.) турларга бўлинади. Қурилиш материаллари хоссаларини рақамлар билан баҳолаш мақсадида Республика стандарти (РСт), Тармоқ стандарти (ТСт), Корхона стандарти (КСт), Давлатлараро стандарт (ДСт) лар жорий этилган. Қурилиш материаллари стандартлари Давлат стандарти қўмитаси билан ЎзР Давлатархитектқурилиш томонидан тасдиқланади.
Қурилиш материалларининг хоссалари уларнинг таркибига ва тузилишига боғлиқ бўлади. Материалларнинг кимёвий, минерал ва фазавий таркибларини текширмасдан, улар асосида тайёрланган буюм ва конструкцияларни муайян муҳитда ишлатишга тавсия этилмайди.
Материалларнинг кимёвий таркиби элементлар ва оксидлар орқали ифодаланиб, улар хоссаларининг-мустаҳкамлигини, коррозия муҳити ва оловга бардошлилигини, сувга муносабати кабиларни белгилайди. Материал таркибида кимёвий элементлар ва оксидлар эркин холда бўлмасдан ўзаро минералларга бириккан бўлади.

Download 369,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish