Арабов Н. У. – Самду ―Инсон ресурсларини бошқариш‖ кафедраси профессори и ф. д. Артиков З. С. – Самиси ―Тармоқлар иқтисодиѐти‖ кафедраси мудири, доц в. б



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/114
Sana25.02.2022
Hajmi2,27 Mb.
#464106
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   114
Bog'liq
2 5235688365025661521

[править | править код]
 
Памятник Ибн Хальдуну в Тунисе (1332—1406) 
 
Классик иқтисодий назария 
Асосий мақола: классик сиѐсий иқтисод 
Адам Смит (1723-1790), классик сиѐсий иқтисодиѐтнинг асосчиси
биринчи навбатда, иқтисодий қиймат тушунчаси ва синфлар — ишчилар, 
капиталистлар ва ер егалари ўртасида бойликларни тақсимлашнинг 
аҳамиятини ўрганиб чиқди ва таъкидлади, еркин бозорнинг ишини ташқи 
сиѐсий бошқарув емас, балки кўринмас қўл деб атаган ички иқтисодий 
механизмлар асосида тушунтирди. 


Классик сиѐсий иқтисоднинг еволюциясининг якуний босқичи Ж. S. 
Миллнинг иши билан ифодаланади, унинг асарларида классик мактаб 
тамойиллари ниҳоят ўз ифодасини топди ва "сиѐсий иқтисод тамойиллари" 
китоби инглиз тилида сўзлашувчи дунѐнинг асосий иқтисодий дарслигига 
айланди. 
Россияда иқтисоднинг фан сифатида келиб чиқиши, аввало, 1765-йилда 
ташкил етилган империя Еркин иқтисодий жамияти билан боғлиқ. 
Жамиятнинг келиб чиқишида Россияда қишлоқ хўжалиги ишлаб чиқариши 
самарадорлигини оширишда жамиятнинг вазифасини кўрган йирик ер 
егалари бўлган. Жумладан, атоқли рус агрономи ва помологи Andrey 
Тимофеевич Болотов у ерда ишлаган, унинг асарларида Агрономия кўпинча 
иқтисодиѐт билан бирлашади.[8] 
Marxism 
Асосий мақола: марксистик сиѐсий иқтисод 
Марксизм-Карл Маркснинг (1818-1883) иқтисодий назарияси бўлиб, у 
иқтисодий фикрга кучли сиѐсий ѐндошув берди. David Рикардонинг меҳнат 
тушунчасини иқтисодий қиймат манбаи (қийматнинг меҳнат назарияси) 
сифатида ривожлантирар екан, Marks ишлаб чиқариш жараѐнида 
капиталистлар ишчилар меҳнатидан ортиқча қиймат оладилар, уларни 
фақат мавжудлик учун зарур бўлган иш ҳақи қолдирадилар. Marks нуқтаи 
назаридан, капиталистик иқтисодиѐт охир-оқибат капитализм ҳалок бўлади 
ишчи синф, онгини ўзгаради ҳеч чуқурроқ инқирозларни бошдан керак, ва 
кейин давлат ишчилар назорати остида келади. 

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish