Аҳоли – статистиканинг ўрганиш объекти



Download 0,58 Mb.
bet2/3
Sana25.02.2022
Hajmi0,58 Mb.
#274481
1   2   3
Bog'liq
13-мавзу Аҳоли статистикаси 11

Аҳоли статистикаси маълумотлари иқтисодиётни бошқариш ва режалаштиришда фойдаланиладиган қатор масалаларни, иқтисодий ва ижтимоий жараёнларни рақамларда акс эттиришда фойдаланилади. Бунда оддий арифметика эмас, балки алоҳида статистик ҳисоб – аҳоли категориясининг ҳисоби амалга оширилади. Биринчи масала, туғилганлар сони, вафот этганлар, никоҳдан ўтган ва ундан ўчганлар сони, кўчиб келган ва кўчиб кетганлар сони статистик томондан аниқланади, бинобарин, тўплам ҳажми аниқланади. Иккинчи масала – аҳоли таркибини, демографик жараёнларини ўрганишдан иборат. Бунда асосий эътибор аҳолининг жинси, ёши, маълумотлилик даражаси, касбий белгиси бўйича, шаҳар ва қишлоқ аҳолисига бўлиб ўрганишга қаратилади. Учинчи масала – аҳолининг ҳар хил гуруҳлари ўртасидаги боғланишларни, аҳоли таркибида юз бераётган жараёнларни ва бу жараёнлар амалга ошаётган шароитларни ўрганишга қаратилади. Тўртинчи масала – демографик жараёнлар динамикасини ўрганишдан иборат бўлиб, бунда аҳоли сонининг ўзгариши ва жараённинг интенсивлигини аниқлаш маълум вақт ва ҳудудлар бўйича амалга оширилади.

- аниқ ҳудуд, момент ва шароитда аҳоли сонини аниқлаш; - аҳолини мамлакатнинг айрим ҳудудлари бўйича жойланишини (зичлигини) таҳлил қилиш; - аҳоли таркибини (жинси, ёши, миллати, ижтимоий ҳолати, маълумоти, бандлиги ва ҳ.к.) ўрганиш; - аҳолини такрор пайдо бўлиши (туғилиш, вафот этиш, табиий ўсиш, никоҳдан ўтиш ва уни бекор қилиш) жараёнларини ўрганиш; - аҳоли миграцияси (кўчиб келиши, кўчиб кетиши) жараёнларини ўрганиш; - аҳоли сони ва таркиби келажагини башоратлаш ва ҳ.к.

Aholining o’rtacha sonini aniqlashda turlicha formulalar qo’llanilishi mumkin.

  • Faqatgina yilning boshi va oxiridagi aholi soni keltirilgan bo’lsa, u holda aholining o’rtacha soni oddiy arifmetik formula yordamida hisoblanadi:
  • Ao’rtacha- aholining o’rtacha soni;
  • A0- aholining yil boshidagi soni;
  • A1-aholining yil oxiridagi soni;

Agar aholi soni bir yil ichidagi oylar boshida teng interballarda keltirilgan bo`lsa,u holda aholining o`rtacha soni o`rtacha xronologik formula yordamida hisoblanadi:

  • Agar aholi soni bir yil ichidagi oylar boshida teng interballarda keltirilgan bo`lsa,u holda aholining o`rtacha soni o`rtacha xronologik formula yordamida hisoblanadi:

Download 0,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish