Андижон машинасозлик институти электротехника, электромеханика ва



Download 4,23 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/52
Sana23.02.2022
Hajmi4,23 Mb.
#123681
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   52
Bog'liq
stantsiya va podstantsiyalarning elektr qismi

Электр машинали уйғотгичлар
Қўзғатиш тизимлари 2 гуруҳга бўлинади: 
1). Мустақил қўзғатишли, 
2). Ўз–ўзидан қўзғатишли. 
Биринчи гуруҳга ўзгарувчан ва ўзгармас токда ишловчи барча электр машинали 
қўзғатгичлар киради. Иккинчи гуруҳга бевосита генератор чиқишларига махсус 
пасайтирувчи трансформатор орқали уланган қўзғатиш тизимлари киради. 
Ишлаши тармоқ ҳолатига боғлиқ бўлмаганлиги учун мустақил қўзғатишли 
қўзғатиш тизимлари кенг тарқалган. 
Ҳозирги пайтда генераторларда қуйидаги қўзғатиш тизимлари қўлланилади: 
1). Ўзгармас ток электр машинали
2). Ююқори давртезликли; 
3). Тиристорли; 
4). Чўткасиз қ.с. 
4.1–расм. Жадаллашдаги уйғотиш 
кучланишининг ўзгариши 
4.2–расм. Генераторни мустақил 
электромашинали уйғотишнинг 
принципиал схемаси 


Ўзгармас ток машинали қўзғатиш тизимлари 150 МВт қувватгача бўлган 
генераторларда ишлатилади. Бу қўзғатиш тизимларининг камчилиги уларнинг қўзғатиш 
токини ўсиб бориш тезлигини юқори эмаслиги. 
Катта қувватли генераторларда ярим ўтказгичли тўғрилагичли қўзғатиш 
тизимларидан фойдаланилади. Бунда генератор билан битта валга қўшимча генератор 
уланган булиб, унинг кучланиши тўғрилагичлар орқали ротор чўлғамларига узатилади. 
Бу ерда энергия манбаи бўлиб ИГ хизмат қилади. 
Қўзғатиш тизимларида қўзғатиш токини ўсиб бориш тезлигини ошириш учун 
жадаллаштиришдан (яъни қўзғатиш токини кескин ошириш, форсировкалаш) 
фойдаланилади.
4.3 –расм. Генераторни ярим ўтказгичли тўғрилагичли қўзғатиш схемаси. 
ИГ–индукцион генератор; 
БВЎ–бошқарилмайдиган вентилли ўзгартиргич. 
Электр машинали қўзғатиш тизимларида қўзғатиш токини ўсиб бориш тезлиги 
t=0,4–0,5 сек. бўлса, юқори давр тезликли қўзғатиш тизимларида t=0,3–0,4 сек. га, 
жадаллаштириш карралиги К
ф
= 2га тенг. 
Юқори давртезликли қўзғатиш тизимлари 300 Мвт гача бўлган генераторларда 
қўлланилади. 

Download 4,23 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish