Andijon davlat universiteti xorijiy tillar fakulteti ingliz tili va adabiyoti



Download 271,24 Kb.
Pdf ko'rish
Sana04.10.2019
Hajmi271,24 Kb.
#22964
Bog'liq
ogzaki va yozma nutqning qiyosiy tahlili
1 тема, генетика, Asal, Bola psix, 1 Laboratoriya ishi, P tovushi harf, 2 5233545932259198295, 2016-fozilov-fuqar-jamiyat-lot, buyuk ipak yoli shakillanish r, buyuk ipak yoli shakillanish r, ishsizlik sabablari xususiyatlari va kamaytirish yollari , 1476614757 65674, 1476614757 65674, 1476614757 65674

 

O’ZBEKISTON  RESPUBLIKASI OLIY VA O’RTA  MAXSUS TA’LIM 

VAZIRLIGI 

 ANDIJON DAVLAT UNIVERSITETI  

XORIJIY TILLAR FAKULTETI INGLIZ TILI VA ADABIYOTI 

KAFEDRASI 

 

 



 

Mavzu :  

 

 Og’zaki va yozma nutqning qiyosiy tahlili 



 

Bajardi : 

 

 

Axmedova Nargiza 



Tekshirdi : 

 

         Mamatqulova S. 



 

Andijon 2014 

 

 

 

 

Mavzu: Og’zaki va yozma nutqning qiyosiy tahlili 

Reja: 

 

I .   Kirish:  

 

II . Asosiy   qism:  

 

1) O’gzaki nutq haqida tushuncha. 

 

2) Yozma nutq haqida tushuncha. 

 

3) O’quvchilarning nutqiy ko’nikma va malakalarini nazorat qilish yo’llari. 

 

4)  Ko’nikma va malakalarni nazorat qilish usullari. 

 

III .  Xulosa. 

 

 

 

 

 

 

 



 

  

 



 

 

 



 

 “ Tarbiya  biz uchun yo xayot  yo  mamot,  yo  najot-  

                          Yo  xalokat ,  yo  saodat  -yo  falokat  masalasidir”                      

  

      Ta’lim   - tarbiya    soxasini   islox   qilayotganda   bir   muxim  masalaga    katta e’tibor   



berish   lozim. 

Bolalarimizni   necha    yoshdan o’qishga  qabul   qilish  ma’qul?  

Olimlarning   fikriga  ko’ra   normal   rivojlangan    bolalarni  6- yoshdan   maktabga   qabul   

qilish      ularning    aqliy,      ruxiy        va  jismoniy    kamolotida,      o’quv      dasturlarini    yaxshi  

o’zlashtirishda  ijoboy   samara  beradi. 

Ayni      zamonda,    bolalarni      6-  yoshdan    o’qishga      jalb      etishga  ,    xar    biriga    aloxida   

yondashish,      birinchi    navbatda,      ularning    salomatligi      va    zexni,    shuuri    qay        darajada   

shakllanganligi    e’tiborga    olinishi    lozim.  Jismoniy    va    aqliy    tomondan    xali    to’liq  

shakllanmagan  bolalarning  6-yoshdan  maktabga  majburan   qabul  qilinishi,   ularning  o’qish  

davomida  o’z    ojizligini      sezishi      va    qiynalishiga      olib    kelishi    mumkin  .          O’zbekiston    

Respublikasi   ta’lim   to’g’risidagi  qonunning   asosiy  maqsadi:  

Ushbu    qonun  fuqarolarga   ta’lim ,  tarbiya  berish , kasb- hunar  o’rgatishning  

Xuquqiy    asoslarini   belgilaydi   xamda  xar  kimning  bilim  olishdan iborat   konstitutsiyaviy   

xuquqini  ta’minlashga   qaratilgan. 

Bilim  olish  xuquqi. 4- modda. 

Jinsi,   tili,  yoshi,  irqi,  milliy  mansubligi,  e’tiqodi   dinga  munosabati, ijtimoiy   

Kelib    chiqishi,    xizmat    turi,    ijtimoiy    mavqei,      turar    joyi,      O’zbekiston    Respublikasi  

xududida    qancha  vaqt   yashayotganligidan  qati’y nazar,   xar  kimga   bilim  olishda  teng   

xuquqlar   kafolatlanadi. Davlat  ta’lim  standartlarini   

Umumiy  o’rta  , o’rta  maxsus,  kasb   -hunar  va   oily  ta’lim  mazminiga   xamda  sifatiga    

qo’yiladigon    talablarni      belgilaydi.    Davlat      ta’lim      standartlarini    bakarish      O’zbekiston   

Respublikasining   barcha  ta’lim  muassasalari   uchun   majburiydir.  O’zbekiston  respublikasi   

ta’lim  tizimi   va  turlari   mavjud. Ta’lim  quyidagi   turlarda  amalga  oshiriladi:  

-  maktabgacha      ta’lim:  -    umumiy      o’rta    ta’lim:    o’rta      maxsus    kasb    hunar    ta’limi;    oliy  

ta’lim;   oily  o’quv  yurtidan   keyingi   ta’lim;  va  kadrlar   malakasini   oshirish  va    ularni  

qayta   tayyorlash  ;   maktabdan   tashqari  ta’lim  tizimi    va  turlari   quyidagilardan   iboratdir.   

Prezidentimiz      I.A.Karimov    ,      asosan  o’sib    kelayotgan    yosh    -avlodni      barkamol    bo’lib  

yetishiga    juda    ko’plab      imkonoyatlar    yaratib      bermoqda.      Kadrlar      tayyorlash      milliy   

dasturini   yaratish   bo’yicha   respublika  komissiyasining  majlisida  so’zlagan  ―Zamonaviy   

Kadrlar    -  taraqqiyotimizning      muxim    omlidir’’      nutqidan.    <<  Dasturda    ko’zda      tutilgan  

asosiy  maqsad  nimadan   iborat?  


Birinchidan,    biz    erkin    demokratik    jamiyat    barpo    etayapmiz.  Bozor    munosabatlari   

xayotimizga    teran    kirib    bormoqda.      Ma’naviyatni    yuksaltirish    borasida    ulkan    ishlar  

amalgam    oshirilmoqda.      Qisqacha    aytganda,    dunyoqarashimiz    o’zgarmoqda.  

Respublikamizda    kadrlar    tayyorlash    ta’lim    -tarbiya    tizimida      jiddiy    o’zgarish    ro’y  

bermayapti.        <

lo’nda    qilib  ifoda      etish    mumkin.  Bizga    bitiruvchilar    emas,      balki    maktab      ta’lim   

tarbiyasini  ko’rgan   

shaxslar  kerak>>. 



<egallashi    juda    qiyin    kechayapti  .  Ta’lim      muassasalari  ,    birinchi    navbatda      oily    ta’lim   

muassasalari   professor   pedagogik  xodimlari   safidan  yetuk  o’qituvchi   kadrlar   tayyorlash,  

ularning    rivojlangan      xorijiy      mamlakatlar    ta’limidagi      ijobiy    tajribalarini      o’rganishi,  

o’qitishning    yangi pedagogik   texnologiyalari  bilan   tanishishi   va   chet-  ellarda  tajriba  

ortirishini   ta’minlash   maqsadida   imtiyozli  ravishda   ―Umid  jamg’armasini    tashkil   

 etilishida  Prezidentimiz  xissasi  kattadir.   

  Kadrlar  tayyorlash  milliy  dasturining   maqsad  va  vazifalari. 

Mazkur  dasturning   maqsadi- ta’lim  soxasni   tubdan  islox   qilish,   uni  o’tmishdan  qolgan  

mafkuraviy  qrashlar   va   sarqitlardan  to’la  xalos  etish ,  rivojlangan  demokratik   davlatlar  

darajasida ,  yuksak  ma’naviy  va axloqiy  talablarga  javob   beruvchi  yuqori  malakali  kadrlar  

tayyorlash  milliy   tizimini  yaratishdir.  <>  O’zbekiston  respublikasi  

Qonuniga  muvofiq  ta’lim  tizimni   islox  qilish  davlat  ta’lim  muassasalari,  ta’lim   tizimini  

yagona  o’quv - ilmiy -  ishlab  chiqarish  asosiy  vazifasidan   iboratdir.  

Kadrlar  tayyorlash  soxasidagi  davlat   siyosati  insonni   intellektual  va   ma’naviy  -axloqiy  

jixatdan    tarbiyalash    bilan    uzviy    bog’liq    bo’lgan    uzluksiz      ta’lim    tizimi    orqali    xar  

tomonlama  kamol  toptirishning  ustuvorligi  ta’minlanadi. Umumiy  va pedagogic  madaniyatni  

oshirish    maqsadida    ,    ta’lim    muassasalari    ota-  onalar,    oila,    maxilla      qo’mitalari, 



<>    jamoatchilik      markazi,    tashkilot    va    fondlar    bilan      o’zaro   

puxta   hamkorlik  qilinmoqda.    

Kadrlar   tayyorlash  tizimini  rivojlantirishning   asosiy  yo’nalishlari; 

1) Ta’limning    uzluksizligini  ta’minlash;  

2) Ta’lim  jarayonini   mazmunan  islox  qilish; 

3) Ma’naviy  axloqiy  tarbiya  va  ma’rifiy  ishlar; 

4) Iqtidorli  bolalar  va  iste’dodli   yoshlar; 

5) Ta’lim  tizimini  boshqarish;  

 


Ta’limning   o’z  ichiga  maktabgacha   ta’lim  umumiy  o’rta  va  o’rta  maxsus  ,  kasb  -hunar   

ta’limini    qamrab    oluvchi    yangi    uzluksiz      va    izchil      tizimi    barpo      etiladi.      Pedagog  

kadrlarning    malakasini    oshirish      va    ularni      qayta      tayyorlashning    zamon    talablariga   

moslashuvchi,    ta’limning   yuqori   sifatli    va    barqaror   rivojlanishi     pedagog  kadrlarni   

qayta  tayyorlash  va  ularning   malakasini   oshirish,   raqobatbardosh   darajada  ularning   kasb   

sifatini  qo’llab  quvvatlash  ta’minlanadi.   

Oliy   ta’lim  muassasalarida  davlat   ta’lim  standartlariga   mos  yuqori   malakali  o’qituvchilar  

tayyorlash   bo’yicha  maxsus   fakultetlar,   shuningdek  respublika  viloyatlarida  kasb –hunar  

ta’limi  uchun  o’qituvchilar   mutaxassislar  malakasini  oshirish  va  ularni  qayta   tayyorlash  

yuzasidan  markazlar  tashkil  etilgan.     

            Kadrkar   tayyorlash  milliy   dasturimizda,  shu  jumladan,   ijtimoiy   -siyosiy  iqlimga  

ijobiy    ta’sir    qiladi      va    natijada      mamalakatimizdagi    mavjud    muxit    butunlay    o’zgaradi. 

Ta’limning  yangi  modeli ishga  tushgach,  insonning  xayotdan   o’z  o’rnini  topish  jarayoni  

tezlashadi.  Xar  qanday  odam  xam  o’smirlik  chog’ida,  endigina  voyaga  yetib  kelayotgan  

davrida  jamiyatdan  munosib  o’rnini   topishi  kerak.   Biz  joriy   etilayotgan  mazkur  ta’lim  

modeli   orqali  avvalo   ana  shu  vaziyatning   oldini  olamiz.  Qolaversa,  yoshlarni   muayyan   

bir  ixtisosga ega  qilib,  xayotga  yo’llanma  beramiz. 

Dunyoga  umid  bilan qadam   qo’yib  kelayotgan  navnixol  inson  xayotdan  munosib  o’rnini  

topsa,  turmushidan,  taqdiridan,  vatanidan  rozi  bo’lib  yashaydi,  umr  bo’yi   bunyodkorlik  

faoliyati  bilan  mashg’ul  bo’ladi.  Ta’limning  yangi  modeli  jamiyatda  mustaqil  fikrlovchi  

erkin  shaxsning  shakllanishiga   olib   keladi.O’zining   qadr  qimmatini  anglaydigon,  irodasi   

baquvvat,    iymoni    butun  ,    xayotda    aniq    maqsadga    ega    bo’lgan    insonlarni    tarbiyalash  

imkoniga  ega  bo’lamiz.  Ana   shundan  keyin  ongli  turmush   kechirish  jamiyat  xayotning  

bosh   mezoniga  aylanadi. SHunda  odam olomon   bo’lib,  xar  laxzada  extiyoj  sezib emas,  

aksincha-  o’z  aqli, o’z  tafakkuri, o’z  mexnati,  o’z  ma’suliyati bilan,  ongli  tarzda,  ozod  va  

obod    xur    fikrli    inson    bo’lib    yashaydi.  Oliy    ta’limni      islox    qilish    omillari    nimalardan  

iborat?   Yuqori,  chuqur  bilimlar  olish  xoxish  emas,  balki  malaka  va  ko’nikmalarni  puxta  

egallashdan   iboratdir,  bundan  tashqari  oliy  o’quv  yurtini   tamomlagandan  so’ng   ish  bilan   

ta’minlanishi  talab  etiladi. SHuning   uchun  xam  aksariyat  talabalarning  o’quv  jarayoniga  

bo’lgan    munosabati    yuzaki    emas.    O’qituvchilar    xam    o’zlarining    faoliyatlarini 

takomillashtirish    masalalariga    juda    katta    e’tiborni    talab    qiladi.Bundan    tashqari  ,  kadrlar  

tayyorlash  milliy  modelida  oliy ta’lim  maxsus  o’rin  egallaydi, xamda  uzluksiz  ta’lim   

tizimining  mustaqil  turi  hisoblanadi.  Oliy  ta’limning  maqsadi  respublikamizning  iqtisodiy  

va  madaniy  rivojini   ta’minlashga,  o’zi tanlagan  mutaxassislik  bo’yicha  bozor  iqtisodiyoti   

sharoitida    mustaqil    ishlashga    layoqatli,    yuqori    malakali,  raqobatbardosh    kadrlarni  


tayyorlashdan  iboratdir. Bo’lajak   kadrlarda  chuqur va mustaxkam  bilimlarni shakllantirish, 

milliy    istiqlol    g’oyalariga  sadoqatni,  Vatanga  muxabbatni,  bu    yo’ldagi    fidoiylikni  

tarbiyalashni  davom  ettirish  xam oily  ta’limning   asosiy  vazifalaridandir.  Bundan  tashqari   

fan,  texnika  va  texnologiyalarni  rivojlantirish,  ilmiy   tadqiqotlar  samaradorligini   oshirish,  

olingan   natijalardan   ta’lim  jarayonida   unumli  foydalanmasdan,  o’qitish amaliyotiga  yangi  

pedagogic      va  information    texnologiyalarni    kiritmasdan    yuqorida    ta’kidlangan    natijaga  

erishish  mushkul. 

Bu  asosiy    prinsiplarga    avvalo,    ta’lim    va  tarbiyaning    insonparvarligi    va    demokratligi,  

universitet  ta’limining  ustuvorligi, o’rta   maxsus,  kasb- hunar  ta’limi,  oliy   va  oily   o’quv 

yurtidan    keyingi      ta’limning  uzluksizligi    va    vorisiyligi,    ta’lim    tizimining    dunyoviy  

xarakterga ega  ekanligi, davkat  ta’lim  standartlari  doirasida   oily  ta’limning  xamma   uchun  

ochiqligi, tala’ntli  va  iqtidorlikni rag’batlantirish,  oily  ta’lim  tizimida  davlat   va  jamiyat  

boshqaruvining  uyg’unlashuvi , oliy   ta’lim , fan  va  ishlab   chiqarishning  integratsiyasi  va  

boshqalar  kiradi.  Yuqorida    ta’kidlab  o’tganimizdek,  davlat  ta’lim    standartlari    doirasida  oliy  

ma’lumot  olish xar  bir  mamlakatimiz  fuqarosi uchun  ochiqdir.  Bunday  imkoniyat  ikki  yo’l  

bilan  amalga  oshiriladi. Birlamchisi  - bu  davlat  grantlari,  ya’ni  talabalarning  o’qish   uchun 

zarur  bo’lgan    xarajatlarini   davlat  o’z  zimmasiga oladi.  Grantlar  xududlarning  ijtimoiy  -

iqtisodiy      rivojlanishida    oliy        malakali  kadrlarga    bo’lgan    extiyojdan    kelib    chiqib  

belgilanadi.    Prezident    farmoniga    asosan    xalqaro    respublika    fan    olimpiadalari,    xalqaro  

musobaqalar    g’oliblari      oliy    o’quv  yurtlariga    test   sinovlarisiz   kirish   xuquqiga    egadirlar.  

Yoshlarimiz,  o’z  navbatida  to’lov- kontrakt shaklida  xam  oliy o’quv  yurtlarida  o’qishlari  

mumkin.  Oliy    ma’lumot  olish      istagida    bo’lgan        yoshlar    tegishli    o’quv      yurtlari 

ma’muriyatlari  bilan  shartnoma  tuzadilar.  O’zbekiston  respublikasi  prezidenti  I.A.Karimov  

Oliy  majlisning  IX  sessiyasida  oliy    ta’limni tashkil   qilish  to’g’risida   quyidagi    fikrni  

bildirgan;   

<

bilan  aloqasini  mustaxkamlash   zarur.  O’z   domlalarimiz  bilan   cheklanib   qolmay,  chetdan  

xam  domlalar   chaqirishni   yo’lga  qo’yishimiz   kerak. 

Yetuk saviyali  domlalarni   tayyorlash   bo’yicha  maxsus   bir  fond  tashkil  etish  kerak. Biz  

shu    fond    orqali    domlalarni,  O’zbekiston  Professorlarini    chet    mamalakatlarga    yuborib,  

malakasini      oshirib    kelishiga    yaratib    berishimiz      kerak.  Ular  chet  –ellarda    malakasini 

oshirsin,  dong’I   chiqqan  universitetlarda  o’zlari  leksiyalar  o’qisin, tajriba    orttirsin,  mana   

shundan   keyin  O’zbekistonning  obro’yi  nomi  olamga   ovoza  bo’ladi. 

Ilm  va  xunarsiz   xalqning  boyligi,  yeru  asbobi kundan  -kun  qo’lidan   ketganidek,  axloq  va  

obro’yi  xam  qo’ldan  chiqar,  xatto  dini  xam  zaif  bo’lur.      



                                          Maxmudxo’ja   Bexbudiy.                                                                

Mamlakatimizda  joriy   etilayotgan   uzluksiz   ta’lim  tizimida   maktabdan  tashqari  ta’limning    

o’ziga    xos       o’rni      bor.      Bu     bejiz     emas,     albatta.    Zero       bolalar      va  o’spirinlarning    

ta’limga        bo’lgan,    yakka      tartibdagi,    ortib      boruvchi        talab  –  ehtiyojlarini    qondirish,   

ularning      bo’sh        vaqtini    va    dam    olishini      tashkil      etish,      jamiyatdagi        barqarorlikni,   

ma’naviy  barkamollikni  

Ta’minlashda    juda muximdir.   

Bunday  sharoitda   xududlardagi   maktabdan   tashqari  muassasalar   imkoniyatlaridan   unumli   

foydalanishi   ko’zda  tutilgan.  Yoshlarimizga   ta’lim  

Berish   va  ularni   kamol   toptirishga   yo’naltirilgan   xizmatlar   ko’rsatuvchi   muassasalar   

tarmog’ini   kengaytirish   va   bunday   xizmatlar   turlarini,  masalan 

Xalq    xunarmandchiligi    bilan    shug’ullanadigon    <>    guruxlarini   

ko’paytirish   talab  etiladi.  Qolaversa   o’quvchilarning   bo’sh  vaqtini    tashkil  etishning,   shu  

jumladan   ommaviy  sport    va  jismoniy   tarbiya  -  sog’limlashtirish   tadbirlarining     bolalar  

turizmining,   sportning   

Boshqa   milliy    turlari  va   shakllarini    tiklash   xamda  amaliyotga    joriy  etiladi.  Ayniqsa   

milliy   sport   o’yinlari  xaqida    ma’lumotlar    yig’ish,     ularni    boyitish   va  shular   asosida   

yoshlarimiz o’rtasida   keng   tashviqot   qilish   kun   tartibidagi     dolzarb      masalalardan   

biridir.   

SHuningdek   maktabdan    tashqari   ta’lim  yo’nalishida   milliy     pedagogic   qadriyatlarga    

asoslangan     va    jaxondagi    ilg’or     tajribalarni   inobatga   oluvgchi       dasturlar   va   

uslubiy   materiallarni    ishlab   chiqish,     joriy    etish  

Xam   muxim  ma’noga    ega.   Mazkur     vazifalar   << Kadrlar   tayyorlash   milliy  dasturi>>   

da   belgilangan   bo’lib,   kadrlar   tayyorlash   milliy   tizimida 

Tabiat    va   jamiyat    taraqqiyoti    qonuniyatlari   to’g’risidagi     yangi   fundamental    na   

amaliy   bilimlardan   foydalanishni,     yuqori    malakali  ilmiy   va  ilmiy   pedagog    kadrlar   

tarkibini   shakllantirishni,  ulardan    ta’lim   tizimida     unumli   foydalanishni,   shuningdek,   

kadrlar      tayyorlash    jarayoning      ilmiy      tadqiqotlar    infrastrukturasini      yaratish,ta’limning   

axborot      bazasini            shakllantirishni      xamda      ilmiy      tadqiqotlar      darajasiga      yangicha  

qarashlar  zamirida    yosh   olimlarning,  ilmiy  - pedagogic    xodimlarning    ijtimoiy  mavqei 

va   obro’sini   oshirishni   va   shu    kabilarni   qamrab   oladi.  

 

Chet    tilida  o’qishni   o’rganish    o’rta   maktab    o’quvchilari   uchun   yakuniy   amaliy    



maqsad   xisoblanadi.   

<>    tushunchasi    mazkur   soxaga   oid   ilmiy  -  metodik   ta’rifga   muxtoj. 

<>  deganda,    xarfiy   belgilarda   ifodalangan   nutqiy    axborotni   idrok   etish     

va  uning  mazmunini  payqash  jarayoni  tushuniladi. 

Umuman  <>  tushunchasini  ta’limshunoslar kengroq   ma’noda 

Xam   bayon   etadilar;  grafik  koddagi   axborotni   undan  butunlay  farq,   qiladigon kodga  

ya’ni  (tovush  kodiga)  o’tkazish   jarayonidir.  Ushbu ilmiy    

Izoxga  xayotda  uchraydigon   o’qish  turlarining  barchasi  kiradi ( ierogliflarni 

O’qish,  piktogrammalarni  o’qish,  chizmalarni  o’qish,  notalarni  o’qish,     

O’lchov   asboblari   va  xokazolar.   Metodika   fanidagi   <> tushunchasining   taxlili   

matn  ustida     olib   boriladigon  ishlarni  belgilovchi   omil   bo’lib  xizmat  qiladi.  O’qish   , 

Yozilganni   aytish  (o’qish   texnikasi). 

Matnni  idrok   qilib, mazmunini  anglash  (nutq  faoliyati  turi). 

O’qilish  - xarf  yoki  so’zning  o’qilishi  (xarf  tovush  munosabati).  O’quvchilarga  mazmun 

(matn  nima  xaqidaligi )  va jarayon (ichda yoki tovush chiqarib o’qish)  o’rgatiladi.  Mazmunni 

(axborotni) yozma  matndan olishga nutq faoliyatining turi o’qish demakdir.  Matndagi axborotni 

o’zgalarga  yetkazish  ovoz  chiqarib  o’qish  yo’li  bilan  amalgam  oshiriladi.  Ovoz  chiqarmay  

o’qiganda  xam    ichda    gapirish(icgki    nutq)  sodir  bo’ladi.  Xozirgi  davrda  o’qish  xuddi, 

ovqatlanish,  uyqu, ish  singari faoliyat,  ya’ni ma’naviy ozuqa olish vositasi  bo’lib qoldi. Ilmiy- 

texnika va boshqa axborotlar asosan o’qish orqali o’zlashtiriladi. O’quvhci chet  tildagi darslik 

matnlari,  o’qish  kitobi,  matbuot  xabarlarini  o’qib,  til  o’rganilayotgan  mamlakat  xayoti  , 

madaniyati,  tarixi,  adabiyoti    kabilar    bilan  yaqindan  tanishadi.  O’qilgan  matn  axborotni  

o’zlashtirib  olish  uchun  o’qish  malakasiga  ega  bo’lishi  kerak.    Bilim    shaxsning    ma’lum  

soxada  to’plagan ilmiy  tajribasidir. 

Ko’nikma   ongli  ravishda bajariladigon ish xarakat. Bu mavxum va konkret bo’lishi mumkin. 

Ustoz  tomonidan o’rgatilgan ish  xarakat bilim yaxshi  egallangan  xolatda bo’lishi,  xoxlagan  

paytda boz  undan foydalana olishimiz bu ko’nikma hisoblanadi. 

Malaka  qisman avtomatizm darajasiga ko’tarilgan  faoliyatdir. 

Ma’lumki    shakllangan    ko’nikmalar  quyidagicha;    eshitish  –  nutqxarakat  timsoli  bilan  aloqag  

krishish    ko’nikmasi  ,  (nutq  birligi,  so’z    va  so’z  brikmasi,    jumla,    xatto    abzas    bo’lishi  

mumkin).  Ushbu  ko’nikmalar  yig’indisi  o’qish  texnikasi  (tovush  xarf  munosabatini)  tashkil  

etadi,  va rezeptiv  ko’nikma (idrok)  deb  ataladi. Oldin aytib o’rganilgan til materiali yozuvda 

ko’rinishi bilan munosabatga kiradi,  ya’ni og’zaki o’zlashtirilgan xodisa endi yozma o’rganiladi, 

nutq  birliginig  tovush  nutqxarakat  timsoli    va  uning  ma’nosi    bog’lanishi  (o’qishning    leksik  

ko’nikmasi)    va  Grammatik    shaklining  ma’no    bilan    bog’lanishi  (o’qishning    Grammatik  

ko’nikmasi)  dir.    Ikkala  kichik    ko’nikma  yaxlit    amal    qiladi.  O’qish    texnikasini    bilmagan  

kishi  o’qigan  narsasining   mazmunini   tushunmaydi,  shuningdek,  o’qilish  qoidasini   bilishi  


xam    xali      ma’noni  tushunib    yetish    uchun  qiyinchilik    talab      etadi.O’qish    jarayoni  

tushunchasi   qamroviga   muallim  va o’quvchi  faoliyati   xamda  ushbu  jarayonning   tashkiliy 

shakllari   kiradi.  Ta’limshunoslikda bu  jarayon  o’quv   yili,   o’quv   choragi,  dars  mashg’ulot  

nomlari    bilan  ataladi.  Dars      deganda,    o’quv  faoliyatining  ayrim    bir    bo’lagi  

tushuniladi.So’lashuv  tilida  mashg’ulot,   saboq  deb  xam  yuritiladi.  Mashg’ulot  atamasi esa 

mashq so’zi  bilan bir  o’zaklidir.  Mashqlar  bajarish  mashg’ulotni  tashkil  etadi.  Xorijiy  til  

darsi  mashg’ulotni  mashqlar   majmuidan  iboratdir.  Xorijiy  tilda  o’quvhci  tayyorlov   va  

nutq  mashqlari  bajarish  bilan  band  bo’ladi.  Xorijiy  til  darsining   asosiy  xususiyati  uning  

amaliy,    ya’ni    nutqiy    yo’naltirilganligidir.  Gapirish    -tinglab    tushunisg,    o’qish    va  yozuvni  

amalda  egallaydilar.  Metodik  manbalarda ichki  turtki  (motivatsiya) ning  uch  toifasi  mavjud:  

chet  -elga  boorish  uchun  tilni  o’z  ish  faoliyatida  qo’lash, yaqin kelajakka  tegishli  kechalar, 

konkurslar,  olimpiadalarda  ishtirok  etish,  devoriy  matbuotga  maqola  tayyorlash va  muallim  

topshirig’ini      bajarishga    qaratilgan    motivatsiya    bo’ladi.  Xar    bir      darsda  vazifa-    maqsad   

tarzida  o’quv  metodik  xodisalardan  nutq  ko’nikmasi  yoki   nutqiy  malaka  bo’lishi  mumkin 

,  ya’ni    malaka      va  ko’nikma  darsning    maqsad  –  vazifalarini      belgilovchi  omillardir. 

Aytilganlardan      ko’rinib    turibdiki  ,  darsning    maqsadi      ko’nikma    yoki  malakani  

shakllantirishga    qaratiladi.  Masalan,  muayyan    nutq    malakasini      takomillshtirish    bosgqa  

amaliy   vazifa  bilan  birgalikda olib  borilishi  mumkin(  gapirish  va  leksika,  grammatikani  

o’rgatish,  gapirsh      va    o’qish,    gapirish    va    tinglash      kabilar).  Dars    ta’limiy    jixatini    olib   

ko’raylik:    O’quvchilarda    muloqot    yuritish    malakasini    hosil    qilamiz,      muloqot    vositalari  

maqomida    gapirish,    o’qish,  tinglab    tushunish    va    yozuv    malakalarini    o’rgatamiz.    Ular  

ma’lum  bir  ko’nikmalarga   asoslanadi. SHunga  ko’ra maqsadni  aniqlash  hollari   quyidagicha  

bo’lishi    mumkin:    gapirish,    o’qish,    tinglab    tushunishning    leksik,    Grammatik,    talaffuz  

ko’nikmasini   shakllantirish,  o’qish   texnikasini  rivojlantirish,  gapirish  (yakkanutq,   juftnutq) 

malakasini      o’stirish.  Ushbu    maqsadlar  nomlanishi    haqqoniy    tartibda    bo’lishi    uchun    bir  

shartga  rioya qilinadi:  albatta  aniq  mavzu, o’quv  nutqiy vaziyat  yoki  til  materiali  nomma –

nom  sanab  ko’rsatiladi.   Darsga  qo’yiladigon  zamonaviy  talablarni  sanab  o’tamiz: 

1)Xorojiy    til    xaqida    qoidalar    (mavxumotlarni)    bayon    etish    emas,  ko’nikma    va    malaka  

hosil  qilish  darsning   asosiy  maqsadidir; 

2)Nutq      amaliyoti    (mashqlarda)    kommunikativ    yo’nalishidagi    nutq    jarayoniga    taqlid  

qilinadi; 

3)  Dasda      xorijiy    til    materialini    metodik    tashkil    qilish  bir    butunlik    shaklida  ro’yobga  

chiqadi(nutq  namunasi   barcha  mashqlarda asosiy  birlik  hisoblanadi; 

4) Xar  qaysi   nutq faoliyati  turi o’ziga  mos  mashqlar  tizimi   yordamida  o’rgatiladi; 

5)  Darsning   yagona  yetakchi  maqsadi  va  yordamchi  maqsadlari  bo’lado; 


6) Dars  samaradorligini o’quvchilar faolligi  bilan   o’lchanadi; 

7) Darsda  nazorat ta’limiy  ruxda  bo’ladi; 

8) Imkon  boricha  dars  xorijiy  tilda   olib   boriladi; 

9) O’quv  materialining mazmuni ,  puxta ishlab  chiqilgan metodik  usullar  va  ko’rgazmalilik   

yordamida o’quvchilarda  qiziqish   va  bilishga  intilish  uyg’otadi; 

10) Dars  tarbiyaviy  va umumta’limiy  vazifa  o’tab,  o’quvchilar  saviyasini ko’tarish,  bilish  

maylini  kuchaytirish   va  tarbiyalash  ishlariga   ulush  qo’shadigon  tadbirdir; 

11) Dars   jarayonida  o’quvhcilarning  yoshi  va  ta’lim  bosqichi  e’tiborga  olinadi; 

12)  Xorijiy    til    darsi      faoliyatini    egallashda    ma’lum    til    materialini    qo’llashning    bir  

pog’onasidir. 

Xorijiy      tilning    qiyinchilkilari      darslik    muallifi    tomonidan      mashqlar    yuzishda    hisobga  

olinadi. Muallim   ushbu  darsning  o’quv  materiali   bo’yicha   yayyorgarlik  ko’rganida,  ona-

tili  va  xorijiy  til  xodisalari   muqovasini  taxlil  qiladi.  O’rta  qiyin  til  birliklariga e’tiborni  

kushaytiradi,  zarur  bo’lsa   qo’shimcha  mashq  kiritadi. Mashqlar   ketma –ketligini  ta’minlash 

,  xozirgacha    shakllangan    o’quvchilar    ko’nikma    va  malakalarini    hisobga    olib,    darsda 

bajarilmish  mashqlar   tartibotini  belgilab   chiqish   yaxshi  natija  beradi.  Taqdim  etiladigon  

va  ilgari  o’rganilgan  o’quv  til  materialini  ko’nikma  va malaka  tarkibiga  kiritish niyatida  

uch    bosqichli      shakllantiruvchi,  rivojlantiruvchi,    va    takomillashtiruvchi    mashqlar    tavsiya  

etiladi. Darslikdagi  va  o’zi  beradigon   mashqlar  bajarilishining  eng  samarali  tartibi  ishlab  

chiqiladi.  Muallimda  kasbiy  –  pedagogic      malakalar  (  rejalashtirish,    tadbiq    etish,    tashkil  

qilish,   va  tarbiyalash),  metodik  malakalar( o’rgatish,  tilni   bilish,  o’zlashtirish   nazariyasini  

o’quvchilar yosh  va  xususiyatlarini   bilish)  kabilar  shakllangan bo’lishi  kerak.    Tashkiliy  

malakalar  deganda,  qo’yilgan   rejani  amalgam  oshirish,  o’quvchilar  o’quv  ishini  tashkil   

qilish,  audio-    visual    vositalarini    ishlatish,  o’quvchilarnig    bilish  jarayonini    boshqarish  

tushuniladi. Bilish  malakalari sirasiga  o’quv  materialning  ilmiy  taxlili  , shogirdlarning  o’quv   

faoliyatini    kuzatishi,  o’zining    va  boshqa    muallimlarning    tajribasini      taxlil    qilish    kiradi.  

O’qish    turlarini      o’rgatishda    axborot    olish    niyatida,    o’qish    avvalan,  amaliy    maqsad    va  

ikkinchi  tarafdan,    ta’limiy    vosita    ekanligi    xammaga    ayon.  O;qish    tom    ma’nosi      bilan  

ma’naviy    ozuqa    olish    yo’lidagi    g’oyat    murakkab    va    ayni    chog’da    muxim    metodik  

masaladir.  O’qish    jarayonida    bajariladigon    vazifalar    bilan    bog’liq    aqliy    operatsiyalar  

majmualari    xilma-  xil  bo’lib,  ularni    metodika    fanida    o’qish    turlari  deb  

ataladi.(C.K.Folomkina ta’rifi). O’qish  turlari va  turchalari  miqdori  elliktaga  boradi,( ona – 

tilida qirqbeshtaga yetadi) deydi. Ilmiy  manbalarda  o’qish  turlarini  aniqlashning  bir  nechta 

tartibi mavjud: 

1)  idrok  xususiyati  va tushunish  jarayoniga ko’ra analitik,  sintetiko’qish; 


2)  2) ko’zlanadigon maqsaddan  kelib chiqib – tanishuv, o’rganuv,kuzatuv o’qish; 

3)  Oldindan   ko’rilgan xozirlik munosabati bilan tayyorlangan, tayyorlanmagan o’qish; 

4)  Til tajribasi nuqtai nazardan ,tarjimali, tarjimasiz  o’qish; 

5)  Yordamchi vositalar ishlatish zaruriyati tufayli—lug’at bilan, lug’atsiz         o’qish; 

6)  Ishlash  joyiga  qarab – sinfda, uyda o’qish; 

7)  Ishni  tashkil  etish  tarziga binoan- yolg’iz , xor bilan o’qish; 

8)  Ovoz  ishtiroki  jixatidan –ichda, ovoz chiqarib o’qiash  va hok.                             

O’qish    nutq    faoliyatining  turi    sifatida  nutqni  eshitib  tushunishga  o’xshaydi,  uning    og’zaki 

nutqdan rezeptiv farqi shundan iboratki, o’qish  jarayonida axborot  

Ko’rish      kanali  orqali  keladi.  O’qishda  tushunish  faqat  eshitishdagi  singari  bevosita  bo’lishi 

(taxlil  va  tarjima  natijasida  kelishi  xam    mumkin).  O’qishda    tushunishni  osonlashtiradigon  

vaziyatlar  tekstlarning  til  materiallarini  bir oz kengaytirishga  imkon beradi, bu o’z  navbatida, 

yetarli  darajada  mazmunli  tekstlardan  foydalanishga    yordam    beradi.  I.A.Gruzinskaya  –ning 

<>  ko’z    ilg’aydigon    tekst    materialini    tovush  o’brazlari    orqali  bilan  

to’g’ri,  tez,  aniq    assosiatsiya    qilish    va  tekstning  anglangan  bo’laklarini  maksimal  tovush  va 

intonatsiya aniqligida aytish maxoratidir>> deb yozgan ishida uchratamiz. 

O’qishning  texnikaviy  tomonini  o’rgatish  yuqorida  e’tirof  etilgandek,  o’qilgan  materialning  

mazmun  tarafini  egallash  uchun  zamin  tayyorlaydi. O’qish  texnikasi  tushunchasi qamroviga 

quyidagi aqliy operatsiyalar  kiradi.  

1) xarflar va   xarf brikmalarini  ko’ruv  sezgi  analizatori,  yordamida  tanib olish orqali ularni 

ifodalovchi  tovushlar bilan aloqasini o’rnatish; 

2) grammatik  belgilarni    tanib  olish, so’zning  grammatik  shakllarini fikran  belgilash  va 

ularni grammatik  struktura  maqomida  birlashtirish; 

3)  gapdagi    yordamchi    so’zlarni    tanib    olish,    ma’lum  mustaqil    so’zlarga    ularning  

daxldorligini  payqash  va ularni muayyan strukturalarga fikran birlashtirish; 

4) o’rganilgan  mustaqil so’zlar ma’nolarini faxmlash; 

5)notanish  yasama  va  qo’shma  so’zlarning  morfemalarini  tanib  olish  va  ularni  yaxlit  so’zlar 

tarzida payqash; 

6)grammatik belgilariga ko’ra so’zlarni sintagmatik guruxlarga fikran  briktirish; 

7)grammatik  belgilarga  tayanib, rezeptiv ravishda  gapning  tuzilishini yaxlit  tasavvur qilish; 

8) grafik  ifodalangan jumlaning  oxangi  ( intonatsiyasi)  va  urg’ulari ( aksentuatsiya)  ni nutqiy 

jarayonda idrok qilish; 

Mazkur    operatsiyalar    amaliyoti    chog’ida  o’qilayotgan  material    mazmuni    xam,  albatta 

e’tiborda  bo’ladi,    chunki  o’qish  texnikasini    egallash  o’qilmish  matndan  axborot  olishga 

yo’naltiriladi.  O’qish  texnikasini  o’rgatishga kirishayotgan paytda muallim jaxon metodikasida 



jamlangan ilmiy –amaliy muloxazalarni o’zlashtirgan bo’lishi va o’z  faoliyatida  ulardan o’rinli  

va unumli foydalanish kerak. O’qish  texnikasi tushunchasining  doirasiga nimalar  kiradi?  Eng  

avvalo, aytish  kerakki, yozma,  bosma xarfning  tovushga  o’tishi , ya’ni xarfning  tovush  ifoda   

etishi  moddiy  xodisa  bo;lmasdan,  so’z  bilan ta’riflanadigon  til  materiali xaqidagi  mavxumot  

xisoblanadi.    Talaffuzda  grafik  timsolga  tayanish    shart    emas.Biroq    ovoz  chiqarib  chiqarib 

o’qish  –yozma  tayanchga  ko’ra  talaffuz  etishdir.  O’qilish  qoidalari  quyidagicha  tasniflanadi;  

unli  xarflarning to’rtta bo’g’inda kelishi, undosh  xarflarning o’qilishi , unlilar  brikmasi, undosh 

xarflarning  o’qilishi  ,unli    bilan  undosh  brikmasining  o’qilishi  o’qilmaydigon  unli,  undosh 

xarflardir.  O’quvchi  o’qish    materialida  keladigon  so’zlarning  o’qilish  qoidalarini    ketma  –ket 

o’rganib    boradi.  Bunda  darslikdagi  o’qish    mashqlari  ,  lug’atdagi    so’z  transkriptiyasi    va 

muallimning    tushuntirishlari    unga  yordam  beradi.  O’qilgan  o’qilish  qoidalari  jamlovchi   

jadvallarda    umumlashtirilib,  tartibga    solinib    takrorlanadi.  Notanish    so’zlar  o’qilish 

qoidalarining    umumlashtirilgan    jadvalni    ko’satish    metodik  xatolarga    olib    kelininshini  

unutmaslik   kerak. Bizning o’rta  maktablarimizda o’qilish  qoidalariga   misol  tariqasida lug’at 

boyligidagi    o’zgarishlar    albatta    joriy    lug’atdan    tanlanadi.  Chunki    o’quvhci    o’rgangan  

o’qilish  qoidasiga rioya  qilib, notanish so’zlarni  xam  o’qiy  olishga  qodir  bo’lishi tavsiya  

etiladi.  Shu    munosabat    bilan    o’qilish  qoidasini    o’rgatishga    oid    mashqlardagi    so’zlarning  

ko’pchiligi    o’quvchi    lug’at    boyligiga    kirmaydi.    O’qish  texnikasi  lug’atni  bir  jumla  bilan  

shunday ta’riflash mumukin;  qoida berish o’quvchi  so’z  boyligini  kengaytirish   yo’li emas,  

balki o’quvchi  nutqida uchraydigon  so’zlarning  o’qilishini  oldindan o’zlashtirib  olish  uchun  

zaruriy    metodik  choradir.    Yuqoridagi    qoidalarni  bilish    o’quvchilarga  birinchi    yil    ushbu  

darslik  bo’yicha    o’rgangan    barcha  nemischa  so’zlarni  o’qiy  olishi    imkoniyatini  yaratadi. 

Boshqa    o’qilish    qoidalari  o’quv  dasturuga  muvofiq    ikkinchi  va  uchinchi  o’quv  yilida 

o’rganiladi.O’qish  texnikasini  o’rgatishda  turli  metodlardan  foydalaniladi.  Ularning  nomlari 

metodik  adabiyotlarda  g’oyat  xilma  –xildir. Muallimlarda deyarli munozra   uyg’otmaydigon , 

aksariyat    ko’pchilik    ma’qul    topadigon  <>    va  <

o’qish>>  metodlari  xalqaro  miqyosda keng tarqalgan.  Ulardan  tashqari << tovush  - xarf >> 

va  <>    metodlaridan    xam  foydalanishadi.    So’zni    bo’linmas  birlik  tarzida  grafik 

timsoli  o’qishda  analiz  –sintez  qilinadi.  Shu  bilan    bir    paytda  esa  o’qishda  talaffuz    birligi 

maqomida so’z  emas,  balki bo’g’in  gavdalanadi.  Aytilganlarga  asoslanib ,  butun  so’zni , 

xarfni,  bo’g’inni    o’qish  texnikasi  birligi  qilib  olish  tavsiya    etib    kelinadi.  Masalan  ;  so’zni  

butncha  o’qish  o’quvchilar    o’rganadigon    barcha    leksik    birliklarni    yakkama  –yakka 

o’rgatishni  ya’ni  ularga 200-300   va  undan  ortiq marta kuch va vaqt sarflashni talab etadi. 

Xarfni  yolg’iz  o’qitish esa xar  bir  so’zni xarflab o’qishga olib  keladi. Bo’g’inlab o’qish  va  

ayni  chog’da tovush  va  xarf   taxlilidan foudalanish  eng  ma’qul metoddir. Og’zaki  nutqni  


oldin    egallash  sharoitida  o’qish  texnikasini    o’zlashtirish    so’zning  yaxlit  timsolidan    uni  

tovush- xarf taxliliga va  so’ngra sintez  qilishga o’tishdir. Bunday  o’qish analiz- sintez  metodi 

nomi  bilan  muallimlarga tanish. O’qish  amaliyotidan   tashqari o’qilish   qoidalari xam  berib  

boriladi.Qoida  taqdimoti    bir    tomondan,  leksik    material  xajmiga    va  ikkinchidan  ushbu  

mavxumot  xususiyatiga  bog’liq.    O’qish    texnikasini  o’rgatish    tushunishni  o’rgatish  bilan 

chambarchasdir.  Ammo  o’qish    texnikasini  o’rgatishning  talaygina  muammolari  bor,  bular 

o’qish  texnikasining moxiyati, o’qishning  bu  tomonini  o’rgatish metodlari,  og’zaki  nutq  bilan 

barcha    bosqichlarda    o’qish  malakalarini  qo’llab  –quvvatlash  xaqidagi    masaladir.    O’qish  

texnikasi  deganda  nimani  tushunish  kerakligini    ko’rib  chiqamiz.  Bu    tushunchaning    ta’rifini  

biz  I.A.Gruzinskaya  –ning  to’g’ri,    tez,    aniq,  tekstni    bo’laklarga  bo’lib  o’qish  orqali    o’qish  

texnikasini  rivojlantirish    o’quvchilarning  talaffuz    ko’nikmalariga  ega  bo’lgandagina  xosil  

bo’ladi  deb  ta’rif  keltiradi.  O’qish    malakasi  deganda  ,<>  o’qish    surati    ko’zda  

tutiladi. O’quvchilardan normal suratda o’qishni qachon talab etish kerak,  degan masalada xar  

xil  fikrlar mavjud. Ba’zi  metodistlar birinchi  o’quv  yilida normal  suratda  o’qishga  erishishga 

xarakat qilmaslik  lozim deb hisoblaydi. Umuman  ayrim manbalarning ma’lumot  keltirishicha, 

50-dan ortiq  o’qish  turlari  mavjud.  Oliy  o’quv  yurtlarida  analitik,  

Sintetik, tarjimali,  tarjimasiz  o’qish  turlari o’tkaziladi. Sanab o’tilgan  o’qish  turlari  xar  xil  

natijalarni olishni  maqsad  qilib  qo’yadi. Masalan,  ko’z   yugurtirib  o’qish maqola  yoki  kitob  

mavzusi    xaqida    tasavvur    xosil    qilishga  yo’naltirilgandir.Bu    ma’lumotni    olish    uchun  

sarlavha    yoki    kichik    sarlavhaga  qarash,      ayrim      xatboshi  (abzas)  yoki    gaplarni    tez  o’qib  

chiqish,  ya’ni  maqola  yoki  kitobni ko’rib  chiqish  yetarli   hisoblanadi. Tanishish  maqsadida 

o’tkaziladigon    o’qish        turi  tez    maromda  ravon  o’qish    turi  sanaladi.  Ta’limiy    o’qish    turi  

o’tkazilganda o’quvchi,   talaba  matndan  ifodalangan  ma’lumotni to’la,  aniq  tushunishga va  

uni    tanqidiy    qabul    qilishga    intiladi.SHu    sababli  talaba,  o’quvchidan  matn    yoki  mqolani  

batafsil bilishi uchun obdon o’qib chiqish, ayrim  joylarni esa  qayta –qayta  o’qib  chiqish, talab  

qilinadi. Xozir  o’rta  maktabda uchta o’qish  turi  mavjud:  

1)  Tanishuv  o’qish turi; 

2)  Sinchiklab  o’qish  turi; 

3)  Ko’z  yugurtirib   o’qish  turi;    

Tanishuv o’qish  turi  uchun til  materiallari  jixatdan tanish  va oson  bo’lgan  katta xajmdagi  

matnlar o’qish  uchun olinadi. Bu  o’qish  turi  orqali  o’qib,  ma’lumot  olishga  o’rgatishdan  

oldin  o’qish  sinfda, auditoriyada  o’tkaziladi.   Darsda  esa  tushunganlik darajasi  tekshiriladi. 

Tanishuv o’qish  turi orqali  eng  ko’p,  80-90%   ma’lumot  olishga  erishiladi. Bu  o’qish  turi  

6-7-8-9-  sinflarda  ovoz  chiqarmay  o’qish  orqali   amalgam  oshiriladi.   



Sinchiklab  o’qish  o’quvchi,  talaba   matndagi  qiziqtiradigon  fikrni,  ma’lumotni, dalilni,  

topshiriqni    topish    maqsadida    sinchiklab  o’qiydi.  Ma’lumot  ko’proq,  topshiriq,  vazifa,    dalil  

xaqida  olinadi. O’qish  ovoz  chiqarmay amalgam  oshiriladi,  sinfda  o’tkaziladi, uyda  o’qilib,  

sinfda        tekshirishligi    xam      mumkin,    u    7-8-9-    sinflarda    o’tkaziladi.Tushunganlikni   

tekshirish  mashqi  sifatida  eng  ko’p  xollarda  ayrim  qismlar  esa  ona – tiliga tarjim  qilinadi. 

Ko’z  yugurtirib  o’qish  bunda  eng  kam   ma’lumot olinadi.  Oldindan  faxmlash,  xulosa  

chiqarish,  faqat  kerakli  ma’lumotni  ko’z  yugurtirib tezda  topish ko’nikmalari  rivojlantiriladi. 

Topshiriqlar  matn   yoki  maqolaning   kim  yoki,   nima   xaqida  ekanligini  tez   topish  kerak   

bo’ladi. Oliy  o’quv  yurtlarda  ko’pincha  analitik  va sintetik ( mustaqil  uyda  o’qish) turlari  

o’tkaziladi.    Analitik    o’qishda    talaba    matn    mazmunini    matndagi    so’z    iboralarni,    qiyin  

abzaslarni  analiz  taxlil   qilish  orqali  tarjimasiz,  tushunadi  matndan  ma’lumot  oladi. O’qish   

shakllari 4-turga  

   Bo’linadi: 

1) ovoz  chiqarib  yoki  baland   ovoz  bilan  o’qish  ; 

2) ovoz  chiqarmay yoki  ichda  o’qish; 

3) yakka  (individual) o’qish; 

4) jo’r  (xo’r)  bo’lib  o’qish; 

Ovoz  chiqarib  o’qish  shakli  ko’pincha   o’qish   texnikasini  o’rhatishda  keng  foydalansa,   

ovoz chiqarmay  o’qish   esa o’qiganining  mazmunini   tushunishda  ishlatiladi.  Yakka  o’qish  

esa    ovoz    chiqarib    o’qish    orqali,    ifodali    o’qishni    o’rgatishda,    uyda    o’qib  mazmunni 

tushunish  ovoz  chiqarmay  o’qish  orqali  amalgam  oshadi.  Ovoz  chiqarib o’qish  talaffuzni  

yo’lga  qo’yish  va  tuzatish   bilan birga olib boriladi. Bu  paytda  so’zlarni shaklan  belgilarini  

ularning  gapdagi  ma’no  va  vazifalari  bilan muvofiq  keltirishga,  shakl  va mazmunni taxmin  

qilishga,  matn    mazmunidagi    bosqichlarni    yoki    chegaralarni    topishga,    matn    muallifi  

g’oyasini  tushunib  yetishga  katta  axamiyat  beriladi.                                                                                                                                   

O’qishni  o’rgatishda  qo’llaniladigon  mashqlar.  O’qishni  o’rgatishda  til  yoki  tayyorlov  nutq  

mashqlari   tushunish  bilan  va  malakalarni  xosil qilishga  yordam  beradi.  Til  yoki  tayyorlov  

mashqlari    o’qish    texnikasini    shakllantirish    va  rivojlantirish,    o’qishning      tilshunoslik    va  

psixologik    mexanizmlarini    barpo    etishga    qaratilgandir.  Yuqorida    aytib    o’tilgan    mashqlar  

vositasida    o’quvchilar    nemis    tili    xarflarini    bir-    biridan    va    o’zbek    tili    xarflaridan  

farqlashga,    ularni    to’g’ri    o’qishga    o’rganadilar.  Ular    notanish    matndagi    qiyinchilkilarni  

bartaraf    qilishga    va    uning    notanish    mazmunini    tushunishga    o’qituvchi    talabalarni  

tayyorlaydi.    Xar    qanday    yangi    material    o’qish  jarayonini      sekinlashtiradi,    shu    sababli  

matnni    o’qishdan    oldin    bajariladigon    mashqlar    xarf  –tovush    nisbatini    mustaxkam  

o’zlashtirishga,    ayniqsa    o’quvchilarni    malakasi    va    ko’nikmalarini    shakllantirishda,  


mazmunini  taxmin    qilish    mexanizmini    rivojlantirishda    katta    yordam    bermoqda.    Ilmiy  

manbalarda  tavsiya  etiladigon  va   maktab tajribasida 

Qo’llanadigon  mashqlar  turli  jixatdan  tasnif  etilshi  mumkin: 

1)  matn  bilan  ishlash  bosqichlari; 

2)  o’qish  turlari

3)  o’qish  texnikasi  va mazmuni bilan  bog’liq mashqlar; 

Birinchi    tasnifga    ko’ra    leksik    -  Grammatik    birliklarni    o’zlashtirish    mashqlarini    bajarish 

tayyorlov  bosqichiga  kiradi.  Matnni  o’qish  bosqichida  esa  quyidagi  mashqlar   bajariladi: 

1.  Matn mazmuni  bilan tanishish. 

2.  Matn  abzasini  gapma  -gap  o’qish/ 

3.  Keyingi  abzasni  xikoya  qiluvchining  Grammatik  shaxsini  o’zgartirish. 

4.  Navbatdagi  abzasni   fe’l  zamonini  o’zgartirib  o’qish. 

5.  Muallim    matnga    mos    tushmaydigon    jumla    aytadi,    o’quvchi    matndan    to’g’risini  

topib  o’qiydi.  

6.  Matn  mazmunini  navbatma –navbat  aytish. 

7.   Matn  mazmuni  yuzasidan  o’quvchilar  bir  - birlari  bilan  savol-  javob  qiladilar. 

8.  Matn  mazmuni  reja   asosida  gapirib  beriladi. 

Matn  ustida  ishlashning  uchinchi  bosqichida  o’ziga  xos  mashqlar  bajariladi: 

1.  Yakkanutq  yoki  juftnutqda  ushbu  matn  va  oldin  o’tilgan  materiallardan  foydalanib  

gapirish,  mashq  qilinadi/ 

2.  Yangi   o’quv  nutqiy  vaziyat  bo’yicha  matndan  foydalanib gapirish. 

3.  Juftnutq    mashqlarini    bajarish.  Matn  xususiyatiga    ko’ra    tushunganlikni    tekshirish  

mashqlari  bajariladi. 

Ikkinchi  tasnifga  binoan,  o’quvchilar  tanishuv,  o’rganuv,  kuzatuv  o’qishga  oid  mashqlar  

bajarishadi. 

1)Matnning  umumiy  mazmunini tushunib  savollarga  javib  berish. 

2)  Muallim    matndagi    ayrim    axborotni    ataylab    o’zgartirib    aytadi,  o’quvchilar    matndan  

to’g’ri  ma’lumotni  aytib  beradi. 

3) Matndan  oldingi  savollarga  javob  topish. 

4) Muallim  fikrini   isbotlovchi  dalillarni  matndan  topib  aytish.                                          

Mutolaa  (o’rganib  o’qish)  davrida matn mazmunini  batafsil  tushunishga  qaratilgan mashqlar 

bajariladi. 

1)  Tekstni  ko’z  yugurtirib  o’qib  chiqish; 

2)  Diqqat  bilan mutolaa qilish. 



3)  Tushunganlikni  tekshirish  uchun    matnning  ayrim  joylarini    yoki    to’liq  yozma  

tarjima  qilish. 

4)  Savol  - javob mashiqni  bajarish.  

Kuzatuv  o’qish  chog’ida  boshqa  turlardagi  o’qishga  qo’shimcha  quyidagi   mashqlar  tavsiya  

qilinadi: 

1.  Uch –to’rt  daqiqa  mobaynida  matnda  nima  xaqida  gap  borishini  aniqlash; 

2.  matndan  falon  narsa  xaqidagi  joylarni  topib  o’qish; 

3.  gazetadan  falon  maqolani  topib  o’qish. 

Uchunchi  tasnif  bo’yicha  o’qish  mashqlari  ikki  toifada  bajariladi: 

1.til  materialini,  boshqacha  aytganda,  nutqiy  faoliyat  ko’rsatish  vositalarini  o’zlashtirishga  

va    matndagi    axborotni    faxmlash    usullarini    egallashga    mo’ljallangan      mashqlardir.    Til  

xodisalarini  o’qish  jarayonida  o’rganish  mashqlari: 

1) so’zni  yozish (ko’ruv  timsolini  xosil  qilish)  va  o’qish: 

2) orfografik  belgiga  binoan  so’zlarni  to’ldirib  yozish  va  o’qish: 

3) xarfi  tushurib  qoldirilgan  so’zlarni  to’ldirib  yozish  va  o’qish: 

4) diktantlar  yozish  va  o’qish: 

5) muayyan  xarfni  o’z  ichiga  olgan  qator  so’zlarni  o’qish: 

6) falon  tovushli  so’zlarni  o’qish: 

7) qisqa  va cho’ziq  unli  ishtirokidagi  so’zlarni  o’qish: 

8) qiyoslangan  so’zlar  ustunini  o’qish: 

9) bir  qoidaga  rioya  qiladigon  tanish  va  notanish  so’zlarni  o’qish:  

10) so’z  brikmalarini  o’qish: 

11) gaplarni  o’qish: 

12) mikro  tekstni  o’qish  va  boshq.                 

Grafemalar    (xarf  va    xarf    brikmalarini),  so’z,    so’z    brikmalari,    gap,  mikrotekstni  sinf  

doskasidan,  daftar  yoki  kitobdan  va  tarqatma  materialdan  o’qish  mumkin.     O’qishdan  

axborot  olish  mashqlari  asosan  bilim  ko’nikmalarni   shakllantirishdan  iboratdir.   

                                  O’qish    tezligi. 

O’qish    texnikasini,    o’qiganning      mazmunini    tushunishga,      ifodali    o’qishni    o’rgatishda  

muxim    ro’l    o’ynaydi.  O’qishda    odatdagi    qulay    yuqori,    o’rtacha    sekin    tezliklar    bo’lishi  

mumkin.    Odatdagi    tezlik    deganda    oddiy    sharoitda    ko’pchilik  o’qishda    tushuna    oladigon 

tezlik  tushuniladi.  Qulay  tezlikda  o’quvchi,  matnni o’qib  mazmunni  tushunish  xech  qanday  

qiyinchilikka    duch    kelmaydi.    Tezliklar    o’qish    turiga,    shakliga    qarab    turlichadir.    Ovoz   

chiqarib    o’qishda    odatdagi    tezlik    bo’lib,      1-  sekundda    3,8    so’zdan    8,8    gacha,    ovoz  



chiqarmay  o’qishda  esa  2,2  ta  so’zdan  4,7  yoki  6,4  tagacha  so’zlarni  o’qib,  tushuna  olish  

hisoblanadi.    

O’qish  tezligi  o’qish  turiga  qarab  4- bosqichga  bo’linadi: 

1.  Matndan  ma’lumot  olish  yoki  qidiruv  tezligi; 

2.  O’qilgan  matndan  fakt, dalillarni  aniqlash   tezligi

3.  Matn  mazmunidan  kengroq,  ma’lumot  olish  tezligi; 

4.  Matnni  so’zlash  uchun  o’qish  tezligi; 

O’qishda    xozir    3-ta    tezlik    ko’zda    tutilmoqda:    a)    yuqori    tezlikda    o’qish,  b)    o’rtacha   

tezlikda  o’qish,  c)  sekin  tezlikda  o’qish.  Tezlik  sifati  sinfdan  -sinfga  qarab  oshaveradi. 

Xozirgi  paytda yana o’qish  tezligi  quyidagicha taqsimlanadi. 

Tezlik.                                Vaqt.                  So’zlar  soni. 

Eng  yomon o’qish.       1 minutda           175 ta so’zli  matnni  o’qish. 

Yomon  o’qish.             1 minutda           200 ta  so’zli  matnni  o’qish. 

O’rtacha  o’qish.           1 minutda           230 – 270 ta  so’zli  matnni  o’qish.    

Yaxshi  o’qish.              1 minutda          270- 320  ta  so’zli  matnni  o’qish. 

Eng  yaxshi  o’qish.       1 minutda        320- 400  ta  so’zli  matnni  o’qish. 

A’lo  o’qish.                  1 minutda           400- ta  so’zli   matnni   o’qish. 

                Matn   ustida   ishlash   bosqichlari. 

Matn    o’qishni    o’rgatish    va  uning  ustida    ishlashning    bosqichlari    bor,    ular  o’qishni   

o’rgatishda    muximdir,  chunki  yuqori    sinflarda  talabalar  o’qiydigon    matnlar  katta    bo’lib,  

tuzilishi    va  ish  materiallari  xususiyati    jixatdan  murakkabdir.  Xozirgi    paytda    notanish 

mazmunli  matn  ustida ishlash 4-ta bosqichga  bo’linadi: 

1) Tayyorlov   bosqichi. 

2) Matnni   bevosita  o’qish  bosqichi. 

3) Matnni  o’qigandan  keyingi  bosqich.  

4) Ijodiy  bosqich. 

1-    bosqichda,      matnda  uchraydigon  yangi,  notanish  leksik    va  Grammatik  materiallar  

tanishtiriladi,  kiritiladi, tushuntiriladi.  SHuning  uchun  2-ga  bo’linadi:  1)  leksik  qism;   2)  

grammatik  qism; 

2-  bosqichda,    bevosita  matn  o’quvchilarga  o’qitiladi.  Matnni  ovoz  chiqarib,  chiqarmay  

o’qish  ikkinchi  bosqichda  amalgam  oshiriladi. 

3-  bosqichda,  matnni  o’qib  bo’lgandan  keyingi  mazmunni  tushunganlikni  tekshirish  turli 

mashqlar orqali amalga  oshiriladi. 

4-  ijodiy  bosqichda, o’quvchi  talabalar,  matn  mazmuniga  o’z  fikr-  muloxazalarini  mustaqil 

aytadilar, uning tarbiyaviy tomoni  taxlil qilinadi  va  chuqurlashtiriladi.                                                                             


Analitik  o’qish  tekstni  ongli  ravishda  o’qishga  o’gatadi.  Qiyin  joylarini  taxlil  va tarjima 

qilish,  ular  tushunishni    ta’minlaydigon    vositalar    xisoblanadi.  Bu    vositalardan    va    bevosita  

tushunish  usulidan    birgalikda    foydalanilsa,  barcha  o’qilganlarni    to’la  va  aniq    tushunishga 

erishish  mumkin. Tekstni  o’qish  jarayonida qisman  til  materiali  xam  o’zlashtiriladi,  lekin  

bunga yo’l  -yo’lakay  va  juda cheklangan  xolda  erishiladi.  Tekst  yuzasidan  analitik  ish  olib  

boorish    butun    nutq    namunalarini,    ayniqsa    ularning    elementlarini  eslab    qolishga    imkon  

beradi  albatta,  ammo bu  ixtiyorsiz eslash bo’ladi.  U  analitik  o’qishning  maqsadini  tashkil  

etmaydi.    Lekin    tekstda    til    materiali    ko’p    bo’lsa,    analitik    o’qish      bu    til    materialini 

o’zlashtirib  olishda  katta ro’l  o’ynashi  mumkin.  Til  materialini  analitik  o’qishda  sintetik  

o’qishdagi    kabi    keng    xajmda    o’zlashtirish    talab    etilmaydi,    chunki  buning      o’rniga    til  

shakliga    katta    e’tibor    beriladi.    Ishni    bu    xilda    qo’shib    olib    borilsa    va  bir  qator  maxsus  

mashqlar    o’tkazilsa,    tajribada    ko’rilgandek,    ancha    yuqori    natijalarga  erishish    mumkin. 

Analitik  o’qishning  eng  muximi  o’quvchilarni  fikrining  subyekt    va  predikatini aniqlash  

uchun    rasmiy    elementlarga    va  boshqa    yo’llarga,    shuningdek,    boshqa    gap    bo’laklariga  

tayanishga  o’rgatishdan  iboratdir.  Endi  taxlilning  turli  xillari  qanday  metodik  sistemada  

foydalanilishini  ko’rib  chiqamiz.  Bu  sistema  axborot  olish  maqsadida  o’quvchilarni  chet  - 

tili    tekstlari    yuzasidan    mustaqil  ishlashga    o’rgatish    vazifasi    bilan    bog’liq.    O’quvchilar  

analitik  o’qish   usullarini   egallashlari   va  undan  maqsadga muvofiq   izchillikda  foydalana  

olishlari    kerak.  Taxlil    usulining    izchilligi    ma’noni    tushunib    boorish    bosqichlariga  

bog’liqdir.    Agar    tekst  badiiy  adabiyotdan    olingan    bo’lsa,    unda      kirish    suxbatida    parcha  

olinadi.  O’quvchilar  bilan  ular  o’qigan  asar  xaqida  va   uning  muallifi  xaqida suxbat olib  

borish    mumkin.  Ko’p      o’qituvchilar    tomonidan    qo’llanilayotgan    tekstning    mazmunini  

og’zaki    bayon    etish    usuli    noto’g’ridir,    bunda    o’qishning      axamiyati    yo’qoladi,    o’qish 

axborot  olishga  qaratilgan  faoliyat  bo’lmay  qoladi.  Dastlabki  o’qish  jarayonida  o’quvchilar  

tekstning  o’rganilgan  material  asosida  tuzilgan  va  xech  qanday  qiyin  tomoni  bo’lmagan  

qismini  bevosita  tushunadilar.  Taxlil  natijasida  o’quvchilar  tarjima  bilan  ifodalangan  gapni  

tushunadilar.  Buning  sababi  shundaki,  bu  bosqichda  tekstning  aloxida  qismlari  yuzasidan  

ish  olib  borilib,  tekstning  butun  mazmuni  go’yo  chetda  qolgandek  bo’ladi,  ayrim  gaplarni  

taxlil  qilish  va uni ovoz  chiqarmay  yoki ovoz  chiqarib  butunlay  qayta  o’qish   va  shu  yo’l  

bilan  tekst  xaqida  umumiy  tasavvurni  tiklash  kerak.  Analitik  o’qishning  xususiyati o’qish  

bosqichiga   bog’liqligi  o’z – o’zidan  ravshandir.  8-  sinfgacha  biz  analitik  o’qish  xaqida,   

uning  to’la  ma’nosida  gapira  olmaymiz.  Yuqori  sinflarda  analitik  o’qish  mustaqil  o’qish  

bo’lib    qolyapti.  O’quvchilar    analitik    o’qishga    mo’ljallangan    yangi    tekstni  uyda    ko’rib  

chiqadilar. Tekstning  qiyinligiga  qarab  yo  sinfda  oldindan  taxminiy  ish  olib  boriladi,  yo  

bunday ishga  zaruriyat   yo’qoladi.  O’quvchilar  leksik  taxlil  bilan bog’liq  xolda  ikki  tilli 


lug’at  bilan  ishlash  malakasini  egallamoqlari,   va  faraz  etishdan  foydalanmoqlari  kerak.  

Grammatik  taxlil  bilan  birgalikda  qilinadi  va  ko’pincha    grammatik    taxlil   oldin  keladi,  

chunki    so’zning    ma’nosini    bu    so’z    qanday    so’z    turkumidan    ekanligini    bilmay    turib  

aniqlash  mumkin  emas.  Sintetik   o’qishning  metodik  masalalari  xozirgi  talablar  asosida  

o’qishni  o’rgatishning  umuman  deyarli  xamma  masalalarni,  xususan  9- yillik  maktablarda  

o’qishni  o’rgatishni o’z  ichiga  oladi.  Faqat  ayrim  metodik  qo’llanmalarda  sintetik  o’qish  

munosabati  bilan  maxsus  mashq  o’tkazish  zarurligi  xaqida  masala  qo’yiladi  va  bunday  

mashqlardan    ayrim    misollar    keltiriladi,    lekin    bu    mashqlar    tarqoq    xarakterdadir.    Shunga  

qaramay,    o’quvchilarni    lug’atsiz    o’qishga    va    o’qilganni      bevosita    tushunishga    maxsus  

o’rgatish  zarur.  Tekstni  to’la  tushunish  mumkinligi  va  mazmunga  qiziqishning  o’zi  bunday  

o’qishni  ta’minlaydi.  Shuning    uchun  sintetik  o’qish  jarayonida  o’qishga    ajratilgan  vaqtni  

cheklab,  tegishli topshiriqni bajarish tavsiya etiladi  va chet- tili tekstini o’qiyotgan  talabaning 

fikrini  sun’iy    ravishda  to’xtatishga    to’g’ri    keladi.O’qish    jarayonida  bajariladigon    topshiriq  

biror axborot   olishga,  uni tushunishga, baxolashga  va  amaliy  qo’llashaga  qaratilgan  bo’lishi  

kerak.  O’qilganni obrazli  idrok  etishni o’stirishga  qaratilgan  mashqlar  o’qitishning  barcha  

bosqichlarida  o’tkazilishi  mumkin.  Mazmun  uchun  turli  axamiyatga  ega  bo’lgan   faktlarni  

ajratish,  mazmunni  rivojlantirishda   to’g’ri  izchillik  o’rnatish  malakalarini   o’stirish  bilan  

bog’liq  mashqlarni  o’qitishning  o’rta  bosqichidan  boshlab  o’tkazishga  kirishiladi.   Tekstda 

sxema  yoki  rasmga  biror  o’zgarish  yoki  qo’shimcha  kiritish  talab  etilhan  bo’lishi  mumkin.  

Bunday    topshiriq    xar    bir    o’quvchi    bajara    oladigon    darajada    bo’ladi.    O’quvchilarning  

yuqorida  bayon  etilgan  mashqlarni  o’qilayotgan  tekstning   mazmuniga  to’la  e’tibor  bergan  

xolda   bajara  olishlari  uchun  muayyan  tayyorlov  mashqlarini  o’tkazishga  to’g’ri  keladi.  Bu  

mashqlar  tekstning  yirik  elementlarini   bilishga  va bu  elementlarni  to’laligicha  tez  idrok  

etishga,  bog’liq  tekstni  normal  suratda  o’qishni  o’rganib olishga  qaratilgan.  Sintetik  o’qish  

jarayonida  o’quvchi  ovoz  chiqarmay  o’qish  malakasini  egallamog’i  kerak.  Shuning  uchun  

ovoz    chiqarmay    o’qish    tekst    bilan    ishlashning  asosiy    formasidir.    Lug’atsiz    o’qishga  

o’rgatadigon  usullar  sistemasini  ishlab  chiqish  bilan  birga,  bu  o’qishni  tashkil  etish  va  

o’tkazish  muxim  masala  xisoblanadi.  Ko’p  maktablarda  uyda  o’qishga  7- sinfdan  oldin  

o’tishmaydi,  ba’zi  joylarda esa 9- sinfda  o’tishadi,  bu  albatta, chet  tilida  o’qish  malakalarini  

o’stirishga  imkon  bermaydi.   Uyda  o’qishni  erta  boshlash   shu   bilan  bog’liqki,  sintetik  

o’qishda    anchagina    tajriba    kerak.    O’qitish  usullari,    sintetik    o’qishni  tashkil    etish    va  

tekshirish  borasida  biz  ancha  ko’p  faktlarga  molik  bo’lamiz.  Xususan,  sinfda  va  uyda  

o’tkaziladigon    sintetik    o’qish    munosabati    va    aloqalari    soxasida    bir    xil    fikr    mavjud. 

Tekstlar  xajmi  va  ularning xususiyatlari  xaqidagi   masala  o’qish   normasi   bilan  bevosita  

bog’liqdir.  Metodik  adabiyotda  o’quvchilardan  tekstan  uncha  katta  bo’lmagan  parchalarni  


kunda  o’qishni   va imkoni  boricha  bu  ishning  bajarilishini  tez-  tez  nazorat  qilib  turishni  

talab  etadigon  tavsiyalarni  topish  mumkin.  O’qitishning  eng  boshlang’ich  bosqichi  uchun  

berigan  tavsiyagagina  qo’shilsh  mumkin.  O’qishda  bo’linish,  taasurotning  to’la  emasligi,  

o’qishda    juda    kichik    parchalar    bo’lishining    muqarrarligi    rag’batlantirilmasligi    kerak.  

Tayyorgarligi  deyarli  bir  xil  darajada  bo’lgan  sinflarda  eng  yaxshi  usul  umumsinf  sintetik  

o’qishi  bo’lishi  kerak.  O’quvchilarning  malakalari  va qiziqishlari  keskin  farq  bo’lsa,  gurux 

bo’lib    yoki    yakka    tartibda    sintetik    o’qish      o’tkazish    ancha    to’g’ri    bo’ladi.    Bu    usulni  

qo’llashdan    maqsad    o’quvchiga    o’zini    dadil    tutish    va    o’z    kuchiga    ishonish    imkonini  

berishdan  iboratdir. Yuqorida  ko’rib  o’tilgan  muammolar  bilan  bir  qatorda lug’atsiz  o’qish  

malakasini    xosil      qilish    uchun  yaxshiroq    imkoniyat    beradigon    o’quv    tekstlari    qanday  

bo’lishi    kerakligi    xaqidagi    masalani    xam  xal    qilish    juda    muxumdir.Sintetik  o’qishning  

vazifasi-    oldingisini  tushunishga    o’rgatish  tekst  ancha    katta  bo’lganida    amalga  oshirilishi  

mumkin.  Shuning  uchun biz  topshiriqni bo’lmay , balki uyda  xaftada  o’qish   uchun  ma’no  

jixatidan tugal bo’lgan  ancha  ko’p  hikoyani  berishni  va sintetik  o’qishni xar  xafta  nazorat  

qilishni    maqsadga    muvofiq    deb    xisoblaymiz.  Uy    vazifasiga    tekst    mazmuni    o’qish    va  

tushunish  kiritilishi, shuningdek, o’quvchi  darsda  bajarganiga o’xshash  topshiriqlar  kiritilishi  

mumkin.  Yangi  narsani  darsda  o’qish bilan  birga,  uyda  o’qilgan  bilan  bog’liq  bo’lgan  

mashqlarni    bajarish    muxim    o’rin    egallaydi.    Barcha    o’quvchilar    uyga    bir    xil    vazifa  

olishadi,  keyin  sinfda  barcha  turdagi  mashqlarni  bajarishda,  bir  xil  sharoitda  bo’lishadi. 

O’quvchilarning  xar  xil tayyorgarlik  olishlari,  ayniqsa  9- sinflarda  sezilmoqda. 

Xorijiy  tilning  qiyinchiliklari  darslik  muallifi  tomonidan  mashqlar  tuzishda  hisobga  olinadi.  

Muallim  ushbu    darsning      o’quv  materiali  bo’yicha    tayyorgarlik    ko’rganida,    ona    tili    va  

xorijiy  til  hodisalarini  taxlil  qiladi.  O’ta  qiyin  til  birliklariga  e’tiborni  kuchaytiradi,  zarur  

bo’lsa,  qo’shimcha  mashq  kiritadi.  Muallim  va  o’quvchilarning  faoliyatida  amal  qiladigon  

xatti- xarakatlar   darsga  tayyorlanishda puxta  o’ylab  chiqiladi.  Muallimda  kasbiy-  pedagogik  

malakalar  (  rejalashtirish,  tadbiq    etish,    tashkil   qilish    va    tarbiyalash),    metodik    malakalar  ( 

o’rgatish,  tilni  bilish,  o’zlashtirish  nazariyasini  o’quvchilar  yosh  va  shaxs  xususiyatlarini 

bilish)    kabilar    shakllangan    bo’lishi    kerak.    Muallim    rejalashtirish    malakasini    egallab  til  

materialini  tanlash,  o’rgatish,  o’quv  nutqiy  vaziyat  yaratish,  o’quvchilar  bilan munosabatda  

bo’lish,  darsni  to’g’ri tashkil  qilishga  qodir  bo’ladi.  O’qituvchi  ta’limiy  malakasi esa  dars  

maqsadi    vazifalarini    ro’yobga    chiqarish    ,    ko’nikma    va    malaka    xosil    qiliash    bo’yicha  

o’quvchilar  faoliyatini  tashkil  etish,  nutqiy  muloqotni  o’rgatish  va  nazorat  olib  borishni 

o’z  ichiga  oladi.  Bilish  malakalari  sirasiga  o’quv  materialining ilmiy  taxlili,  shogirdlarining  

o’quv  faoliyatini  kuzatishi,  o’zining va  boshqa  muallimlarni  tajribasini  taxlil  qilish  kiradi. 

Darsga  tayyorgarlik   chog’ida  muallimning  o’qitish  malakalari    va  o’quvchilarning  o’quv  


malakalari  atroflicha  hisobga  olinmog’i   lozim. Xorijiy  til  darsining  maqsadi , o’quvchilarni   

xorijiy   tildan  muomala  sifatida   foydalanishga  o’rgatishdir.   O’qishni    o’rgatishdan  asosiy  

maqsad, fikrni  ifoda  etishda  qo’llaniladigon  usullarni  anglash  va  til  tizimining  ma’nosini  

tushunishdan  iborat  bo’lgan  ona  -tili  darslaridan  xam  farq  qiladi.  

Darsning  plan  konspektini  tuzishda  quyidagi  omillarni  hisobga  olish  zarur. 

1)  Xorijiy  til  darsida  o’qish  ko’nikmalar  shakllantiriladi  va  malakalar  rivojlantiriladi. 

2)  Darsning    mazmuni    sifatida    qat’iy    ketma  –ketlik    asosida    bajariladigon    mashqlar  

xizmat  qiladi. 

3)   Dars    jarayonida    amaliy,  umumta’lim,    tarbiyaviy    va    rivojlantiruvchi    maqsadlarni  

muomala  jarayonida amalgam  oshiriladi. 

Dars  o’rgatish   va   o’rganish    jarayonidir.  Dars  maktabda  o’quv  ishlarini  tashkil  etishning  

asosiy  shakli  hisoblanadi.  Dars  bir  xil  tarkibdagi  o’quvchilar  bilan  jadval  asosida  ma’lum  

didaktik  maqsadni  amalgam  oshirish  jarayonidir. 

Bilmlarni  egallash  o’quvchilarning  faolligi,  o’qish,  o’rganish  faolligi  asosidagina  amalgam  

oshiriladi. Dars   jarayonida  ta’limning  psixologik  va  didaktik  sharoitlariga  asoslanish  asosiy  

vazifa  bo’lishi  kerak.  Dars  faqatgina  o’qituvchining  tashkiliy  pedagogik  harakati  bo’lmay  

balki,  ta’lim  oluvchi  ta’lim  beruvchining  ikki  tomonlama  faoliyatidir.  Shuning  uchun  xam  

dars  nazariyasini  hal  qilishda  bir  tomondan  nutq  faoliyati  nazariyasining  dalillarini  hisobga  

olish    zarur.    O’quvchining    bilish    faolligiga    ta’sir    qiladigon    ruhiy    holat    va    jarayonlar  

darsning  psixologik  asosi  hisoblanadi.  

Bunga    birinchi    navbatda    diqqat,    bilimlarni    egallashga    qaratilgan    ichki    tayyorgarlik,  

ularning    bilish    istaklari,    fikriy    faolligi,    irodaviy    o’z  –o’zini    majbur    qila    olish,   ishdagi  

qat’iyligi    va  o’quvchining    intilishlari    kiradi.  O’quvchining  bilim  olishga  qaratilgan  ijobiy 

kayfiyati  uning  urinishlari  ham  ko’p  narsaga    bog’liq.  Darsning  didaktik  asoslari  deganda, 

o’quvchilar diqqat e’tiborining  ta’limiy vosita  va  usullari  bilan  o’quv  materialiga  jalb qilish  

o’quvchilarda bilish  jarayoniga  va fikrlash  faolligiga  qanday qilib ta’sir o’tkazish o’quvchilar 

bilishga  ichki tayyorlash, o’quvchining qiziqtirish, intilish kabilarni  kiritsh  mumkin.  Xorijiy  

til  darsining  boshqa predmeti o’ziga xos xususiyatga  egadir. 

 

 

Dars    o’quv  yilida  bilim  berish,  ma’lumot  berish    va  olish  maqsadida    o’tkaziladigon  saboq,  



o’rgatish      va  o’rganish    jarayoni    hisoblanadi.    Ilmiy    adabiyotlarda  darsning    turlarini  

farqlashda  uning  maqsadi    asosiy    mezon  sifatida  va  o’quvchilar  mustaqilligini  qo’shimcha 

mezon qilib olinadi. 


 Didaktik        manbalarda  fan  asosini  o’rgatish    nuqtai    nazaridan  uy  vazifasini  so’rash,  o’quv  

materialini tushuntirish  va dastlabki  mustaxkamlash,  o’zlashtirilgan  bilimlarni nazorat  qilish  

kabi darsning  tuzilishi  yoritilgan   va xorijiy  til  o’qitishda xam  tavsiya  etib  kelingan. XX 

asrning  60-  yillaridan  boshlab  xorijiy  til  darslari ikki  turga  bo’linadigon  bo’ldi.  Yetakchi  

metodist olimlar  ta’rificha,  sof  nutq  darsi  (SND)  va  aralash  nutq darsi  ( AND)  nomlari 

paydo  bo’lgan. Birinchi tur  (SND) ga,  o’rganilgan  til  materiali  yuzasidan  shakllangan  nutq 

ko’nikmasiga  asoslanib,  nutq  malakalarini  bajarish tashkil etadi.  Ikkinchi tur  (AND)  da esa  

til    materialini    qo’llashga  doir    mashqlar    ko’proq  bajariladi.  Leksik,  Grammatik,    talaffuz  

materialini  o’zlashtirish  bilan  bir  paytda  nutq  ko’nikma  va  malakalarni  rivojlantirish  xam  

darsning  maqsadiga  kiradi.   Bunday  darslarda  yangi  material  taqdimoti,  uning  qo’llanishi  

va    ntq    amaliyoti    birgalikda    olib    boriladi.    Til    materiali    va    nutq    amaliyoti    birligini  

ta’minlovchi  mashqlar   tizimi  ishga  tushadi. Biror  mavzu  ,  matn  yuzasidan,  yoki  muayyan  

til    materialida    ko’nikma    va    malakalarni    shakllantirishga    xizmat    qiluvchi    dars    ( 

mashg’ulotlar)    yig’indisi    darslar    tizimi    nominin    olgan.    Dars    tizimi    bir    va  bir    necha  

paragrafni  qamrab  oladi.  Tizimning  umumiy  maqsadidan  kelib  chiqib,  yolg’iz dars  maqsadi  

aniqlanadi, u AND  yoki  SND bo’lishi mumkin. 

Dars   rejasida  muayyan  model, albatta,  aniq o’quv  materiali, mavzu  O’quv  nutqiy  vaziyat, 

matn  bilan  to’ldiriladi, masalan  4/17  – SND (O’NV   yordamida  juft   nutqni  o’rgatish)  ni 

olsak, dars  maqsadi  ― Sinfingizda  yangi  o’quvchi  bor,  uning  kimligini,  qayerda  turishini  

so’rab  olishimiz, O’NV  bo’yicha  juft  nutqni o’stirish ―  deb ifodalashi   mumkin.  

Dars o’quv yurtida  bilim  berish,  ma’lumot  berish   va olish  maqsadida  o’tkaziladigon  saboq, 

o’rgatish  va  o’rganish  jarayonidir. Har  qanday  dars  o’zining  didaktik,  psixologik,  lingvistik  

va    metodik  asosiga  ega.    Har    dars    reja    asosida    tashkil    qilinadi.    Dars    tushunchasi   

quyidagilarni  qamrab  oladi: 

Dars  turlari. 

Dars   maqsadi. 

Dars  mazmuni. 

 Dars   bosqichlari. 

Tshkiliy   davr . 

Til   muxitini   yaratish . 

So’rash  va  baholash  . 

Taqdimot . 

Darsni   yakunlash  . 

O’qituvchi  faoliyati  . 

Dars  konspekti . 


O’quv yurtlarida  ilm,  bilim,  ma’lumot  olish  va  berish   maqsadida  o’tkaziladi.  Fonetika,  

grammatika  va  leksikaga  oid  bilimlar  fonetik,  leksik  ko’nikmalar   

Ongli  ravishda  bajariladigon  ish- harakat  darajasiga ko’tariladi. 

Ko’nikmalar    esa    malakalarga    qisman    avtomatizm    darajasiga    yetkazilgan    nutqiy  

malakalarga  aylantiriladi. Yangi materialni  taqdimoti  o’tilgan  materialni  mustahkamlash  va  

yangisini  tushunganlikni  nazorat  qilish bilan  bog’liqdir. Bu  harakat  va operatsiyalar  tinglash  

paytidagi  ma’lum  til  materialini  bilib olish,  tanib  olish  va  tushunish,  kontekstdagi  so’zni  

ma’nosini    aniqlash,    leksik    birliklarni    va    sintaktik    birliklarni    qovushtirish    va    boshqalar  

bo’lishi  mumkin.  

Darsning    tuzilishi    ya’ni    uning    bo’linadigon    bosqichlari    va  ularning    izchilligi,    o’qitish  

uslubiga,  ta’lim  bosqichida,  darsning  maqsadi  va  mazmuniga  bog’liq.  

Odatda    o’rta  maktablardagi    xorijiy    til    o’qitishning    tarkibiy    qismlari    yoki    bosqichlari  

quyidagilardan  iborat: 

1.Tashkiliy  qism . 

2. O’tilgan  materialni  esga  olish . 

3. Yangi  material  bilan  ishlash . 

4. Yangi  materialni  mustahkamlash  . 

5. Uyga  vazifa  berish  . 

 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 


 

 

 



 

 

 



 

 

Xulosa 

Xulosa  o’rnida    shuni    aytib    o’tish    kerakki,  o’quvchiga    bilim    berishda    va  ko’nikma    va  

malakalarini  rivojlantirish uchun  o’qituvchi  birozgina  yo’nalish  berib  o’tadi,  bu  yo’nalish  

bilan  cheklanibgina  qolmay  o’quvchini  o’zi    xam   izlanishi   kerak  bo’ladi . Prezidentimiz  

I.A.Karimov    ―  Farzandlarimiz    bizdan    ko’ra    bilmli  ,  aqlli,    va    dono    bo’lishlari    kerak  ― 

so’zlari  bejiz  emas. 

Xozirgi    kunda    yoshlarga    ko’p    imkoniyatlar    yaratib    bermoqda  .    Chunki    yosh    iqtidorli  

malakali      kadrlarni    qo’llab  –  quvvatlashda,    ular    kelajak    avlodlarga    ma’naviy,    bilimlarni  

rivojlantirish  uchun  samarali  ishlar  olib  borilmoqdalar.  

Bundan  tashqari  umumta’lim  maktablarda  kollej  va  litseylarda,  shu  bilan  birga  oliy  o’quv  

yurtlarida  zamonaviy  texnika  uskunalari  asosida  dars  o’tilishlari  rivojlantirilib   bormoqda. 

Bular  natijasida  o’quvchi,  talabalarni   bilim  ko’nikma  va  malakalarini  rivojlantirishda  katta  

yordam    bermoqda.    Jumladan,    Chet-    tilini    o’qitishda    va    o’qish    texnikasini    o’rhatishda  

audio  –  video    kassetalar    yordamida,    ko’rgazmalik    qurollar    bilan    dasr    olib    borilishi,      va  

o’quvchi      ongida    singdirilishi    uchun      texnikaviy    vositalardan    foydalanish    katta    yordam  

bermoqda.    O’quvchining    malakasi    uchun    shu    mavzuni    yuzaki    emas,    balki    yaxshiroq  

tushinishi uchun  texnikaviy  vositalar  yordam  bermoqda.  Chet-  tilini  o’qishni  o’rgatishda  , 

o’qish   tezligi   va  mashqlarni   o’rganish,   uyga    berilgan  vazifa  bilan  kelgusi   beriladigon  

vazifani  mustahkamlash  uchun  takrorlanib tursa,  ularning   chet  tiliga  bo’lgan  qiziqishlari  

yanada  ortadi. 

O’qishni   o’rgatishda  ovoz  chiqarib , ovoz  chiqarmay,   lug’atsiz,  analitik  va  sintetik  o’qish   

mexanizmlarini  yetkazib  berish  uchun  avval,  o’qituvchi  o’zi  yakka  xolda  matnni  o’qib  

beradi,  va  xar  bir o’quvchi  o’qishi  natijasida   o’qituvchi  ularning   kamchilik  tomonlarini  

tushuntirib    o’tish    kerak    bo’ladi.    Quyi    sinf    o’quvchilarda    ozgina    o’qish    qiyinchilik  

tug’dirsa  ,    yuqori    sinf    o’quvchilarida      birozgina    qolipga    tushurib    o’qish    seziladi.  

O’quvchiga  matn  yuzasidan   mashqlar  bajarishi  kerak  bo’ladi,  nega  deganda  matn  bilan  

tanishgandan  so’ng  albatta  yangi  so’zlarni  yod  olishi  kerak,  bo’lmasa   mashq  bajarishda  



qiynalib  qolishi  mumkin.   Mashq   bajarishdan  oldin  o’qituvchi   namunadagidek  tushuntirib  

beradi      va      shu    asosida    o’quvchilar    mustaqil    bajarishda    ularda    bilim,    ko’nikma      va   

malakalar   amalda  tadbiq  qilish  asosida  rivojlanadi. 

Prezidentimiz    iqtidorli    va    iste’dodli    yoshlarga    katta    imkoniyat    va    sharoitlar      yaratib  

bermoqda.    Chunki    iqtidorli    yoshlarni      o’qitish    uslubiyati    ancha    qiyinchilik    tug’dirsada,  

ixtisoslashtirilgan  maktab  va  internatlarda   ularga  aloxida  e’tibor   berilmoqda.   

Psixologik    -  pedagogik      va    tashkiliy    sharoitlari      yaratilmoqda,    bunday    yoshlarga  aniq 

ma’lumotlarni  yetkazib berishda  pedagog  kadrlarni  o’rni katta deb o’ylayman.  O’quv tarbiya  

jarayonida ularning faol  ishtiroki  ta’minlanadi. 

Iqtidorli  bolalar va iste’dodli yoshlarni chet –ellarda umumiy  va kasbiy jixatdan tayyorgarliklar  

natijasida  turli  xil  faoliyatlar  amalgam    oshirilmoqda.  Akademik    litseylarning    o’quvchilari, 

birinchi  navbatda    yuksak  iste’dod    soxiblariga,    bilimning    tegishli    soxalari  va    fanning 

yo’nalishi  qobiliyatlarini namoyon  etish va  o’rgangan bilim  asosida,  malakaviy ,  ko’nikmalar  

xosil    qilishda    rivojlantirilib  boriladi.  O’zlarini    bunday    iqtidorli    qobiliyatlarini    namoyish  

qilish    uchun    ―Fund  –  forum  ,  ―  Kelajak    ovozi  ―    va    chet  –ellarda    xam    namoyon  

etishmoqdalar.    Bunday    iqtidorli,    malakali,    qobiliyatli    yoshlar    ko’payishini    va  jamiyatga  

foydasi  tegishini  istab  qolaman. 

 

 



 

 

 



 

 

 



 

 

Foydalanilgan   adabiyotlar   ro’yxati: 

1)   I. A. Karimov    ―  Barkamol   avlod  orzusi  ―   Tosh. – 1999  yil. 

2)  I. A. Karimov    ― Barkamol  avlod-  O’zbekiston  araqqiyotining   

      Poydevori ―   Tosh. -1998  yil. 

3) I. A. Karimov   ― Yuksak  ma’naviyat   yengilmas   kuch  ―  Tosh. – 2008  yil. 

 4)  I. A. Karimov   ―  Kadrlar   tayyorlash  milliy  dasturi  ―   

 5)  J.  Jalolov    ― Chet  til  o’qitish  metodikasi  ― Tosh.- 1996  yil. 



 6)  R. Raxmonov   ― O’rta    maktablarda  chet  til   o’qitishning   umumiy   metodikasi ― Tosh – 

1974 yil. 

7)  S.  Saidaliyev    ―Chet   til   o’qitish   metodikasidan   ocherklar ―. 

8)  O’.  Xoshimov   ― Ingliz    tili  metodikasi  ―. 

9)  R. N. Tokarova   ―  Ingliz  tilidan  fakultativ   mashg’ulotlar   xrestomatiya  ―  Tosh.-  1976  

yil. 


10) R.  Zaripova    ― Chet   tili  o’qitish   metodikasidan   qo’llanma  ―  Tosh.-  1986  yil.    

 

Download 271,24 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2022
ma'muriyatiga murojaat qiling

    Bosh sahifa
davlat universiteti
ta’lim vazirligi
axborot texnologiyalari
maxsus ta’lim
zbekiston respublikasi
guruh talabasi
O’zbekiston respublikasi
nomidagi toshkent
o’rta maxsus
davlat pedagogika
texnologiyalari universiteti
toshkent axborot
xorazmiy nomidagi
rivojlantirish vazirligi
pedagogika instituti
Ўзбекистон республикаси
tashkil etish
haqida tushuncha
таълим вазирлиги
vazirligi muhammad
O'zbekiston respublikasi
toshkent davlat
махсус таълим
respublikasi axborot
kommunikatsiyalarini rivojlantirish
vazirligi toshkent
saqlash vazirligi
fanidan tayyorlagan
bilan ishlash
Toshkent davlat
sog'liqni saqlash
uzbekistan coronavirus
respublikasi sog'liqni
coronavirus covid
koronavirus covid
vazirligi koronavirus
qarshi emlanganlik
covid vaccination
risida sertifikat
sertifikat ministry
vaccination certificate
Ishdan maqsad
fanidan mustaqil
matematika fakulteti
o’rta ta’lim
haqida umumiy
fanlar fakulteti
pedagogika universiteti
ishlab chiqarish
moliya instituti
fanining predmeti