Andijon davlat universiteti pedagogika fakulteti

 

O‟ZBEKISTON  RESPUBLIKASI OLIY  VA O‟RTA  MAXSUS    

TA‟LIM  VAZIRLIGI 

 

ANDIJON  DAVLAT  UNIVERSITETI 

 

PEDAGOGIKA  FAKULTETI 

 

5140800 – PEDAGOGIKA VA PSIXOLOGIYA TA‟LIM YO‟NALISHI 

 BITIRUVCHISI HODJALIYEVA GULNOZA NIYOTBEK QIZINING 

 

 

ZAMONAVIY  TA‟LIM  TEXNOLOGIYALARI  ASOSIDA 

BARKAMOL AVLODNI  TARBIYALASH 

 

Mavzusidagi 

 

 

BITIRUV  MALAKAVIY  ISHI 

 

 

Ilmiy rahbar:   p.f.n., dotsent A. Teshaboyev 

 

 

 

Andijon  - 2014 

 

2 

MAVZU:  ZAMONAVIY TA‟LIM TEXNOLOGIYALARI  ASOSIDA 

BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASH 

 

KIRISH 

I  BOB.  ZAMONAVIY  TA‟LIM  TEXNOLOGIYALARI    ASOSIDA 

BARKAMOL 

AVLODNI 

TARBIYALASHNI 

ILMIY-NAZARIY 

VA 

METODOLOGIK ASOSLARI 

1.1.  Zamonaviy  o‘qitish  jarayonini  tashkil  etish  va  unga  qo‘yilgan 

talablar 

1.2.  Ta‘limni  takomillashtirishda  yangi  o‘qitish  usullarini  joriy 

etishning  mexanizmini  takomillashtirish 

 

1.3.  Kasb-  hunar  ko‘llejlarida  zamonaviy  darslarni  tashkil 

etishning  bugungi xolati 

Birinchi bob bo‘yicha  xulosalar 

II BOB. ZAMONAVIY TA‟LIMNI SAMARALI TASHKIL ETISH VA 

BARKAMOL  AVLODNI  TARBIYALASHGA  ERISHISHNING  ASOSIY  

MEZONLARI 

2.1.  Barkamol  avlod  tarbiyasini  tashkil  etishning  pedagogik, 

psixologik asoslari 

2.2.  Barkamol  avlodni  shakillanishida  ta‘lim  jarayonini  o‘rni  va 

unda zamonaviy  o‘qitish texnologiyalaridan  foydalanish  yo‘llari 

Ikkinchi  bob bo‘yicha  xulosalar   

 XULOSALAR  VA TAVSIYALAR 

FOYDALANILGAN  ADABIYOTLAR 

 

 

 

 

3 

 

KIRISH 

O‘zbekiston  Respublikasining  Prezidenti  I.A.Karimov  asarlarida  hamda 

O‘zbekiston  Respublikasining    ―Ta‘lim  to‘g‘risidagi‖  qonuni  va  ―Kadrlar 

tayyorlash  Milliy  dasturi‖da  belgilangan  har  tomonlama  yetuk,  barkamol  shaxsni 

tarbiyalash  hozirgi  kun  ta‘lim  tizimining  amalga  oshirib  kelayotgan  asosiy 

maqsadlaridan  biridir.   

Hech  shubhasiz,  har  qanday  millat  o`z  farzandlarining  barkamol  bo`lishini 

orzu  qiladi.  Aslida  barkamollik  juda  keng  tushuncha.  Tilimizning izohli lug`atida 

barkamollik  quyidagicha  ta'riflanadi:   "jismoniy  va  aqliy  jihatdan  kamolot, 

voyaga yetish, bekamu ko`st mukammallik holati va hokazo"

1

- deb ta‘kidlagan 

edi muxtaram  prezidentimiz. 

 Barkamol  inson  tushunchasi  komil  inson  tushunchasi    bilan  hamohangdir.           

Darqaqiqat,  biz  har  qanday  odamga  uning  nechog`lik  kamolotga erishganiga qarab 

baho  beramiz.  Jumladan, barkamol shaxs, barkamol ijod deymiz. G‘oyat yetuklikni 

esa tabiat barkamolligiga  qiyoslaymiz. 

  Barkamol  shaxsni  tarbiyalashda  zamonaviy  ta‘lim  texnologiyalardan 

foydalanish  muhim  ahamiyatga  ega  bo‘lgan  vazifalar  sarasiga  kiradi  va  ularni  har 

tomonlama  rivojlanishini  ta‘minlashga  ta‘lim-tarbiya  ishlarini  to‘g‘ri  yo‘lga 

qo‘yishga xizmat  qiladi.   

  Xususan  har 

tomonlama 

 

rivojlangan 

 

barkamol 

 

insonni 

tarbiyalashning  maqsad  va  vazifalari  ma‘naviy  boylik,  axloqiy  poklik,  jismoniy 

mukammallikni  o‘zida  mujassamlashtirgan  ijtimoiy  faollikni  tarbiyalashni  taqozo 

etadi.  

 Hozirgi  zamon  fanida,  ijtimoiy  hayot  sohalarida  ajoyib  kashfiyotlar, 

murakkab  jarayonlar,  universal  texnologiyalar  bilan  bogiiq  umumbashariy 

jarayonlar  yuz  bermoqda.  "O'zbekiston  innovatsion  rivojlanish  turining  hozirgi 

zamon  modeliga  o'tish  uchun  hamma  zarur  sharoitlarga  ega.  Bu  model  vujudga 

                                                 

1

 

. 

"Barkamol  avlod  yili"  Davlat  dasturi  to`g`risida:  O`zbekiston  Respublikasi    Prezidentining 

2010 yil  27 yanvardagi  qarori  G`G`Xalq  so`zi.-  2010.- 28 yanv. 

 

4 

keltirilgan 

ilmiy-texnikaviy 

salohiyatdan  keng  va  samarali  foydalanishga, 

fundamental  va  amaliy  fanning  yutuqlarini,  chuqur  ilm  talab  qiladigan 

texnologiyalarni  amaliyotga  keng  joriy  etishga,  yuqori  malakali,  iqtidorli  ilmiy 

kadrlar  sonini  ko'paytirishga  asoslanadi.  Bu  -  mamlakatimiz  jahondagi  iqtisodiyoti 

va  sanoati  rivojlangan  davlatlar  qatoriga  kirib  borishining  zarur  sharti  esa 

musthkam  poydevori  bo‘lib  xizmat  qiladi‖-  deb  ta'kidlaydi  Prezidentimiz    I.A. 

Karimov. 

Barkamol  avlod  tarbiyasida  innovatsion  ta‘lim  texnologiyalaridan 

foydalanish  borasida  qator  olimlarimiz  ilmiy  izlanishlar  olib  bormoqdalar 

jumladan  M.  Ochilov  yangi  pedagogik  texnologiyalarni  tizimga  solgan, 

Azizxo‘jayeva  N.  pedagogik  texnologiyalarni  o‘rganish  uchun  maxorat  darslarini 

tashkillashtirish  borasida  izlanishlar  olib  borgan.  Hozirda  mavjud  yuqorida 

keltirilgan  olimlar  ilmiy  tadqiqot  ishlaridan  kelib  chiqib  bizningcha  yangi 

pedagogic  texnologiyalardan  foydalanishning  yangi  usullarini  takomillashtirish 

orqali  tizimni  yaratishni  lozim  deb  tadqiqot  mavzuimizni  ―Zamonaviy  ta‘ilm 

texnologiyalari   asosida barkamol avlodni tarbiyalash‖-deb  nomladik. 

 Tadqiqot  maqsadi:  Kasb-  hunar  ko‘llejlarida    zamonaviy  ta‘lim 

texnologiyalari    asosida  ta‘lim  berish  jarayonini  takomillashtirish  hamda  barkamol 

avlodni  tarbiyalash. 

Tadqiqot  ob‟ekti:    Asaka  pedagogika  kolleji  o‘quvchilarida  ta‘lim 

jarayonida  zamonaviy  ta‘lim  texnologiyalari  asosida  komil  va  barkamol  qilib 

tarbiyalash  ishlari. 

Tadqiqot  predmeti:  Pedagogika  ko‘lleji  o‘quvchilarini  barkamol  shaxs 

sifatida       tarbiyalash jarayoni. 

Tadqiqot vazifalari:  

 

1.  Uzluksiz  ta‘lim  tizimida  barkamol  avlod  tarbiyasida  zamonaviy  ta‘lim 

texnologiyalarining  mazmuni  va mohiyati,  maqsadi va vazifalarini  aniqlash. 

2.  Ta‘lim  jarayonida  zamonaviy  ta‘lim  texnologiyalaridan  foydalanishning 

ta‘limiy  imkoniyatlari,  qo‘llanilishi,  usullarini  aniqlash. 

3.  Ta‘lim  muassasalarida  faoliyat  yuritayotgan  o‘qituvchilar  uchun  darslarni 

 

5 

ta‘lim  texnologiyalar  asosida o‘tkazishi to‘g‘risida uslubiy tavsiya ishlab  chiqish. 

Tadqiqot ilmiy farazi: 

1. Kasb- hunar ko‘llejlarida  ta‘lim  metodikalarining  samaradorligi  aniqlansa 

2.  Xamkorlik  pedagogikasi  asosida  darslar  tashkil  qilinsa  hamda  maxorat 

darslari  tashkil  qilinsa 

3. Guruxlar  o‘rtasida turli  tanlovlar  va seminarlar  tashkil  qilinsa 

4.  Iqtidorli  talabalar  aniqlansa  va  ularni  soxalari  bo‘yicha  ilmiy  izlanishlar 

olib borishlariga  ko‘maklashilsa 

5.  Natija  bergan  ilg‘or  pedagogik  texnologiyalar  asosida  ochiq  darslar 

tashkil  qilinsa 

6.O‘qituvchilar  uchun o‘quv uslubiy tavsiya ishlab chiqilsa 

Tadqiqot  metodlari:  ilmiy  adabiyotlarni  nazariy  tahlil  etish,    suxbat,   

kuzatish,  o‘zaro bir-birini  o‘qitish kabi  asosiy metodlar qo‘llanildi. 

Tadqiqotning  nazariy-metodologik  asosi:  O‘zbekiston  Respublikasining 

ta‘lim  sohasidagi  qarorlari,  Prezidentimiz  I.  A.  Karimovning  barkamol  avlod 

tarbiyasiga  qaratilgan  asarlari    ―Pedagogika‖  va  ―Pedagogik  texnologiyalar  va 

pedagogic  maxorat‖  predmetiga  oid  darslik  va  qo‘llanmalar,  o‘zbek  xalqining 

komil  inson to‘g‘risidagi fikirlari  hamda jaxonning  ilg‘or tajribalari  hisoblanadi.   

Tadqiqotning  ilmiy  yangiligi:  Kasb  hunar  ko‘llej  o‘quvchilarini  komil, 

barkamol,  intellectual  saloxiyatli  etib  tarbiyalashda,  kasbiy  tushuncha  va 

maxoratlarini  to‘laqonli  egallagan  yoshlarni  tarbiyalashda,  ta‘lim  jarayonida 

zamonaviy  ta‘lim  texnologiyalari  va  usullaridan  foydalanish  darajasini  yanada 

samaradorlikka  erishish  tizimini  yaratish. 

Muammoning  o‟rganilganlik  darajasi.  Hozirda  zamonaviy  ta‘lm 

texnologiyalari    asosida  barkamol  avlodni  tarbiyalash  muammosini  o‘rganishga 

doir  ahamiyatli  nazariy  va  amaliy  tajribalar  to‘plangan    (Ochilov  M.  Ochilov  yangi 

pedagogik  texnologiyalarni  tizimga  solgan,  Azizxo‘jayeva  N.  pedagogik 

texnologiyalarni  o‘rganish  uchun  maxorat  darslarini  tashkillashtirish  borasida 

izlanishlar  olib  borgan,  Saydahmedov  N.  ―Pedagogik  amaliyotda  yangi  pedagogic 

texnologiyalarni  qo‘llash  na‘munalari‖,    Tolipov  O‘.,  M.  Usmonboyeva  ― 

 

6 

Pedagogik  texnologiya:  nazariya  va  amaliyot‖,    Farberman  B.  L.  ―Peredoviye 

pedagogicheskiye  texnologii‖      Avliyoqulov  N  ―Zamonaviy  o‘qitish 

texnologiyalari‖,  Yo‘ldoshev  J.,  Usmonov  S.  ―  Pedagogik  texnologiya  asoslari‖

va 

boshqalar). 

Tadqiqotning  amaliy  axamiyati:  Kasb  –hunar  ko‘llejlarida  o‘quvchilarni 

komil  va  barkamol  qilib  tarbiyalashda  ta‘lim  jarayonida  yangi  pedagogic 

texnologiyalar,  innovatsion  ta‘lim  texnologiyalari  hamda  interfaollik  darajasini 

yuqori  bo‘lishida  o‘qitishning  zamonaviy  usullarini  fanning  hususiyatidan  kelib 

chiqqan  holda  qo‘llash  orqali  samarali  natijaga  erishish  jarayoni.  Olingan  natijalar 

asosida o‘qituvchilarga va izlanuvchilar  uchun tavsiyalarni  ishlab chiqilganligi. 

Bitiruv  malakaviy  ish  tuzilishi:  Bitiruv  malakaviy  ishi  kirish,  2  bob,  6ta 

bo‘lim,  xulosalar  va  tavsiyalardan  iborat bo‘lib jami 69 bet, adabiyotlar ro‘yxatida 

28 nomdagi manba keltirilgan. 

 

 

 

 

 

 

 

7 

I BOB. ZAMONAVIY TA‟LIM TEXNOLOGIYALARI  ASOSIDA 

BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHNI ILMIY-NAZARIY  VA 

METODOLOGIK ASOSLARI 

 

1.1.  Zamonaviy  o‟qitish  jarayonini  tashkil  etish  va  unga 

qo‟yilgan  talablar 

 

       Mustaqilligimizning  dastlabki  kunlaridanoq  sog`lom,  barkamol  avlodni 

voyaga 

yetkazish 

muhim  va  ustivor  vazifaga  aylandi.  Rivojlanayotgan 

jamiyatimizning  o`z  oldiga  qo`ygan  oliyjanob  maqsadi  kelajagi  buyuk  davlatni 

barpo etish vazifasi  shuni taqozo etadi. 

          Barcha  davrlarda  ham barkamol avlodni tarbiyalash unga ta‘lim berish 

to‘g‘risida  qayg‘urganlar  va  bu  izlanishlar  hoirga  qadar  ham  davom  etmoqda. 

Bugungi  kunda    zamonaviy  ta‘lm  texnologiyalari    asosida  barkamol  avlodni 

tarbiyalash  muammosini  o‘rganishga  doir  ahamiyatli  nazariy  va  amaliy  tajribalar 

to‘plangan    (Ochilov  M.  ―Yangi  pedagogic  texnologiyalar‖,      Saydahmedov  N. 

―Pedagogik  amaliyotda  yangi  pedagogic  texnologiyalarni  qo‘llash  na‘munalari‖,  

Tolipov  O‘.,  M.  Usmonboyeva  ―  Pedagogik  texnologiya:  nazariya  va  amaliyot‖,  

Farberman  B.  L.  ―Peredoviye  pedagogicheskiye  texnologii‖      Azizxo‘jaeva  N.N. 

―Pedagogik  texnologiyalar  va  pedagogic  maxorat‖,    Avliyoqulov  N  ―Zamonaviy 

o‘qitish  texnologiyalari‖,  Yo‘ldoshev  J.,  Usmonov  S.  ―  Pedagogik  texnologiya 

asoslari‖va  boshqalar). 

       Jismonan  sog`lom,  bilimli,  ma'naviy  barkamol,  yetuk  insonni 

tarbiyalash  mavzusi  sharq  allomalari  tomonidan  chuqur  o`rganilgan.  Arastu,  Ibn 

Sino,  Bahovuddin  Naqshbandiy,  Najmiddin  Kubro  kabi  ulug`  allomalarning 

asarlari  va  nazariy  ta'limotlarida  ham  yosh  vujudni  kamol  toptirish,  tarbiyalashga 

katta ahamiyat  qaratilganligi  bejiz  emas. 

       Azaldan  zukko  ajdodlarimiz  o`z  milliyligini,  ma'naviy  boyligini 

saqlabgina  qolmasdan,  ezgulik,  ilmu  ma'rifat,  mustaqillik  singari  ezgu  g`oyalar  sari 

 

8 

intilganlar.  Millatimizga  xos  ana  shunday  intilish,  millatparvarlik,  vatanparvarlik, 

insonparvarlik 

kabi 

fazilatlar, 

shuningdek, 

buyuk 

mutafakkirlar 

hamda 

ma'rifatchilar  xatti-harakatlari  tufayli  xalqimiz  har  qanday  sharoitlarda  ham 

barkamol,  ma'nan  yetuk  farzandlar  tarbiyalash  vazifasini  yoddan  chiqarmagan.  Bu 

jarayon  bevosita  jamiyat  rivojlanishining  poydevorini  mustahkamlash  maqsadi 

bilan  ham uzviydir. 

      Ammo  bu  maqsad  nafaqat  kundalik  faoliyat  mezonida  balki,  jamiyat  va 

oila  hayotida  milliy  va  umuminsoniy  qadriyatlarni  o`zaro  uyg`unlashtirishda  ham 

namoyon  bo`lgan  va  bugungi  kunda  ham  o`ziga  xos  taraqqiyot  yo`limizda 

namoyon bo`lmoqda. 

       Barkamol  avlod  -  ko`nglida,  qalb-qo`rida  ishonch  va  iftixor  tuyg`ular 

mavjlanib  turgan  avloddir.  U  nafaqat  haq-huquqini,  balki  fuqarolik  burchini  ham 

chuqur  anglaydi.  Xuddi  shu  anglash,  his  qilish  qaysi  ilm  dargohida  ta'lim  olmasin, 

qay  bir  sohada  mehnat  qilmasin,  ulug`  yurtning  an'analariga  munosib  bo`lishga 

undaydi. 

Hech  shubhasiz,  har  qanday  millat  o`z  farzandlarining  barkamol  bo`lishini 

orzu  qiladi.  Aslida  barkamollik  juda  keng  tushuncha.  Tilimizning  izohli  lug`atida 

barkamollik  quyidagicha  ta'riflanadi:   "jismoniy  va  aqliy  jihatdan  kamolot,  voyaga 

yetish, bekamu ko`st mukammallik  holati  va hokazo". 

Shunday  shaxslarni  tarbiyalayotgan  pedagogning  o‘zi  teran  bilimga,  yuksak 

ma‘naviy  –  axloqiy  fazilatlarga,  pedagogik  maxoratga  ega  bo‘lishi,  fanni 

zamonaviy  pedagogic  texnalogiyalar,  interfaol  usullardan  samarali  foydalangan 

holda o‘tishini  hayotning  o‘zi taqazo etmoqda. Bu davr talabidir. 

Hozirgi  paytda  pedagogika  fanida  zamonaviy  dars  iborasi  tez-  tez  tilga 

olinmoqda.  Zamonaviy  dars  shunday  darski,  unda  o‘qituvchi  o‘quvchining 

mavjud  imkoniyatlaridan  ustalik  bilan  foydalanib,  uning  aqliy  imkoniyatlarini 

ishga  solib,  rivojlanishini  t‘aminlaydi.  O‘quvchi  esa  o‘z  navbatida  bilimlarni 

chuqur o‘zlashtiradi   va ma‘naviy  barkamollik  sassri odimlaydi. 

Zamonaviy  dars  deganda  qanday  darsni  tushunamiz,  uning  belgilari, 

mezonlari  qanday,  u  qanday  shakillarga  ega,  u  qanday  uslubda  o‘tiladi,  darsda 

 

9 

qanday  usullardan  foydalaniladi,  unga  qanday  didaktik  talablar  qo‘yiladi?  Kabi 

savollar  tug‘ilishi  tabiiy.   

Zamonaviy dars mezonlari va belgilari: 

-dars  o‘quvchi  shaxsiga  yo‘naltirilgan,  o‘qituvchi  va  o‘quvchining  o‘zaro 

faol munosabatlariga  asoslangan bo‘ladi; 

-dars  jarayoni  tabaqalashtirish  va    shaxsiy  qobiliyatlariga yondashuv asosida 

amalga  oshiriladi; 

-dars  o‘quvchining  yuqori  darajadagi  qiziqishi,  xoxishlari,  aqliy  faolligi, 

muvaffaqiyatga  erishuviga  qaratiladi; 

-dars  o‘quv  materiali  mazmuniga  ko‘ra  tirliuslublar,  vositalar,  uslubiyatlarga 

suyanadi; 

-darsda o‘quvchining aqliy  faoliyatini  faollashtirishga  e‘tibor qaratiladi. 

-darsda 

o‘quvchi 

shaxsiyatini 

rivojlantirishga, 

birinchi  navbatda, 

o‘quvchining  o‘zini  –  o‘zi  boshqara  olishiga  qaratilgan  mexanizm  to‘liq  ishga 

solinib, shu orqali uning  bilimga  bo‘lgan qiziqishi  va xoxishi  orttiriladi; 

-dars sifati va samaradorligini  t‘min etuvchi  nazorat turlaridan  foydalaniladi; 

-darsda  vaqtdan  unumli  va  maqsadli  foydalaniladi.  O‘quv  materiali 

qiyinchiliklarini  osonlik bilan  yenga olishga  e‘tibor qaratiladi; 

-darsda nazariya  va amaliyot  o‘zaro bog‘lanishda talqin etiladi. 

Darsga qo‟yilgan didaktik talablar: 

-o‘quv  maqsadlarini  aniq  va  ravon  belgilash,  dars  bosqichlarining  ketma 

ketligi  jarayonining  rivojlantiruvchi  ta‘lim  va tarbiyaviy  maqsadlarini  ta‘min  etish; 

-ta‘lim  mazmunini  optimal  aniqlash,    o‘quv  dasturlari,  standart  meyorlariga 

moslash, o‘quvchilar tayyorgarligini  dars jarayoniga  mosligi; 

-bilimlarni  o‘zlashtirib  olishlarini  kafolatlash  orqali  o‘quvchilarni  ko‘nikma, 

malakalarni  egallab  olishga  tayyorlash; 

-dars  mazmuniga  mos  ravishda  ratsional  metod,  uslub,  vositalarni  tanlay 

olish,  orqali  o‘quvchilar  qiziqishini  oshirish  yakka  va  jamoa  tartibida  ishlashga 

muxityaratish; 

-dars jarayonida turli  didaktik  prinsplardan foydalanish; 

 

10 

-o‘quvchining muvaffaqiyatli  o‘qishi uchun muhit  yaratish. 

Dars  shakillari  olib  borilayotgan  ta‘lim  jarayoniga  tubdan  o‘zgartirishlar 

kiritadi.  Ular  quyidagilardan  iborat:  aralash  darslar;  yangi  bilimlarni  o‘zlashtirish 

darslari, 

yangi 

ko‘nikmalarni 

shakillantirish 

darslari, 

umumlashtiruvchi 

o‘tilganlarni  tizimlovchi  darslar;  bilim  ko‘nikmalarni  tizimlovchi  va  nazorat 

etuvchi  darslar; olingan  bilim  va ko‘nikmalarni  amaldda qo‘llovchi darslar.  

Olib  borilishiga  qarab  qarab  ham  ko‘rinishlarni  ifodalovchi  dars  turlari 

mavjud. Bular  quyidagilar. 

1.Illyustrativ  va  tushuntiruvchi  darslar.  Bunday  darslarda  o‘quvjarayoni 

asosan  ko‘rgazmali  metodlar  asosida  olib  boriladi.  Bu  darslarda  asosan 

o‘quvchilarning  eshitish    va  esda  saqlab  qolish  qobiliyatlariga    tayaniladi. 

O‘quvchilarning   eshitgan va esda saqlaganlari asosida bexato javob berishlari dars 

samaradorligini  belgilaydi.    Tushuntiruv  darslari  boshqa  tur  darslariga  qaraganda 

bir  qator  afzalliklarga  ega.  Bu  turdagi  darslar  vaqtni  tejash,  o‘qituvchi  va 

o‘quvchining  kuchini  saqlash  hamda  dars  jarayonini  samarali  boshqarish  imkonini 

beradi. 

Shu  bilan  birga  bu  darslarning  o‘ziga  yarasha  kamchiliklari  ham  mavjud.  Bu 

darslarda  o‘quv  materiallari    tayyor  holda  beriladi,  o‘quvchining  mustaqil  ishlashi, 

fikrlashi 

tshkil 

etilmaydi. 

O‘zlashtirish 

jarayonida 

shaxsga 

individual 

yondashilmaydi. 

2.Muammoli  darslar  o‘z  xarakteriga  ko‘ra  muammoli  vaziyatni  vujudga 

keltirib,  uning  yechimini  yakka  yoki  guruhlar  ishtirokida  hal  etishga  qaratiladi. 

Bunday  darslar  bilimlarni  mustaqil  ravishda  o‘zlashtirishga    qaratilib,  unda 

o‘quvchining  fikr  yuritishi,  qiziqishlariga  suyaniladi.  O‘quv  jarayoni  texnologiyasi 

variativlik,  ketma-ketlik,  kompleks yondashuvlar bilan  hal  etiladi. 

Muammoni  yechish  jarayonida    qiyinchiliklar  ham  kelib  chiqadi.  O‘quv 

materiali,  muammoning    qo‘yilishi  o‘quvchining  tayyorgarligiga,  yoshiga  mos 

bo‘lishi  va  ular  yecha  oladigan  masalalar  bo‘lishi  kerak.  Darsning  birinchi 

bosqichdaida 

muammoning 

mohiyati, 

yechimining 

zarurligigina 

tushunib 

yetishlariga  erishish  muxim. 

 

11 

Darsning  ikkinchi  bosqichi  muammoni  yechish  yo‘lidir,  uni  mohiyatiga 

yetish  orqali  hal  etiladi.  Darsning  so‘nggi  bosqichida  yechim  asosida  o‘quvchi 

―men buni o‘zlashtirib, yechimini  o‘rganib oldim‖ degan xulosaga  keladi. 

Muammoli  dars  o‘quvchilarning  ijodiy    mustaqil  xarakati  o‘rqali  o‘z 

yechimini  topadi.  O‘quv  jarayoniga  qiziqish  ortadi.  O‘qituvchining  asosiy  e‘tibori 

muammoni  qo‘ya  olish,  yechimi  ustida  fikr  yuritish,  o‘quvchilarning  xulosa 

chiqara bilishini  shakillantirishdan  iborat. 

3.  Dasturlangan  dars  asosan  maxsus  dars  asosida  kompyuter  yordamida 

amalga    oshiriladi.  Dasturlangan  darslar  oldindan  tuzilgan  loyihalar  asosida  amalga 

oshiriladi.  U  o‘quv  jarayoni  boshqaruvini  qulylashtiradi.  Bunday  turdagi  darslarda 

pirovard  natijalar  oldindan  rejalashtiriladi.  Dasturlangan  darsning  qulayligi 

shundaki,  unda  o‘quvchining  o‘qitish  materiallarini  o‘zlashtirib  olayotganligini 

doimiy,  ketma-ket  kuzatib,  nazorat  etib  borishga  imkon  yaraladi.Natijada  uning 

qiziqish, intilishlari  so‘nmaydi, o‘quvchida bo‘lgan intilish  saqlanib qoladi. 

4.  Kompyuterli  darslar  –  o‘quv  jarayoni  yangi  zamonaviy, yuqori darajadagi 

yutuqlarga  suyangan  holda  didktikaning  so‘nggi  texnologiyalari  asosida  tashkil 

etiladigan  darslardir.  Bunday  darslar  o‘quv  materiallarini  tez,  soz  o‘zlashtirish 

imkonini  beradi.  Agar  kompyuter  maxsus  dasturlar  bilan  ta‘min  etilsa,  o‘quv 

jarayoni  samarali  kechadi.  O‘quv  jarayonini  olib  borish,  nazorat  etish,  natijalarini 

korreksiya qilish,  boshqarish, kerakli  ma‘lumotlarni  to‘plab borish oson kechadi. 

5.  Nostandart darslar. Hozirgi kunda pedagogik faoliyatda nostandart darslar 

va  ulardan  foydalanish  haqida  tez-tez  fikr  yuritilmoqda.  Nostandart  darslarning 

bosh    maqsadi  o‘quvchilarning  bilish  jarayoniga,  o‘quv  mehnariga  qiziqish, 

hohish-istaklarini  ko‘zlash  orqali  o‘quvni  tshkil  etishdir.  Bunday  darslarni 

maqsadi, vazifasi,  o‘tish meto‘dikalariga  ko‘ra nomlash mmumkin.  Masalan: 

1. ―G‘arq bo‘lish‖ 

2. Musovboqa darslar 

3. Teatrlashtirilgan  darslar 

4. O‘zaro bir birini  o‘qitish darslari 

5. Sud darslari 

 

12 

6.Ko‘rik tanlov  darslari v. h. k 

  Darqaqiqat,  biz  har  qanday  odamga  uning  nechog`lik  kamolotga 

erishganiga  qarab baho beramiz. Jumladan, barkamol shaxs, barkamol ijod deymiz. 

G‘oyat  yetuklikni  esa  tabiat  barkamolligiga  qiyoslaymiz.  Balog`at  va  kamolotning 

turli-tuman  qirralari  bor. Albatta, bu qirralarning  jilolari  bir-biridan  aslo kam emas. 

  Davlatimizning 

bosh 

siyosati 

ham 

kelajak 

avlodning 

istiqlolini 

ta'minlashga, 

zarur 

shart-sharoit 

yaratishga, 

ularni  yetuk  insonlar  qilib 

tarbiyalashga  qaratilgan.  Yuzlab  kollej,  va  litseylar,  ko`plab  sport  inshootlari, 

komp'yuter  va  internet  kabi  zamonaviy  texnika  vositalari  yoshlarimiz  ixtiyoridadir. 

Kechagi  dehhon  bolasi  bugun  til  o`rganib,  Londonday  joylarda  o`qib  yuribdi. 

Bularning  bari tahsinga  sazovordir. 

Xammamizga  yaxshi  ma‘lumki,  prizidentimiz  Islom  Abdug‘aniyevich 

Karimov  a‘lim  tushunchasiga  milliy  demokratik  nuqtai  nazaridan  yondashib,  unga 

quyidagich  ta‘rif  bergan  edi:  ―Ta‘lim  O‘zbekiston  xalqi  ma‘naviyatiga 

yaratuvchanlik  faolligini  baxsh  etadi.  O‘sib  kelayotgan  yosh  avlodlarni  barcha  eng 

yaxshi  imkoniyatlari  unda  namoyon  bo‘ladi,  kasb-kori,  maxorati  izluksiz 

takomillashtiriladi,  katta  avlodlarning  dono  maslahat  va  tajribalari  yuksak  darajada 

anglab  olinadi  va  yosh,  barkamol  avlodga  o‘tadi‖.    Ushbu  ta‘kidlangan  maqsadni 

amalga  oshirish  uchun  ta‘limning  yangi-yangi  mo‘dellari  yaratilmoqdaki,  uning 

nazriy  asoslari  yetakchi  mutaxassis  olimlar  tomonidan  ilmiy  amaliy  tarzda  isbotlab 

berilmoqda.  Ushbu  ilmiy-amaliy  isbotlash,  o‘quv  jarayonlarini  yuksak  darajada 

texnologiyalashtirish  bilan  chambarchas  bog‘langandir.  Fikrimizning  dalili  sifatida 

muhtaram 

Prezidentimizning 

2012-yil 

28-mayda 

qabul  qilgan  ―Malakali 

pedagogik  kadrlar  tayyorlash  hamda  o‘rta  maxsus,  kasb-hunar  ta‘limi 

muassasalarini 

shunday 

kadrlar 

bilan 

ta‘minlash 

tizimini 

yanada 

talomillashtirishga  oid  chora  tadbirlar  to‘g‘risida‖gi  qarorini  keltirishimizmumkin. 

Ushbu  qarorda  ta‘kidlanishicha,  O‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  va  O‘rta  maxsus 

ta‘lim  vazirligi  va  O‘rta  maxsus  kasb  hunar  ta‘limi  markazi  zudlik  bilan  ta‘lim 

jarayonida  ilg‘or  pedagogik  uslub  va  texnologiyalarni,  hamkorlikda  o‘qitish 

shuningdek,  ―amaliy  o‘yin‖lar,  interfaol  ta‘lim  uslublari,  axborot  kammunikatsiya 

 

13 

texnologiyalari,  elektron  ta‘lim  resurslari  va  multimedia  taqdimotlaridan 

foydalanish  borasida  chet  el  tajribasini  chuqur  va  har  tarflama  o‘rganib  chiqishligi 

ko‘rsatilgan. 

 Yurtimizda  barkamol  avlod  tarbiyasiga  alohida  e‘tibor  berilayotganligi  bejiz 

emas  va  bu  borada  juda  ko‘p  amaliy  ishlar  olib  borilmoqda  bunga  yana  bir  misol 

qilib  Mamlakatimizda  sog`lom  va  barkamol  avlodni  tarbiyalash,  yoshlarning  o`z 

ijodiy  va  intellektual  salohiyatini  ro`yobga  chiqarishi,  mamlakatimiz  yigit-qizlarini 

XXI  asr  talablariga  to`liq  javob  beradigan  har  tomonlama  rivojlangan  shaxslar  etib 

voyaga  yetkazish  uchun  zarur  shart-sharoitlar  va  imkoniyatlarni  yaratish  bo`yicha 

keng  ko`lamli  aniq  yo`naltirilgan  chora-tadbirlarni  amalga  oshirish  maqsadida, 

shuningdek,  O`zbekiston  Respublikasida  2010  yilning   "Barkamol  avlod  yili"   deb 

e'lon  qilingani  munosabati  bilan  ―Barkamol  avlod‖  davlat  dasturi  qabul  qilindi 

hamda hayotga  tadbiq etildi.  Unda quyidagilar  asosiy vazifalar  etib belgilangan: 

Bolalar  va  yoshlarning  huquq  va  manfaatlarini  himoya  qilishga,  ularni 

barkamol  rivojlantirishning  huquqiy  asoslarini  mustahkamlashga  qaratilgan 

me'yoriy-huquqiy  bazani  takomillashtirish,  amaldagi  qonunchilik  hamda  me'yoriy 

hujjatlarga  zamon talablariga  mos o`zgartirish  va qo`shimchalar  kiritish; 

"Sog`lom  ona  –  sog`lom  bola"  dasturini  izchil  amalga  oshirish  asosida 

sog`lom 

avlodni 

voyaga 

yetkazish 

borasidagi 

chora-tadbirlarni 

yanada 

kuchaytirish,  onalar  va  bolalarning  reproduktiv  salomatligini  muhofaza  qilish 

tizimini  takomillashtirish,  profilaktikaga  asoslangan  sog`liqni  saqlash  tizimini 

ustivor  rivojlantirish,  tibbiy  xizmat  moddiy-texnika  bazasini  mustahkamlash, 

sog`lom  bolalar  tug`ilishi  va  ularni  tarbiyalash  bilan  bog`liq  masalalar  yuzasidan 

aholi 

o`rtasida 

tushuntirish 

hamda 

maslahat 

ishlarini 

ko`paytirish; 

tayyorlanayotgan  mutaxassislarga  real  iqtisodiyot  tarmoqlari  va  sohalaridagi 

mavjud  talabga  alohida  e'tibor  qaratgan  holda,  o`sib  kelayotgan  yosh  avlodga 

ta'lim  va  tarbiya  berish  sohasidagi  moddiy-texnika  bazani  yanada  mustahkamlash, 

undan  oqilona  va  samarali  foydalanishni  ta'minlash,  davlat  ta'lim  standartlari, 

o`quv  dasturlari  va  o`quv-uslubiy  adabiyotlarni  takomillashtirish;   ta'lim  jarayoniga 

yangi  axborot-kommunikatsiya  va  pedagogik  texnologiyalarni,   elektron  darsliklar, 

 

14 

multimedia  vositalarini  keng  joriy  etish  orqali   mamlakatimiz  maktablarida,  kasb-

hunar  kollejlari,  litseylari  va  oliy  o`quv  yurtlarida  o`qitish  sifatini  tubdan 

yaxshilash,  ta'lim  muassasalarining  o`quv-laboratoriya  bazasini  zamonaviy  turdagi 

o`quv  va  laboratoriya  uskunalari,   komp'yuter  texnikasi  bilan  mustahkamlash, 

 shuningdek, 

o`qituvchilar 

va 

murabbiylar 

mehnatini 

hamda 

ma'naviy 

rag`batlantirish  bo`yicha  samarali  tizimini  yanada  rivojlantirish;   zamonaviy 

axborot 

va 

kommunikatsiya 

texnologiyalari, 

raqamli 

va 

keng 

formatli 

telekommunikatsiya  aloqa  vositalari  hamda  Internet  tizimini  yanada   rivojlantirish, 

ularni  har  bir  oila  hayotiga  joriy  etish  va keng o`zlashtirish;  yosh avlodni jismonan 

barkamol  etib  tarbiyalash,  bolalar  sportini  rivojlantirish  sohasida,  yoshlarni, 

ayniqsa,  qishloq  qizlarini  sport  bilan  muntazam  shug`ullanishga  keng  jalb  etish, 

yangi  sport  majmualarini,  stadionlar  va  inshootlarni  qurish,  ularni  zamonaviy  sport 

anjomlari  va  jihozlari  bilan  ta'minlash,  yuqori  malakali  ustoz  va  murabbiylar  bilan 

mustahkamlash  bo`yicha  amalga  oshirilayotgan  ishlarni  izchil  kuchaytirish;  

iqtisodiyotni  tarkibiy  o`zgartirishning  muhim  yo`nalishi,  aholi  va  o`rta  sinf 

mulkdorlari  daromadlarini  shakllantirish  asosi  bo`lgan  kichik  biznes  hamda 

xususiy  tadbirkorlikni  rag`batlantirish,  bu  sohadagi  mavjud  muammolarni  hal 

etish,  yoshlar,  avvalambor,  kasb-hunar  kollejlari  va  oliy  ta'lim  muassasalari 

bitiruvchilarini,  ayniqsa,  qishloq  joylarda  tadbirkorlik  faoliyatiga  keng  jalb  etish 

uchun  sharoit  yaratish;   ilm-fanni  yanada  rivojlantirish,  iqtidorli  va  qobiliyatli 

yoshlarni  ilmiy  faoliyatga  keng  jalb  etish,  ularning  o`z  ijodiy  va  intellektual 

salohiyatini  ro`yobga  chiqarishi  uchun  sharoit  yaratishga  doir  kompleks  chora-

tadbirlarni  ishlab  chiqish;   yosh  oilalarga  g`amxo`rlik  qilish  ishlarini  kuchaytirish, 

ularni  huquqiy  va  ijtimoiy  muhofaza  qilishni  ta'minlash,  jismonan  va  har 

tomonlama  rivojlangan  barkamol  avlodni  milliy  va  umuminsoniy  qadriyatlar 

hamda  Vatanga  muhabbat  ruhida  tarbiyalash  borasida  jamiyatning  muhim  bo`g`ini 

bo`lgan  sog`lom  va  mustahkam  oilani  shakllantirish  uchun  zarur  shart-sharoitlarni 

yaratish;   yoshlar  o`rtasida  sog`lom  turmush  tarzini  qaror  toptirish,  ularni 

ichkilikbozlik  va  giyohvandlik  illatlaridan,  boshqa  turli  halokatli  tahdidlar  hamda 

biz  uchun  yot  bo`lgan  diniy  va  ekstremistik  ta'sirlardan,  tuban  "ommaviy 

 

15 

madaniyat"  xurujlaridan  himoya  qilishga  doir  kompleks  chora-tadbirlarni  amalga 

oshirish.

2

 

 O‘zbekiston  Respublikasi  Oliy  Majlisining  IX  sessiyasi (1997 yil 29 avgust) 

da  qabul  qilingan  xamda  bugungi  kunda  g‘oyalari  amaliyotga  keng  ko‘lamda 

muvaffakiyatli  tadbiq  etilayotgan  O‘zbekiston  Respublikasining  «Ta‘lim 

tug‘risida»gi  Qonuni  va  «Kadrlar  tayyorlash  Milliy  dasturi»  mazmunida  barkamol 

shaxs  va  malakali  mutaxassisni  tarbiyalab  voyaga  etkazish  jarayonining  moxiyati 

tulaqonli  ochib berilgandir.   

Prezidentimiz  erkin  fuqaro,  ozod  shaxs,  barkamol  inson  haqida  gapirib, 

quyidagi  to‗rt jihatga  e‘tiborni qaratdi, ya‘ni har bir fuqaro: 

-o‗z haq-huquqini taniydigan  bo‗lsin, buning uchun kurashsin; 

-o‗z  kuchi  va  imkoniyatlariga  tayanadigan  bo‗lsin,  imkoniyatlarini  ishga 

solib, samarasini  ko‗rsin; 

-atrofida  sodir  bo‗layotgan  voqea-hodisalarga  mustaqil  munosabat  bildira 

olsin; 

-shaxsiy  manfaatini  mamlakat  va  xalq  manfaati  bilan  uyg‗un  holda  ko‗rib, 

faoliyat  yuritsin. 

Bular  barkamol inson fazilatlari  haqidagi  aniq va to‗liq ta‘rifdir. 

Komil  inson  haqida  tasavvuf  adabiyotida  ko‗p  asarlar  bitilgan.Ana  shunday 

asarlardan  biri  Aziziddin  Nasafiyning  ―Insoni  komil‖  nomli  risolasi  bo‗lib,  unda 

komil  insonga  shunday  ta‘rif  berilgan:  ―Bilgilki,  komil  inson  deb  shariat  va  tariqat 

va  haqiqatda  yetuk  bo‗lgan  odamga  aytadilar  va  agar  bu  iborani  tushunmasang, 

boshqa  ibora  bilan  aytayin:  bilgilki,  komil  inson  shunday  insondirkim,  unda 

quyidagi  to‗rt  narsa  kamolga  yetgan  bo‗lsin:  yaxshi  so‗z, yaxshi fe‘l, yaxshi ahloq 

va  maorif‖.  Bu  sifatlar  bilan  ziynatlangan  odam  yolg‗on,  riyo  va  badkirdorlikdan 

chekinadi,  hamma  vaqt ezgu niyat  bilan  yashab, ezgu ishlarga  tayyor turadi. 

Yaxshi  ahloqiy  sifatlarni  egallab  borgan  odam  komil  inson  martabasiga 

ko‗tarila  oladi.  Komil  inson  –  insonlarning  eng  mukammali,  eng  oqili,  donosi. 

                                                 

2

 

"Barkamol avlod yili" davlat dasturi.-T.: O`zbekiston, 2010.-80 b. 

 

 

16 

Komil  insonlar  odamlar  jamiyati  ichidan  yetishib  chiqadigan  mo‗tabar  zotdir. 

Insonlar komillikka  ahloqiy-ma‘naviy  poklanish jarayonida  erishadilar. 

Komil,  barkamol  insonni  tarbiyalash,  voyaga  yetkazish  haqida  musulmon 

sharqi  ahloqi  tarixida  inson  hayoti  uchun  dasturulamal,  qo‗llanma  vazifasini 

o‗tagan  ko‗p  pandnomalar,  xalq  kitoblari  yaratilgan.  Bu  o‗rinda  Prezidentning 

quyidagi  so‗zini  eslash  o‗rinli:  ―...bizning  ulug‗  ajdodlarimiz  o‗z  davrida  komil 

inson  haqida  1butun  bir  ahloqiy  mezonlar  majmuini,  zamonaviy  tilda  aytganda, 

sharqona  ahloq  kodeksini  ishlab  chiqqanliklarini  eslashimiz  kerak,  deb  b ilaman. 

Ota-bobolarimizning  ongu  tafakkurida  asrlar,  ming  yillar  davomida  shakllanib, 

sayqal  topgan  or-nomus,  uyat  va  andishga,  sharmu  hayo,  ibo  va  iffat  kabi yuksak 

ahloqiy  tuyg‗u  va  tushunchalar  bu  kodeksning  asosiy  ma‘no-mazmunini  tashkil 

etadi‖. 

Komil  inson  fazilatlarini  o‗zida  ifoda  etgan  asarlar  sirasiga  quyidagilarni 

kiritishimiz  mumkin:  Kaykovusning  ―Qobusnoma‖,  Sa‘diyning  ―Guliston‖, 

―Bo‗ston‖,  Amir  Temurning  ―Temur  tuzuklari‖,  Abdurahmon  Jomiyning 

―Bahoriston‖,  Alisher  Navoiyning  ―Mahbubul-qulub‖,  Husayn  Voiz  Koshifiyning 

―Ahloqi  muhsiniy‖  va  boshqalar.  Bu  asarlarning  ko‗pchiligida  odil  shoh va adolat, 

halollik  va  soflik,  poklik,  to‗g‗rilik,  insonparvarlik,  ma‘rifatli  bo‗lish  kabi 

insonning  sharqona fazilatlari  berilgan. 

Alisher  Navoiyning  ―Nasoyimul  muhabbat‖  asarida  komil  insonga  xos 

xususiyatlar,  uning  sharqona  fazilatlari  sanab  o‗tilgan.  Bular  qatoriga  ulug‗ 

mutafakkir  quyidagilarni  kiritadi:  tavba,  halol  luqma  bilan  qanoatlanish,  o‗z 

kasbidan  topib  kun  o‗tkazish,  shariatga  rioya  etish,  barchadan  o‗zini  kam  deb 

bilish,  hatto  farzandlari,  xizmatkorlariga  qo‗pollik  qilmaslik,  chuchuk  tilli  bo‗lish  – 

yaxshi,  muloyim  tilli  bo‗lish,  rahmdil,  sahiy,  mard,  halim,  xushhulq,  sabrli, 

sadoqatli,  vafoli  bo‗lish,  rozi-rizolik  bilan  kun  o‗tkazish,  riyozat  chekishdan 

qo‗rqmaslik va boshqalar. 

Masalan,  Forobiy  falsafasida  inson  butun  borliq  taraqqiyotining  mahsuli 

sifatida  izohlanadi.  Mutafakkir  insoning  barcha  olijanob  fazilatlari  ilm  tufayli 

ekanligini,  inson  hayotining  mazmuni-baxtli  bo‗lish  va  baxtli  qilishga  intilish, 

 

17 

bunga  esa  faqat  ilm  va  ma‘rifat  orqali  erishish  mumkinligini  ko‗rsatdi.  Beruniy  va 

Ibn  Sino  insonning  boshqa  mavjudotlardan  ustunligi  aql  va  tafakkur  tufayli 

ekanligini  isbotlashga  harakat  qildilar.  Abu  Homid  G‗azzoliy  insonning  boshqa 

mavjudotlardan 

ustunligi 

aqlda 

emas, 

balki 

inson 

qalbida 

ekanligini 

ko‗rsatdi.Ulug‗  mutasavvuf  Abduholiq  G‗ijduvoniy  insonni  ―kichik  olam‖  deb 

hisoblagan. 

Hayot  go‗zaldir,  -  deydilar  shoir  va  mutafakkirlar,  lekin  hayot  inson  bilan 

go‗zaldir.  Inson  go‗zalligini  belgilovchi  asosiy  mezon  uning  ma‘naviyligi,  ya‘ni 

ahloq  va  odobi  hisoblanadi.  O‗zbek  xalqining  ―Inson  odobi  bilan  go‗zal‖  degan 

maqolining  mohiyatida  chuqur falsafiy  ma‘no yotadi. 

Komillik  haqida  buyuk  muallim  Konfutsiy  bundan  2500  yil  muqaddam 

―Xamsa‖  kabi  ―Beshlik‖  deb  nom  olgan  kitoblari  jumladan  ―Lunyuy‖ning  birinchi 

bobida  ―O‘qi‖  deb  hammani  ma‘rifatga  chorlagan.  Yana  bir  qadriyat:  bundan 

1400yil  avval,  613  yil  Ramazon  oyining  juma  kunida  buyuk  Payg‘ambarimiz 

sallalohi  alayhi  vassallam  qulog‘iga  Parvardigorimizni  ―O‘qi‖  degan  davati  quyib 

qo‘yildi.  O‘shandan  beri  Qur‘oni  Karim  taniqli  islomshunos  olim  Rahmatulloh 

qori  Obidov  talqiniga  ko‘ra  bizga  shunday  uqdiradi:  ―O‘qi!  Hamma  narsani  o‘qi! 

Ollohning  kitobini  o‘qi!  Ollohning  oyatlarini  o‘qi!  Tabiat  kitobini  o‘qi!  Basharning 

butun  tarixini  o‘qi!  Ilmning  har  sahifasini  o‘qi!  Har  bir  haqiqatni  o‘qi!  Hidoyatga 

erishmoq 

uchun 

o‘qi!  Zalolatdan  qutulmoq  uchun  o‘qi!  Iymoningni 

mukammallashtirish  uchun  o‘qi!  Va  buning  uchun  Olloh  nomi  bilan  o‘qi! 

O‘rganmoq  uchun  o‘qi!  Qudrat  qalami  bu  olamga  yozgan  har  bir  satirni  o‘qi! 

Insonga  bilmaganini  o‘rgatgan  Tangri  nomi  bilan  o‘qi‖ 

3

.  Mana  barkamollikning 

oltin  kaliti.  Bu  tushunchaning  yana  bir  ulug‘lik  xususiyatini  bugungi  avlod  uchun 

barkamollik 

dasturi 

bo‘lgan 

―avliyolarning 

avliyosi, 

mutafakkirlarning 

mutafakkiri,  shoirlarning  sultoni‖

4

  buyuk  bobomiz  Alisher  Navoiyning  20  jildlik 

ma‘naviyat  durdonalari,  yurtimiz  raxbari  I.  Karimovning to‘rt yuz bosma taboqdan 

ham  salmoqli  20  tomlik  asarlari,

 

buyuk  bobomiz  Alisher  Navoiyning  20  jildlik 

                                                 

3

 Obidov R. Payg‘ambarlar  tarixi  islomiyat  tarixidir.  2-kitib,  T.:  Movorounnaxr, 2005,  143-144-b 

4

 I. Karimov,  Yuksak  ma‘naviyat-yengilmas  kuch. T.: Ma‘naviyat, 2008,  47-b 

 

18 

ma‘naviyat  durdonalari,  yurtimiz  rahbari  I.Karimovning  to‘rt  yuz  bosma  taboqdan 

ham  salmoqli  20  tomlik  asarlari,  Prezidentimizning  2010  yil  27  yanvardagi 

"Barkamol  avlod  yili  davlat  dasturi"  to‘g‘risidagi  qarori,  bularning  hammasi 

bugungi  kun mavzusining  qanchalik  dolzarb ekanligini  bildirib  turibdi. 

Barkamol  inson.  Komillik.  Har  tomonlama  shakllangan  va  kamol  topgan 

shaxs.  Milliy  mafkuramizdagi  asosiy  g‘oyalarni  ifodalovchi  bu  tushunchalar 

qanchalik  ko‘hna  bo‘lmasin,  shunchalik  zamonaviy  hamdir.  Ko‘hnaligi  shundaki, 

bundan  3000  yil  avval  Muso  alayhis-salomga  nozil  qilingan  muqaddas  Tavrotdagi 

oltin  qoidalar  deb  nomlangan  hikmatlarda,  Dovud  payg‘ambar  madhlarida,  Shoh 

Sulaymon,  Konfutsiy  hikmatlarida  bu  g‘oyalar  yorqin  ifodasini  topgan.  Xuddi  shu 

davrlarda Movarounnahrda Zardusht komillikni  targ‘ib qildi. 

Bizning  qadimgi  yurtimizda  shakllangan  zardushtiylikning  muqaddas  kitobi 

-  «Avesto»da  barkamol  inson  ta‘rifi  chiroyli  iboralar  bilan  tavsiflanadi.  Masalan, 

unda  aql-zakovatli,  idrokli  va  bilimdon  kishi  yaxshiliklari  (fikri,  so‘zi,  amali)  bilan 

shunday  maqtovlarga  loyiqki,  u  hamma  yerda  barchaning  tilida  unday  odamni 

ko‘klarga  ko‘tarib  ulug‘lashadi,  deyiladi.  Zukko  odam  sermeva  uzum  daraxti  bilan 

qiyoslanadi:  bu  daraxt-ning  novdalarida  hayot  balqiydi,  soyasida  shirindan  shakar 

mevalari  yarqirab,  barq  urib  turadi.  Bu  daraxt  mevasi  bilan  ham, soya-salqini bilan 

ham  foydali.  Shuning  uchun   ham  u  hamma  yerda  ardoqli.  Savodsiz,  nodon, 

aldoqchi  kimsa  esa  uzum  daraxtiga  o‘xshamaydi.  U  bamisoli  shunday  daraxtki, 

uning  tanasida  hayotdan  asar  ham  yo‘q  va  shoxlari  qurigan,  ular  na  kurtak  yoza 

oladi,  na  meva  tugadi.  Undan  hech  qanday  naf  yo‘q,  u  faqat  olovga  yaraydi 

deyiladi. 

«Avesto»ni  yuksak  ma‘naviyat  chashmasi  deb  baholaging  keladi.  Chunki 

unda  bugungi  kunda  aqlli,  bilimli,  baxtli  bo‘lish  yo‘l-  yo‘riqlari  belgilab  qo‘yilgan. 

Masalan,  undagi  ayrim  hikmatlarni  barcha  yoshlarga  -  nafaqat yoshlarga, hammaga 

hayot  sabog‘i  sifatida  keltiramiz,  toki  biz  ularga  amal  qilsak,  hayotimiz  shirin, 

turmushimiz  barqaror,  o‘zimiz  go‘zal,  insofli,  diyonatli,  risoladagiday  insonlarga 

aylanishimiz  aniq. Mana ular: 

*  Kechqurun  kun  bo‘yi  bajargan  amallaringning  hisob-kitobini  qil:  bugun 

 

19 

men  qanday  savob  ish  qildim,  kimga  qanday  foyda  keltirdim,  qanday  savobga 

erishdim  va  qanday  gunohga  yo‘l  qo‘ydim;  qanday  taqvoli,  adolatli,  to‘g‘ri  yo‘l 

bilan  yurdimu  qanday  xato,  noto‘g‘ri,  qing‘ir  yo‘ldan  yurdim,  chunki  bu  yorug‘ 

dunyoning  karvonsaroyida  o‘tkazgan  bir  kunlik  umrimiz  narigi  dunyodagi 

boqiylikka  teng bo‘lib qolishi mumkin. 

*  Farzandaringizga  ta‘lim-tarbiya  berishda  jonbozlik  ko‘rsating,  chunki 

ta‘lim  -  bu  bilimning  urug‘i,  uning  mevasi  esa  -  aql,  aql  bo‘lsa  -  u  dunyoyu  bu 

dunyoning  tartib-qoidasi.  Bu  haqda  shunday  naql  bor:  bilimlilik  -  gullab-

yashnashning  bezagi,  balo-qazo  kelganda  -  sening  tayanching,  bebaxt¬likda 

quvonching, qashshoqlashsang - qo‘lingdagi hunardir. 

*  Odamlar,  sahar  turishga  odatlaning!  Qoidadagidek,  toza  suv  bilan 

yuvining,  qoidaga  ko‘ra  pokiza  kiyimlaringizni  kiying  (kiyinayotib  duo 

kalimalarini  aytib  turishni  unutmang).  Jonim  omon  bo‘lsin  desangiz,  tavfiqli, 

diyonatli  fikrlar,  so‘zlar  va  amallar  bilan  oqilona  ezgu  ishlar  qiling  va  to‘g‘rilikka 

yuz tuting. 

*  Dunyoda  eng  baxtli  inson  kim?   Baxt-li  odamning  qo‘li  doim  mehnatda, 

qalbi  savobgarchilik  va  e‘tiborga  to‘la;  kuch-kudratga  ega  bo‘lish  uchun  u  insof-

diyonatga  intiladi,  ezgu  amallarni  orzu  qiladi,  shahvoniy  nafsni  tiyadi  va  uni 

xayolidan  chiqaradi,  o‘zidan  kasalliklar  va  hirsiy  istak-xohishlarni  quvadi,  o‘zidan 

yaxshi nom qoldirish, obro‘-e‘tibor va bilimdonlik  haqida qayg‘uradi. 

Buyuk  donishmandlarning  o‘gitlari  hamda  bugungi  faylasuflarimizning  tad-

qiqotlari  barchamizga  hayotiy  dastur  bo‘lmog‘i  zarur.  Masalan,  birgina  Konfutsiy 

ta‘limotini  olaylik.  Uningcha,  insoniylik,  adolat,  taomil,  sog‘lom  fikrlash  va 

samimiylik  komillikning  yagona  belgisi  sifatida  qaraladi.  Shogirdlaridan  birining 

"Insoniylik  nima?"  degan  savoliga  javoban,  u  "mana  sen  taomilga  itoat  qilmay, 

otangga  ikki  yilgina  motamda  bo‘lding  va,  odatga  qarshi  borib,  hayotning  barcha 

lazzatlaridan  foydalana  boshlading.  Shuni  sen  odamiylik  deysanmi?  Axir  otang 

seni  dunyoga  keltirdi,  po‘palab  tarbiyaladi,  yemay  yedirdi,  kiymay  kiydirdi, 

qoqilib, burni qonamasin deb, uch yil seni qo‘lingdan ushlab yetaklab yurdi. Senga 

esa uch yil  motam ko‘plik qilyapti.  Shu insoniylikmi?  deydi. 

 

20 

Bu bizlarga  ham katta hayotiy  saboq bo‘lmog‘i lozim. 

Milliy  qadriyatlar  -  bu  jon  tomirlarimizda  oqayotgan  imon  va  e‘tiqodimiz, 

vatanparvarlik  va  xalqsevarligimiz,  pok  vijdon,  to‘g‘riso‘z  va  ezgu  tilaklar  egasi 

bo‘lishimiz... 

O‘sib  kelayotgan  yosh  avlod  qalbiga  sing¬dirilayotgan  har  bir  ezgu  g‘oya 

ertaga, 

albatta, 

o‘z  mevasini  berishi  tayin.  Shu  ma‘noda,  muhtaram 

Yurtboshimizning  har  bir  yilimizni  bir  ezgu  nom  bilan  atab,  ulkan  rejalar  asosida 

farovonlik  yo‘lini  yanada  munavvar  qilayotganida  hikmat  borligini  alohida 

ta‘kidlash  joiz.  Yillar  shunchaki  o‘n  ikki  oydan  iborat  taqvim  hisobi  emas,  puxta 

o‘ylangan,  ma‘lum  dastur  asosida  vatan  ravnaqi,  yurt  tinchligi,  xalq  farovonligi, 

komil  inson tarbiyasiga  bag‘ishlanayotganligi  bilan  ardoqlidir. 

Muxtasar  qilib  aytganda,  milliy  qadriyatlarimiz  ertasi  yanada  nurafshon 

bo‘lgan,  kelajagi  yorqin,  buyuk  bo‘lgan  mamlakatimizning  barkamol  avlodlarini 

tarbiyalashda  bitmas xazinadir. 

Konfusiy  insonni  o‗z  mohiyatini  ma‘naviy-ahloqiy  fazilatlari  va  kamoloti 

orqali  namoyon  etadigan  jonzot  sifatida  talqin  etadi.  U  insonning insonligi  o‗zidagi 

har  qanday  tabiiy  ehtiyoj,  his  va  tuyg‗uni  ma‘naviylikka  bo‗ysundira  olishidir. 

Faqat  insondagi  ma‘naviy  mas‘ullik  ularga  nima  qilish  keragu,  nima  qilish 

kerakmasligini  o‗rgatadi.  Shu  jihatdan  qaraganda  insondagi  ma‘naviylik  inson  va 

insonlar  faoliyatiga  maqsad, yo‗nalish va mazmun  beradigan omildir.