Андижон давлат тиббиёт институти факультатив, госпитал терапия, халқ табобати ва эндокринология кафедраси



Download 2,51 Mb.
bet56/80
Sana16.04.2022
Hajmi2,51 Mb.
#556450
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   80
Bog'liq
лекция

Претибиал микседема.

ДТБ билан 2-3% ҳолатда учрайдиган касаллик.


Претибиал соҳаси терисида шиш, қалинлашув, қизариш, эритема ва қичишиш кузатилади, ўзгаришлар патогенези офтальмопатияга аналогикдир. Даволаш шикастланган соҳага глюкокортикоидларни қўллашдан иборат.


ТАЯНЧ ТУШУНЧАЛАРИ:

Қалқонсимон бези, гипертиреоз, тиреотоксикоз, Базедов касаллиги, офтальмопатия, тиреотоксик юрак, тиреостатиклар, радиоактив йод.




Адабиётлар:
Асосий:

  1. Балоболкин.М.И. Эндокринология.М., 1989й.

  2. Балоболкин М.И. Эндокринология. М., 1998й.

  3. Потемкин В.В. Эндокринология.М., 1986й.

  4. Потемкин В.В. Эндокринология. М., 1999й.

  5. Дедов И.И. Эндокринология.М., 2000й.

Қўшимча:

  1. Холодова Е.А. Клиник эндокринология справочниги. Минск. Беларусь, 1996й.

  2. Терапевтик справочник (Вашингтон,инглиз тилидан таржима қилинган), 1996й.

  3. Старкова Н.Т., тахририяти остида.Эндокринологиядан қўлланма, Медицина, 1996й.



ҚАЛҚОНСИМОН ОЛДИ БЕЗЛАР КАСАЛЛИКЛАРИ.
АНАТОМИЯ ВА ФИЗИОЛОГИЯСИ.

Қалқонсимон олди безларини (К.К.О.Б.) 1879 йили швед олими С.Sanstrom таърифлаган. Қ.О.Б. ҳаёт учун зарур бўлган органлар қаторига киради. Уларнинг фаолияти паратгормонларини (ПТГ) ишлаб чиқаришдан иборат.


ПТГ – организмда кальций ва фосфор алмашинувини бошқарувчилардан иборат.
Одатда инсонда К.О.Б. 2 жуфт бўлиб, қалқонсимон безининг юқори ва пастки қутбларининг орқа соҳасида, капсуладан ташқарида жойлашган. Бироқ бу безлар локализацияси ва сони ҳар хил вариацияда келиши мумкин. Қ.О.Б. қалқонсимон олди бези, айрисимон без таркибида, олдинги ва орқа кўкс оралиғида, перикарда, қизилўнгач орқасида, уйқу артерияси бифуркациясида жойлашган, бўлиши мумкин ва улар сони 12 тагача етган холлар ҳам учраган. Улар ўлчамлари 6х3 дан 4х1 гача ўртача 5-3 мм, вазни 0,05 дан 0,5 г. гача ранги қизғиш ёки сариқ-жигар ранглидир. Қон айланиши асосан қалқонсимон бези пастки артериялари ва қалқонсимон бези веналари орқали амалга ошади. Иннервация n.reccurens пастги ва юқори ҳалқум нервларининг симпатик толалари ва n.vagus нинг парасимпатик толалари орқали бошқарилади. Қ.О.Б. юпқа қўшувчи тўқимадан ҳосил бўлган капсула билан қопланган. Безнинг паренхимаси парациреоцитлардан иборат.
Гормонал актив ҳужайралар оч, ялтироқ, фаолиятсиз ҳужайралар эса тўқ рангга бўялади. Асосий ҳужайралар шингиллар шаклида жойлашади. Дегенрацияга учраган ҳужайралар переферияда жойлашган бўлади ва эозин билан бўялиши ҳисобига эозинофил ёки базофил ҳужайралари деб номланишади. Бу хужайралар ёши катта одамларда бўлади. Паратгормон бир занжирли полипептид бўлиб, 84 та аминокислота қолдиғидан иборат. Паратгормоннинг секрецияси кечаси кучаяди, тунги уйқунинг 3-4 соатида гормоннинг қондаги миқдори кундузгига нисбатан 2,5-3 марта ортади.
ПТГ нинг асосий функцияси кальций гомеостазини ушлаб туришдан иборат. Шу билан бирга қонда кальций миқдори ПТГ секрециясини асосий регулятори ҳисобланади. Регуляция қайта боғланиш принципига асосланиб, кальцийнинг камайиши ПТГ секрециясини кучайтиради, кўпайиши эса – камайтиради.
ПТГ таъсир механизми.
ПТГ нинг асосий нишон тўқимаси суяклар ва буйраклардир. Суякларда ПТГ резербция жараёнини кучайтиради. Гормон таъсирида остеокластлар сони ва фаолияти кучаяди. Остеокластлар остеолитик хусусиятга эга бўлиб, суяклар резорбциясини кучайтириди.
Бу жараёнда гидроксиапатит кристаллари эриб қонга кальций ва фосфор ажралиб чиқади. Шу ҳолат қондаги кальций миқдорининг ортишига олиб келувчи асосий жараёндир.
Шундай қилиб, ПТГ бирламчи остеоцитлар ва остеокластлар фаолиятини ортириб, остеолизни кучайтиради, натижада қондаги кальций кўпаяди, кальцийнинг ва оксипролиннинг сийдик билан чиқиши кучаяди. ПТГ таъсирининг иккинчи эффекти остеокластлар миқдорини кўпайтиришдан иборат. Остеолизнинг ортиши остеобластлар кўпайишига сабаб бўлади, натижада суяклар сўрилиши ҳам ва шаклланиши ҳам кучаяди (сўрилиши шаклланишдан фаолроқ кечади). ПТГнинг ортиқча миқдорлари манфий суяк балансининг чақиради. Бу ҳолат суяклар коллогени деградацияси туфайли ҳосил бўлувчи оксипролиннинг ва мукополисаҳаридларининг таркибига кирувчи сиал кислоталарининг кўп ажралишига олиб келади.
ПТГнинг буйракларга бўлган асосий таъсири фосфор реабсорбциясини пасайтиришдан ва фосфатурияни кучайтиришдан иборат. ПТГнинг фосфатурик эффекти, витамин Д нинг етишмаслигида, метаболик ацидозда ва фосфор миқдорининг камлигида ўзгаради. ПТГ кальцийнинг реабсорбциясини бир оз кучайтиради. Бу ҳолат буйрак каналчаларининг проксимал қисмида реабсорбциянинг камайиши, дистал қисмида эса кучайиши билан кечади (иккинчи ҳолат кучлироқ кечади). ПТГ кальций клиренсини камайтиради. Паратгормон каналчаларда натрий ва унинг бикарбонатларини реабсорбциясини пасайтиради, гиперпаратиреоздаги ацидознинг ривожланиши шу билан изоҳланади. ПТГ буйракларда 1,25 – диоксихолекальциферол 1,25 (ОН2 ) Р3 Д3 – Д витамининг фаол турини ҳосил бўлишини кучайтиради. Бу бирикма ингичка ичак деворидаги кальций боғловчи хос оқсил фаолиятини кучайтириш йули билан ичак орқали кальций реабсорбциясини кучайтиради. ПТГнинг қондаги нормал миқдори ўртача 0,15-0,6 нг/мл ни ташкил этади. Бу кўрсаткич ёш ва жинсга боғлиқдир. 20-29 ёшлиларда ПТГнинг миқдори ўртача 0,245+ 0,017, 80-89 ёшлиларда - 0,545+ 0,048, 70 ёшли аёлларда 0,728+0,051, шу ёшдаги эркакларда – 0,466+ 0,40 нг/мл ташкил этади. Шундай қилиб ПТГ миқдори ёш катталашган сари ортади, кўп холларда аёлларда.

Download 2,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   80




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish