Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


озиқланади. Бундай ҳодисани яшил сувўтларининг ваки­



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

озиқланади. Бундай ҳодисани яшил сувўтларининг ваки­
ли — эвгленада учратиш мумкин.


Секин ва узоқ давом этган эволюция жараёнида Ер
юзида тахминан 3,4 млрд йил аввал дастлабки фотосинтез
этувчи автотроф (мустақил озиқланувчи) организмлар пай­
до бўлган. Ерда ҳаётнинг пайдо бўлиши автотроф орга-
низмларга боғлиқ. Дастлабки автотроф организмларнинг
ҳужайраси, ҳозирги автотрофларга нисбатан оддий лекин
гетеротрофларга нисбатан анча мураккаб тузилган.
Автотроф ўсимликларнинг ҳужайрасида яшил ранг бе­
рувчи хлорофилл (хроматофор) пигменти бўлади. Хужай­
ра таркибида хлорофилл ёки хроматофорга эга бўлган барча
яшил ўсимликлар ҳаво таркибидаги карбонат ангидрид
газини ютиб, ассимиляция жараёнида анорганик модда-
дан органик модда ҳосил қилиш учун зарур бўлган энер-
гияни куёш нуридан олади.
Фотосинтез жараёни туфайли ажралиб чиққан кисло-
роднинг бир қисми атмосфера таркибидаги азон ( 0 3) га
айланади ва у қуёш нуридан ажралиб чиққан ультра би-
нафша нурларини ерга туширмайди. Бу, ерда тирик орга­
низмларнинг ривожланишига имкон беради. Бундан гаш-
қари ўсимлик ажратган кислород ҳисобидан нафас олади.
Автотроф организмларнинг бошқа хиллари мавжуд
бўлиб, улар зим-зиё қоронғуликда Ер багрида яшайди.
Бундай организмларга хемотроф организмлар деб аталади.
Хемотроф организмлар озиқланиши учун зарур бўлган энер-
гияни химиявий реакция туфайли ҳосил бўлган энергия
ҳисобига олади. Бу хемосинтез деб аталади. Хемосинтезни
фанда биринчи бўлиб рус олими С. Н. Виноградский
(1887 й.) кашф этган. Хемотроф ўсимликларга темир,
олтингугурт бактериялари ва азот тўпловчи бактерия­

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish