Анатомияси ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим


Тубан ўсимликларда бундай шохланиш усули эволю­



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#722877
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

Тубан ўсимликларда бундай шохланиш усули эволю­
циянинг турли даврларида учрайди..Юксак ўсимликларда
дихотомик шохланиш содда шакл тузилишга эга бўлган
псилофитлар, плаунлар, жигарсимон йўсунларда кўрина-
ди. Агар ҳосил бўлган шохча пастдан юқори ўсиб тарақ-
қий этса бундай ўсишга 
а к р оп етал
(юнон. а к р о с — уст-
ки, чўққи, петерс — интилиш) ривожланиш деб аталади.
Акропетал ривожланишнинг акси 
б а зи п е т а л
(юнон. б а ­
з и с — асос, туб) ривожланиш дейилади. Ривожланишнинг
бундай тури, шохча новданинг уч томонидан асосга қараб
ўсишда учрайди. Базипетал ривожланиш кўпинча сувўт-
9
-раем.
Шохланиш хиллари. 
А
— схема (учки) дихотомик шохланиш; 
Б —
диктиота сувўтида дихотомик шохланиш; 
б
— ён моноподиал шох­
ланиш; 
В —
схема; 
Г —
қарағай новдаси. Ён симподиал шохланиш (мо- 
нохазия); Л — схема; 
Е —
черемуха новдаси. Ён симподиал шохланиш 
(дихазий): Ж — схема; 
3 —
сирень шохчаси: 
1, 2, 3, 4 —
шохларнинг 
тартибдаги ўқлари.


ларда (вошерия), уруғли ўсимликларда, баргларнинг ўси
ши (бегония)да учрайди.
2. 
С о х т а ди хотом и я . 
Баъзан учки куртак ўсишдан тўхтай
ди, унинг тагидаги ён куртаклар тез ўсиб асосий куртак
дан катга бўлиб кетади. Бундай шохланишга 
с о х т а д и х о
том и к ш охл ан и ш
деб аталади. Бундай шаклдаги шохла
нишни сиренда ва қўшалоқ шохчали тўпгулларда кўрии
мумкин. Масалан, чиннигулдошларнинг кўпчилик вакил

Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish