Алтиев a. C. Ердан фойдаланиш


Мустақил ўрганиш учун саволлар



Download 3,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/83
Sana23.04.2022
Hajmi3,91 Mb.
#575716
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   83
Bog'liq
Ердан фойдаланиш иқтисоди

Мустақил ўрганиш учун саволлар
1.
Ердан фойдаланишнинг жиҳатлари деганда нимани тушунасиз? 
2.
Ердан фойдаланиш жиҳатларининг қайси гуруҳларини биласиз? 
3.
Ердан фойдаланишнинг иқтисодий жиҳатларининг қандай таркибий 
қисмларини биласиз? 
4.
Ердан фойдаланишга бозор муносабатларини киритиш қай тарзда 
амалга оширилади? 
5.
Ердан фойдаланишнинг ижтимоий жиҳатлари деганда нимани 
тушунасиз? 
6.
Ердан фойдаланишнинг рекреацион жиҳатлари деганда одатда 
нималарни тушунасиз? 
7.
Ердан фойдаланишнинг экологик жиҳатлари нима? 
 
 


47 
3. ЕРДАН ФОЙДАЛАНИШНИНГ КЎПМАҚСАДЛИЛИГИ ВА 
КЎПФУНКЦИОНАЛЛИЛИГИ. ЖАМИЯТ ВА ИҚТИСОДИЁТДА 
ЕРДАН ФОЙДАЛАНИШ ВА ЕР МУНОСАБАТЛАРИ 
 
Жамият ва иқтисодиёт томонидан ер ресурсларидан фойдаланиш 
тинимсиз характерга эга бўлган объектив жараённи акс эттиради, чунки жамият 
ва иқтисодиёт ўзининг моддий ва бошқа манфаатларга бўлган доимий ўсиб 
борувчи эҳтиёжларини қондириш учун ердан фойдаланишни тўхтата олмайди, 
циклли такрор ишлаб чиқариш жараёни кечади. Чунки, фойдаланилаётган ер 
ресурслари доимий ривожланувчи жамият ва иқтисодиётнинг зарур 
манфаатларини муттасил қондириш мақсадида такрор ишлаб чиқишни талаб 
қилади, жамият ва иқтисодиётнинг ҳар хил моддий ва бошқа турдаги 
эҳтиёжларини қондириш талаблари сабабли кўпмақсадли ва кўпфункцияли 
характерга эга. 
Шуни эътиборга олган ҳолда қуйидаги 3.1-схемада ер ресурсларидан 
фойдаланиш тизими ернинг ўзига хос хусусиятлари билан ўзаро боғлиқлиги 
ифодаланган бўлиб, бунда ер кўпмақсадли ва кўпфункционал объект сифатида 
қаралмоқда ва унинг тўртта қирраси, яъни “табиий ресурс”, “иқтисодий ресурс-
капитал”, “кўчмас мулк объекти” ва “хўжалик юритиш объекти” сифатидаги 
хусусиятлари ҳар бири бўйича алоҳида таҳлил қилишни тақозо қилади. Таҳлил 
натижаларига кўра, улар ўртасидаги ўзаро боғлиқлик ва ернинг 
кўпфункционаллик хусусиятлари ердан фойдаланиш тизимининг ташкилий-
иқтисодий механизмларида ўз аксини топишининг ўзига хос модели сифатида 
баҳолаш мумкин. 
Ер макон асоси (иншоот ва иморатларни жойлаштириш учун) бўлиш 
билан бир қаторда ишлаб чиқариш воситаси, қишлоқ ва ўрмон хўжалигида эса,
асосий ишлаб чиқариш воситаси ҳам бўлиб ҳисобланади – ернинг унумдорлиги 
маҳсулот ишлаб чиқаришга бевосита таъсир этади ва 


48 

Download 3,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   83




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish