Akademik litsey, kasb-hunar kollejlari uchun darslik

BA N K IV
y o w o y i
T O V U G ‘ 1
R U S   OQ 
T O V U G ‘I
L IV E N
Z O T I
R O D   A Y L E N D
U R IS H Q O Q   ZOTI
26-rasm.  Tovuq  zotlari  va  ularning  yovvoyi  ajdodi.
Darvin  su n ’iy  tanlash  bilan  yovvoyi  hayvonlarni  xonaki- 
lashtirish  m um kinligini  tajriba  orqali  isbotlash  im koniyatiga  ega 
boMmagan.  20-asrning  ikkinchi  yarm ida  rus  akadem igi  D.K.  Be­
lyayev  sun’iy  tanlash  y o ‘li  bilan  yovvoyi  hayvonlarni  xonaki- 
lashtirish  m um kinligini  tajriba  orqali  isbotlab  berdi.  U  kum ushsi- 
mon  qora  tulkilar  ustida  kuzatish  ishlarini  olib  borib,  ularning 
odamga  nisbatan  x attih ara k ati  h a r  xil  ekaniigini  aniqladi. 
Tulkilaming  bir  guruhi  odam ga  tashlanuvchan,  оЧа  tajovuzkor, 
ikkinchi  guruhi  odam ga  tashlanishga  q o ‘rqib  turadigan,  lekin 
unga  tashlanishni  xohlaydigan,  uchinchi  guruhi  esa  xotiijam
61

---

izlanuvchi  instinktli  tulkilar  ekanligi  m a’Ium  boMdi.  K .D .  Be­
lyayev  uchinchi  guruhga  m ansub  erkak  va  u rg 'o ch i  tulkilarni 
ajratib,  alohida  urchita  boshladi.  N asllar  orasidan  olim   yana 
odam ga  tez  ko‘nikuvchi  tulkilarni  tanlab  bordi.  Bunday  tulkilar- 
ning  bir  necha  avlodida  su n ’iy  tanlash  o ‘tkazish  natijasida  xuddi 
xonaki  itlarga  o ‘xshash,  ya’ni  odam ga  tez  o ‘rganadigan,  erkala- 
ganda  xursand  bo'ladigan  tulkilar  chiqarildi.  X atti-harakatiga 
qarab  o'tkazilgan  su n ’iy  tanlash  natijasida  tulkilarning  morfologik 
va  fiziologik belgilari  ham   o'zgardi.  Tajribada  tashqi  quloq  suprasi 
osilgan,  dum ini  esa  gajak  holda  egib  turadigan  tulkilar  olindi. 
Y ow oyi  tulkilar  odatda  yilda  bir  m arta  aprelda  urchisa,  xonaki- 
lashtirilganlar  esa  ikki  m arotaba  dekabr—yanvar  va  m a rt—aprel 
oylarida  urchiganlar.
Inson  sun ’iy  tanlashni  olib  bo rar  ekan  o'sim lik,  hayvonlar­
ning  barcha  belgi-xossalarini  em as,  balki  o 'zi  uchun  ahamiyatli 
belgi-xossalarini  o'zgartirishni  m aqsad  qilib  qo'yadi.  Shunga  ko'ra 
tanlangan  organizm larning  inson  ehtiyojiga  mos  bo'Im agan  belgi- 
xossalari  su n ’iy  tanlash  natijasida  o'zgarm ay  qoladi  yoki  korre­
lyatsiya  qonuniga  binoan  birm uncha  o'zgaradi.  M asalan,  g'o'za- 
ning  turli  navlari  tezpisharligi,  hosildorligi,  tolasining  texnologik 
sifatlari  bilan  bir-birlaridan  farq  qilsalar  ham ,  ularning  barchasi- 
da  gul,  ildiz  tuzilishi  o 'zaro   o'xshash  bo'ladi.  K apalakgulda  aksin­
cha  gullari  xilm a-xil  b o'lib,  barglari  o 'z a ro   o'xshashdir.  Chunki 
kapalakgulda  inson  o'zining   estetik  ehtiyojiga  mos  gul  tuzilishiga 
aham iyat  bergan.  Bunday  holatni  hayvonlarda  ham   ko'rish 
m um kin.  M asalan,  ju n d o r  qo'ylarning  ju n i  yuqori  baholanadi. 
Shu  bois  h ar xil  q o 'y   zotlarining ju n i  bir-biridan  keskin  farq  qila­
di.  Q oram ollarda  esa  bunday  emas.
D arvin  su n ’iy  tanlashining  muvaffaqiyatli  chiqishida  quyida­
gilarga:
1.  Tanlash  uchun  olingan  organizm larning  son  jihatdan 
ko'pligiga.
2.  U lardagi  individual  o'zgaruvchanlikka.
3.  Seleksionem ing  tajribasi,  sinchkovligiga.
4.  Tanlash  olib  borilayotgan  organizm larning  nazoratsiz 
chatishmasligiga.
5.  Tanlash  ta ’sirini  irsiy  o'zgaruvchanlik  tufayli  to'plana 
borishiga  bog'liq  ekanligiga  o 'z   e ’tiborini  qaratdi.
M uxtasar  qilib  aytganda  yangi  zot  va  navlam i  yaratish  meto­
di  hisoblangan  su n ’iy  tanlash  o 'z id a  bir-birini  to'ldiruvchi  uch 
hodisani:
62

---

—  Ko‘zlangan  m aqsadga  mos  organizm larni  tanlash  va
saqlashni;
—  inson  talablariga  mos  bo'lm agan  organizm larni  yaroqsizga
chiqarishni;
_   C hatishtirish  uchun  zarur  bo'lgan  o ta -o n a  form alarini  sa- 
ralash  ham da  ulardan  yangi-yangi  nasi  olishni  m ujassam lashtira-
di.
Binobarin,  yangi  nav  va  zot  chiqarishda  asosiy  om il  b o'lib 
irsiy  o'zgaruvchanlik  su n ’iy  tanlash  hisoblanadi.  Darvin  zam oni- 
ga  nisbatan  hozirgi  vaqtda  yangi  nav,  zot  chiqarish  m etodlari
takomillashgan.
Yangi  nav  va  zotlarni  chiqarishda  sistem atik  va  ekologik 
jihatdan  uzoq  o ta -o n a  organizm larini  chatishtirish,  kimyoviy, 
fizikaviy  om illar  yordam ida  m utan t  organizm lar  olish,  har  xil 
turga  mansub  organizm lar  hujayralarini  duragaylash,  bir  hujayra 
genini,  xrom osom asini,  yadrosini  boshqa  hujayraga  ko'chirib 
o'tkazish,  alohida  hujayrani  su n ’iy  m uhitda  ko'paytirish  kabi 
usullardan  keng  foydalaniladi.