Akademik litsey, kasb-hunar kollejlari uchun darslik


Biotexnologiya  haqida  tushuncha



Download 7,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/282
Sana04.08.2021
Hajmi7,11 Mb.
#137705
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   282
Bog'liq
Биология Abdukarimov A

Biotexnologiya  haqida  tushuncha.
Biotexnologiyaning  yutuqlari  va  kelajagi
Tirik  m avjudotlarning  hayot  jarayonlarini  ch u q u r  o'rganish 
natijasida  kashf etilgan  bilim lardan  ham da  qoida-q on un iy atlard an  
foydaianib,  biologik  m akrom olekulalar  va  organizm lar  ishtirokida 
yaratilgan  har  qanday  texnologiya  biotexnologiya  deb  ataladi.
Biotexnologiyaning  paydo  bo'lishi  qadim   zam onlarga  borib 
taqalgan  desa  bo'ladi.  Insonlar  qadim   zam onlardan  beri  biologik 
jarayonlardan  foydaianib  ongsiz  ravishda  sutdan  qatiq,  bug 'doy - 
dan  bo'za  va  xam irturush,  meva  sharbatlaridan  sharob  yoki  sirka 
tayyorlash  texno lo giy asidan   fo y daianib  kelganlar. 
B undan 
tashqari,  zotdor  hayvonlar  yoki  sifatli  o 'sim lik lar  navlarini 
yaratish  asosida  ham   hayotiy  ja rayonlam ing  insonlar  to m on id an  
muvaffaqiyatli  boshqarilishi  yotadi.  Shunday  biologik  tex n o ­
logiyalar biotexnologiyaning  birm uncha  sodda  ko'rinishlari  b o'lib, 
ular  an  anaviy  biotexnologiya  deb  ataladi.
Keyinchalik  biologik  fanlar,  xususan,  biokim yo,  m ikrobi­
ologiya  va  genetika  fanlarining  rivojlanishi  tufayli  b irm uncha 
murakkab  b o 'lg an ,  o 'ta   nozik  va  un u m li  zam onaviy  bio- 
texnologiyaga  asos  solindi.  D N K n i  va  organizm lar  genini  m ani- 
pulyatsiya  qilish  (klonlash  va  transform atsiya)  yo'llarining  kashf 
qilinishi  biotexnologiyaning  yuqori  su r’atlar  bilan  rivojlanishini 
ta’minladi.  Zam onaviy  biotexnologiya  m ikroorganizm lam i  sanoat 
miqyosida  ko'paytirib,  ular  biom assasidan  insonlar  uchun  zarur 
bo'lgan  m oddalar  olish,  ferm entlar  injeneriyasi,  genetik  in jen e­
riya  va  hujayra  injeneriyasi  yo'nalishlarida  rivojlanib  borm oqda.
XX  asr  davo m id a  yaratilgan   bio tex n o lo g iy alar  asosida 
mikroorganizmlar  yotadi.  desa  to 'g 'riro q   bo'ladi.  Tez  ko 'payadi-
2—Biologiya


gan,  genetik  jih atd an   ch u q u r  o'rganilgan  m ikroorganizm lardan 
foydalanib  turli  xil  m ahsulotlar:  do ri-d arm o n lar,  oziq-ovqat  m ah- 
sulotlari  va  boshqa  biologik  faol  m oddalarni  ishlab  chiqarish 
im koniyatlari  bor.  M asalan,  bakteriyalar  genom iga  odam   oshqo- 
zon  osti  bezidan  olingan  insulin  genini  kiritish  orqali  biologik  faol 
va  toza  b o'lgan  insuhn  gorm onining  yoki  o'sish  gorm oni  genini 
kiritish  bilan  som atotropin  gorm onini,  bakteriyalarni  su n ’iy 
m uhitda  o 'stirish   orqali  k o 'plab  m iqdorda  ishlab  chiqarish 
m um kin.  H ozirda  k o'plab   dunyo  biotexnologik  kom paniyalari 
shu  usul  orqali  turli  dori-darm on larni  ishlab  chiqarm oqdalar.
XX  asr  oxirlari  XXI  asr  boshlariga  kelib  m olekular  biologiya 
fanining  taraqqiyoti  genetik  va  hujayra  injeneriyasining  tez  sur’at- 
da  rivojlanishiga  olib  keldi.  Bu  davrdagi  eng  katta  yutuqlar,  bir 
to m o n d an ,  odam   genom ining  to 'la   ketm a-ketligini  aniqlash 
tufayli  qo'lga  kiritilgan  bo'lsa,  ikkinchi  to m o n d an ,  o'sim liklarni 
urug 'dan   unib  chiqib,  gullashi  va  meva  berishigacha  bo 'lg an   bar­
cha  hayotiy  jarayonlarni  boshqaradigan  taxm inan  25  ming  gen- 
larn in g  
an iq lan ish i 
tufayli 
erishildi. 
Endi 
yaratilayotgan 
te x n o lo g iy alar  nafaq at  m ik ro o rg an izm lar,  balki  b irm u n ch a 
m urakkab  b o'lg an   hayvon  va  o'sim liklar  asosida  am alga  oshirila 
boshlandi.  X ususan,  turli  xil  qim m atbaho  genlar  o'sim lik  va 
hayvon  hujayralariga  kiritilib,  bu  genlam ing  m ahsulotlari  xalq 
xo'jaligida  foydalanila  boshlandi.  M asalan,  olim lar  banan  o 'sim ­
ligi  genom iga  b a ’zi  yuqum li  kasalliklarga  qarshi  vaksina  sintez 
qiladigan  genlarni  kiritish  bilan  m evasida  tayyor  vaksina  ishlab 
chiqaradigan  transgan  banan  olishga  erishdilar.  Banan  mevasini 
iste’mol  qilish  bilan  odam larda  ayrim  yuqum li  kasalliklarga  qarshi 
im m unitet  hosil  bo'ladi.  Bu  texnologiyaning  ju d a  katta  iqtisodiy 
aham iyatga  ega  ekanligini  siz  darhol  sezgan  bo'lsangiz  kerak. 
B undan  tashqari,  zaharli  bo'lgan  sim obni  o'zlashtiradigan  bak- 
teriyalardan  ajratib  olingan  genlar  hozirda  o'sim liklar  genomiga 
kiritilib,  tuproqdagi  sim obni  o'zlashtiradigan  transgen  o'sim liklar 
olingan.  Bunday  transgen  o'sim liklarni  sim ob  bilan  ifloslangan 
joylarga  ekilsa,  atrofdagi  tuproqlar  zaharli  sim obdan  tozalaniladi.
G en etik   injeneriyada  keyingi  paytlarda  qo'lga  kiritilgan 
yutuqlardan  yana  biri  insonlardagi  turli  irsiy  kasalliklarni  odam 
hu jayralariga  fu n k sio n al  g en larn i  kiritish  o rq ali  davolash 
texnologiyasidir.  Bu  genlar  terapiyasi  deb  yuritiladi.  O dam   geno­
mi  to 'la   o'rganilishi  natijasida  irsiy  kasalliklarni  genlar  terapiyasi 
yordam ida  davolash  qonuniyatlari  yanada  ortdi.
Biotexnologiyadagi  katta  yutuqlar  hujayra  injeneriyasi  yo'na-
34


lishida  q o ig a   kiritilm oqda.  Hujayra  injeneriyasi  bem or  a ’zosidan 
bitta  so g io m   hujayrani  ajratib  ohb,  uni  su n ’iy  oziqa  m uhitlarida 
o ‘stirish  orqaU  m a ’lum  to ‘qim aga  xos  hujayralar  to ‘plam ini  olish 
va  bu  hujayralar  to ‘plam ini  b u tu n   bir  yaxiit  a ’zogacha  tiklash 
im koniyatiga  ega.  K eyinchalik  shu  yangi  organ  bem o r  tanasiga 
ko'chirib  o'tkaziladi  va  bem o r  sog'aytiriladi.  Bu  «yangi»  organlar 
yaratish  texnologiyasi  deb  ataladi.  U shbu  texnologiya  teri,  pay  va 
tog'ay  to 'q im alari  uch u n  ju d a  q o 'l  kelsa-da,  yurak,  jigar,  buyrak, 
nerv  to'qim alari  uch u n   biroz  m ushkulroq.  1998-yil  A m erika  olimi 
J.  Tom son  «asos»  hujayralarda  (ingl.  stem  cells)  «yangi»  organlar 
yaratish  texnologiyasini  k ash f  etib,  b io tex n o lo giy aning   bu 
yo'nalashi  rivojlanishiga  keng  im koniyatlar  ochib  berdi.  «Asos» 
hujayralar  shunday  hujayralarki,  ular  em brional  hujayralarga 
o'xshagan,  hali  u  qadar  takom illashm agan  hujayralar  to 'p lam id an  
iborat  bo'lib,  su n ’iy  m uhitda  o'sish  va  har  qanday  to 'qim ag ach a 
rivojlanish  qobiliyatiga  ega.  H attoki,  «asos»  hujayralarni  A  vita- 
minli  m uhitda  o'stirishd an  nerv  to 'q im alarin i  olish  ham   m um kin. 
Hozirda  ha>^onlarning  har  xil  organlariga  xos  to 'q im ala r  olish 
texnologiyasi  to 'la   ishlab  chiqilgan  va  tibbiyot  m aqsadlarida  asta- 
sekin  qo'llanilm oqda.  Endigi  vazifa  olingan  to 'q im ala rd an   foy­
daianib,  faoliyati  va  shakli  b o 'y ich a  tabiiy  organlarga  o'xshash 
bo'lgan  «yangi»  tan a  a ’zolarini  yaratishdir.  A m inm izki,  hozirgi 
o'quvchilar  biotexnologiyaning  b archa  yo'nalishlari  qatorida  bu 
nodir  yo'nalishini  ham   rivojlantirishda  ishtirok  etadilar  va  ona 
Vatanimizning  dunyo  fanida  tutgan  o 'rn in i  yuksak  rivojlangan 
m am lakatlar  erishgan  darajasiga  k o 'ta ra   oladilar.
XULOSA
1.  G enetik  injeneriya  va  zam onaviy  biotexnologiya  m ikrobi­
ologiya,  genetika  va  biokim yo  fanlarining  rivojlanishi  natijasida 
vujudga  keldi.  M olekular  biologiya,  m olekular  genetika,  hujayra 
biologiyasi  fanlarining  yutuqlari  ham da  yangi  kashf  etilgan 
eksperimental  usullar  va  uskunalar  genetik  injeneriya  va  b io ­
texnologiyaning  mislsiz  sur’atlar  bilan  rivojlanishini  ta'm in lad i.
2.  D N K   m olekulasi  barcha  o'sim lik  va  hayvonlar  irsiyati- 
ning  asosini  tashkil  etishi,  b akteriya  va  faglar  h am   irsiyat 
qonunlariga  bo'ysunishining  isbotlanishi,  m utatsion  jarayonning 
barcha  tirik  m avjudotlar  uch u n  um um iyligi  va  bu  jarayonni 
eksperim ental  usullar  bilan  boshqarish  m um kinligi  b o 'y ich a 
olingan  dalillar  olim larda  irsiyatni  boshqarishga  b o'lgan  inti- 
lishini  rivojlantirdi.
35


3.  K o'chib  yuruvchi  genetik  elem entlarning  kashf  etilishi, 
irsiy  m olekulaning  tashqi  m uhitga  javoban  o'zgarishi  va  bu  ja ra ­
yon  m utatsion  o'zgarish  kabi  naslga  berilishi  to'g'risidagi  dalillar 
oUmlarda  D N K   m olekulasida  ayrim  bo'laklarning  (genlam ing) 
o 'rn in i  o'zgartirish  yoki  k o 'chirib  o'tk azish   usuli  bilan  irsiyatni 
m aqsadga  muvofiq  o'zgartirishga  intilishni  rivojlantirdi.
4.  D N K   m olekulasida  nukleotidlar  izchilligini  aniqlashning 
kashf  etilishi  va  avtom atlashtirilishi,  restriksion  endonukleazalar 
va  elektroforez  m oslam alari  vositasida  D N K   bo'laklarini  o 'ta  
aniqlik  bilan  ajratish,  berilgan  dastur  b o 'yicha  genlarni  sintez 
qiluvchi  uskunalarning  ixtiro  etilishi,  rekom binat  D N K   olishdan 
to  sanoat  m iqyosida  gen  injenerlik  m ahsulotlari  ishlab  chiqarish- 
gacha  bo 'lg an jarayonlarni  o 'ta   tezlashtirdi.
5.  O 'sim lik  hujayralaridan  va  to ’qim alaridan  su n ’iy  oziqa, 
v itam in ,  g o rm o n   va  m ik ro e le m e n tla r  vositasida  em brion 
to 'q im a la r  olish  va  hosil  beradigan  yetuk  o'sim lik  darajasiga 
yetkazish  usullarining  genetik  injeneriyaning  yutuqlari  bilan  bir- 
lashtirilishi  natijasida  m aqsadga  muvofiq  transgen  o'sim lik  olish 
biotexnologiyasining  hayotga  tatbiq  etilishi  jadallashtirildi.
6.  G ib rid om alar  olish  biotexnologiyasining  yaratilishi  m ono­
klonal  an titan a lar  ishlab  chiqarish  biotexnologiyasini  vujudga 
keltirdi.  Hujayra  injenerligiga  asoslangan  bu  biotexnologiyaning 
gen  injenerligi  bilan  biriktirilishi  natijasida  yuqum li  va  irsiy  kasal­
liklarni  o 'ta   aniq  tashxis  qilish  usullarini  ham da  yuqum li  kasallik­
larning  oldini  olish  uchun  zardob  antigenlar  —  vakslnalar  ishlab 
chiqarish  biotexnologlyalarini  yaratish  im konini  berdi.
7.  H ayvon  va  odam   tuxum   hujayralariga  har  qanday  to'qim a 
hujayrasidan  ajratib  olingan  yadro  k o 'ch irib   o 'tk azish   bio­
texnologiyasining  rivolanlshi  o dam   va  hayvonlarni  klonlash 
im konlyatini  vujudga  keltirdi.  Ayni  vaqtda  bu  biotexnologiya 
vositasida  xilm a-xil  to 'q im a la r  yaratish  yo'li  bilan  odam ning  xasta 
organlariga  su n ’iy  usulda  olingan  to 'q im ala rn i  transplantatsiya 
qilish  texnologiyalarl  yaratllm oqda.
8.  O dam   genom i  dasturining  to 'la   bajarilishi  natijasida  olin­
gan  axborotlardan  foydalanib  barcha  irsiy  kasalliklarni  tashxis  qi­
lish,  irsiy  kasallikning  qachon  nam oyon  bo'lishi  va  oqibatini 
prognoz  qilish,  hattoki  gen  terapiyasi  yo'li  bilan  irsiy  kasalliklarni 
korreksiya  qilish  biotexnologiyalari  yaratilm oqda.
9.  O 'sim hk lar  genom i  dasturlaridan  olingan  axborotlar  asosi­
da  har  qanday  xo'jalik  aham iyatiga  ega  b o'lgan  genlarni  klonlash, 
ularning  o'sim likdagi  holatini  va  faoliyatini  aniq  o 'lch ash ,  seleksi- 
on jarayonni  kengaytirish  va jadallashtirish  usullari  yaratilmoqda.
36
J


10. 
M am lakatim izda  yuqorida  sanab  o ‘tllgan  b iotexno- 
logiyalam ing  deyarli  barchasi  asosida  tad qiqo tlar  olib  borilm oqda 
va  bu  sohada  m am lakatim iz  erishadigan  m uvaffaqiyatlar  siz  yosh 
o ‘quvchilarga  bog‘liq.

Download 7,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   282




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish