Akademik litsey, kasb-hunar kollejlari uchun darslik


Biosferani  muhofaza  qilish  muammolari



Download 7,11 Mb.
Pdf ko'rish
bet275/282
Sana04.08.2021
Hajmi7,11 Mb.
#137705
1   ...   271   272   273   274   275   276   277   278   ...   282
Bog'liq
Биология Abdukarimov A

Biosferani  muhofaza  qilish  muammolari. 
T abiatni  m uhofaza 
qilish—tab iat 
b o y liklarid an 
ratsio n al, 
o q ilo n a  foydalanish 
dem akdir.  Bu  esa  tabiatning  xilma-xilligini  o ‘z  holatida  saqlashga, 
aholining turm ush  sharoitlarini  yaxshilashga olib  keladi.  Biosferani 
saqlashda  tabiiy  boylikiardan  tejab  foydalanadigan  sanoat  va 
qishloq  xo'jalik  texnologiyasiga  o ‘tish  katta  aham iyatga  ega. 
Buning  uchun:  1.  Qazib  olinadigan  tabiat  boyliklaridan  to'Iiq  foy­
dalanish.  2.  Ishlab  chiqarish  chiqindilaridan  qayta  foydalanish, 
chiqindisiz  texnologiyani  yo'lga  q o ‘yish.  3.  Energiya  olishning 
ekologik  toza  m anbalaridan  —  quyosh,  sham ol  energiyasidan, 
okeanlar  kinetik  energiyasidan,  Yerosti  issiq  suvlari  energiyasidan 
foydalanishni y o ‘lga q o ‘yish zarur.  Ayniqsa chiqindisiz texnologiya
233


katta  sam ara  beradi.  Buning  uch u n  yopiq  sikllarda  ishlaydigan 
texnologiyani  y o ‘lga  q o ‘yish  kerak.  C hiqindilarni  atm osferaga 
chiqarilm ay  yoki  oqizib  yuborilm ay  yana  qayta  o ‘sha  siklning 
o ‘zida  foydalaniladi.  Hozirgi  mavjud  turlarni  asrash  ham   biologik, 
ekologik  va  m adaniyat  nuqtayi  nazaridan  katta  aham iyatga  ega. 
Hozirgi  davrda  yashayotgan  har  bir  tu r  k o ‘p  asrlar  davom idagi 
evolutsiyaning  m ahsuli  b o 'lib ,  o ‘z  genofondiga  ega.  M avjud 
turlarni  m utlaq  zararli  yoki  foydali  deb  hisoblash  m um kin  emas. 
Zararli  deb  hisoblangan  turlar vaqt  o 'tish i  bilan  foydali  b o'lib  q o ­
lishi  m um kin.  Shuning  uchun  ham   mavjud  turlarning  genofondi- 
ni  asrash ju da  katta  aham iyatga  ega.  Bizning  vazifamiz  uzoq  yillar 
evolutsiya  jarayonida  yetib  kelgan  h am m a  tirik  organizm larni 
saqlab  qolishdir.  O 'sim lik  va  hayvonlarning  kam ayib  qolgan  yoki 
yo'qolib  ketish  xavfi  ostida  turgan  turlari  «Qizil  kitob»  ga  kiritil­
gan.  Bu  kitobga  kiritilgan  nodir turlar  q o n un   bilan  him oya  qilina­
di.  T abiatni  m uhofaza  qilish  uchun  q o'riqxonalar,  m ik roq o'riq - 
xonalar,  tabiat  yodgorliklari,  dorivor  o'sim liklar  o'sadigan  joylar, 
rezervatlar,  milliy b o g 'lar  kabi  xilm a-xil  shakllardan  foydalaniladi. 
T abiatni  m uhofaza  qihsh  m aqsadida  1971-yili  xalqaro  «Biosfera va 
inson»  dasturi  (The  M an  and  the  Biosphere  —  qisqacha  MAB) 
qabul 
qilingan. 
Bu 
p ro g ram m a 
d o irasid a 
O 'z b ek isto n  
Respublikasida  ham   alohida  dastur  tuzilgan.  «Biosfera  va  inson» 
dasturi  atro f-m u hitning   holatini  va  insonning  biosferaga  ta ’sirini 
o'rganadi.  Bu  dasturning  asosiy  vazifasi  hozirgi  davrdagi  inson 
xo'jalik  faoliyatining  kelajakda  qanday  oqibatlarga  olib  kelishi 
m um kinligini  aniqlash,  biosfera boyliklaridan  oqilona foydalanish, 
uni  m uhofaza  qilish  choralarini  ishlab  chiqishdir.
MAB  program m asida  ishtirok  etuvchi  m am lakatlarda  yirik 
biosfera  qo'riqxonalari  tuzilm oqda.  Bunday  q o 'riqxonalarda  inson 
ta ’sirisiz  ekosistem alarda  qanday  o'zgarishlar  sodir  bo'lishini 
o'rganadi.  M arkaziy  Osiyo  hududlarida  Q oraqum ,  S ari-C helak 
biosfera  qo'riqxonalari  mavjud.  Q o'riq x o n alar  tabiiy  obyektlarni 
o 'z   holatida  saqlash  m aqsadida  yaratiladi  (80-rasm ).
Q o'riqx on alar  h ududida  xo'jalik  ishlari  yuritish  butunlay 
m um kin  emas.  Bu  yerda  sanoat  va  qishloq  xo'jalik  korxonalari 
qurish,  foydali  qazilm alar  olish,  o 'rm o n larn i  kesish,  o 'tlo qlardan  
foydalanish,  m ol  boqish,  baliq  ovlash,  zaharli  kimyoviy  m od­
dalarni  qo'llash  taqiqlanadi.  Zakazniklar  esa  tabiiy  boyliklarni 
saqlash  va  ulardan  qism an  foydalanish  uch u n   yaratiladi.  Botanika 
zakazniklarida  o 'tlarn i  o 'rish ,  daraxtlarni  kesish,  mol  boqish 
m um kin  emas.  O vchilik  zakazniklarida  hayvonlarni  faqat  m a ’Ium

Download 7,11 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   271   272   273   274   275   276   277   278   ...   282




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish