Қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш



Download 7,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/176
Sana03.07.2022
Hajmi7,64 Mb.
#737986
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   176
Bog'liq
4.2-BABM-badiy

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Тикув машиналари билан ишлаш
.
Кўпчилик хонадонларда тикув машиналари 
ишлатилади. Универсал тикув машинасида ҳар 
қандай ишларни бажариш мумкин, махсус 


189 
 
машинада эса фақат айрим ишлар бажарилади: тугма чатилади, петля 
йўрмаланади. Хонадонда ишлатиладиган машиналар универсал тикув машинасига 
киради. 
Оѐқ юритмали тикув машинасининг асосий қисмлари:
1-бош ғилдирак; 2- корпус; 3-тасма; 4-платформа; 5-ҳаракатга келтирувчи 
ғилдирак; 6- тўсқич решѐтка; 7-тепки; 8-чўян ѐндор (2 та); 9-стол қисми; 10- 
асбоблар қўйиладиган тортма; 11- машинанинг бош қисми; 12- оѐқ тепки 
ўрнатиладиган жойи. 
Тикув машиналари 3 хил бўлади;
1.
Қўл юритмали машина. 
2.
Оѐқ юритмали машина. 
3.
Электр юритмали машина
.
 
Электр ва механик тикув машиналарида тўғри ўтириш, қўллар ва оѐқларнинг 
ҳолатига эътибор берилади. Гавдани сал энгаштириб, тўғри, стол четидан 10-15 
см оралиқда ўтириши, ишлов берилаѐтган деталдан кўзгача бўлган оралиқ эса 
30 см бўлиши лозим. Стул машинанинг игнаюритгичи рўпарасига қўйилади. 
Тикув машиналарни ишга тайѐрлашда игнатутгичга игна қўйиш, ип тақиш, устки 
ва остки иплар зичлигини ростлаб, машинани юритиб ва тўхтатиб, унинг 
тезлигини машқларини ўрганилади. 
Машинада тикиш учун игнани тўғри ўрнатиш, ип, игна ва газламаларни жадвалда 
кўрсатилгандек танлаб олиш керак. 
4. Газлама ва ип турлари билан ишлаш

Кўйлак туркумидаги кийимлар ип, шойи, жун, зиғир, трикотаж газламалардан, 
шойи, трикотаж, нотўқима полотнолар, қотирма газламалардан фойдаланилади.
Синтетик тола ва ип газламаларнинг сифатига ҳам, ташқи кўринишига ҳам 
ижобий таъсир этади, уларнинг ғижимланишига, ескиришига ва ювганда 
киришишига чидамлилигини оширади ҳамда фойдаланиш жараѐнида кийимни 
авайлашни осонлаштиради.
Пахта, зиғир, жун, ипак, кимѐвий толаларни бир-бирига ешиб иплар олинади. 
Узунлиги чегараланган толаларни бир – бирига ешиш натижасида иплар 
олинади. Йигириш кетма – кетлиги тўгарак аъзоларига тушунтирилади:
1.
Титиш (толалар аралаштирилиб титилади)
2.
Тараш (толалар тартибга келтирилади)
3.
Пилта тайѐрлаш (толалар ростланади) 


190 
 
4.
Пилик тайѐрлаш (пиликлар тайѐрланади)
5.
Йигириш (толалар текисланиб ип олинади)
Олинаѐтган ипнинг нима учун мўлжалланганлигига қараб йигириш тизими 
танланади.

Download 7,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish