Agarbiz o’zbekistonimizni dunyoga tarannum etmoqchi, uning qadimiy tarixi va yorug; kelajagini ulug’lamoqchi, uni avlodlar xotirasida boqiy saqlamoqchi bo’lsak, avalombor buyuk yozuvchilarni, buyuk shoirlarni


“ОРЗИГУЛ” ДОСТОНИДАГИ ЎХШАТИШЛАРНИНГ ТАРКИБИ ҲАҚИДА



Download 5,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet314/427
Sana22.02.2022
Hajmi5,66 Mb.
#82351
1   ...   310   311   312   313   314   315   316   317   ...   427
Bog'liq
form 312-27294

ОРЗИГУЛ” ДОСТОНИДАГИ ЎХШАТИШЛАРНИНГ ТАРКИБИ ҲАҚИДА 
 
ХАДЖИМУСАЕВА Н., ЖДПИ. 
 
Ўзбек тилшунослигида ўхшатишларнинг тасвирий восита сифатида Р.Қўнғурув, М. Мукаррамов, С. 
Каримов ва бошқа олимлар томонидан кенг ўрганилганлиги ва ўзининг назарий баҳосини олганлиги маълум. 
Ана шу анъаналардан келиб чиққан ҳолда, Ислом шоирнинг “Орзигул” достони тилида қўлланилган 
баъзи ўхшатишларнинг лингвопоэтик белгиларини лингвистик таҳлил қилишни мақсад қилдик. 
Шу ўринда таъкидлаб ўтиш жоизки, ўхшатишлар нутқ бирликларидан ташкил топган мантиқий 
қурилма бўлиб, унинг таркиби: ўхшатиш объекти “асос”, ўхшатиш итмсоли – “тимсол”, ўхшатиш белгиси- 

белги” ва ўхшатиш воситаси –“ восита”дан иборат бўлади. Тадқиқотимизда биз асос- ўхшатилаётган предмет 
ёки тушунчанинг лексик ифодаси эканлигини ҳисобга олиб, уни қисқартирилган ҳолда А тарзида 
қўллаймиз.Уни асос деб аташимизга сабаб, у ўхшатиш ҳодисасининг асосини ташкил қилади. Чунки шу объект 
бўлмаса, уни бошқа нарсага чоғиштириш ва унга ўхшовчи тимсол топиш эҳтиёжи бўлмайди. Тимсол- асосни 
ўхшатиш учун тимсол бўлиб хизмат қилувчи, ўхшовчи образнинг лексик ифодасини ифодалаганлиги учун уни 
қисқарган Т тарзида қўллаймиз. Уни тимсол деб аташимизга сабаб, асосга хос хусусиятларни рамзий 
мужассами бўлиб хизмат қилади. Восита эса ўхшатиш муносабатини ифодалашда иштирок этувчи лексик-
грамматик (бирликлар) бўлганлиги учун уни қисқарган шаклда В билан белгилаймиз. Белги- бир-бирига 
ўхшатилаётган нарса, ҳодиса ёки тушунча ўртасидаги ўхшашлик белгисининг лексик ифодаси. Уни қисқарган 
шаклда Б ҳарфи билан шартли равишда белгилаймиз.
Бу шартли белгиларни қўллашда биз Н.Маҳмудовнинг ўзбек тилидаги қиёсий конструкциялар учун 
тадбиқ этилган лингвоформуласи шаклидан фойдаландик. Бироқ Н.Маҳмудов : “ А- ўхшатиш субъекти 
символи; В- ўхшатиш этолони символи; Б- ўхшатишнинг шарти кўрсаткичи, С- ўхшатиш асосининг символи” 
тарзида белгилайди. Биз эса шартли атамаларимизнинг бош ҳарфини символ сифатида қўллашни маъқул 
кўрдик.
Ўзбек халқ қўшиқларининг лингвопоэтик тадқиқини амалга оширган М.Ёқуббекованинг 
таъкидлашича, “ўхшатиш конструкциясида асос ва тимсол муҳим ўрин тутади. Асос бўлмаса, ўхшатишга 
эҳтиёж бўлмайди. Тимсол бўлмаса, қиёс амалга ошмайди. Ўхшатишда кўзда тутилаётган белги асоснинг 
сифатига ёки ҳаракатига алоқадор бўлади. Чоғиштирилаётган бу белгининг тимсолда ёрқинроқ ўхшатишнинг 
қўлланишига сабаб бўлади ”. 
Тадқиқотимизда ўхшатиш қурилмаси ва ўхшатиш узвларининг ўзаро муносабатини тасаввур қилиш 
осон бўлиши учун биз узвларни ўхшатиш қурилмасининг келтириб чиқарувчи ҳарфлар билан (А Т Б В) 
327 


белгилаган бўлсакда, “Орзигул” достонида учрайдиган ўхшатишларни таҳлил ва талқин қилишда 
М.Ёқуббекова таснифига бевосита асосландик. 
Масалан: асардаги шеърий парчага эътибор беоайлик: 
Қинғир дейди, болам, менинг ўзимни, 
Сарғайтирма қаҳрабодайтарзимни... (О. 283-б.) 
Бу тўртала унсур иштирок этиб, тўлиқ ўхшатишни юзага келтирмоқда:. А- тарз, Т- қаҳрабо, В- -дай 
аффикси, Б- сарғайтирмоқ. Агар тўрт узвдан бири тушиб қолса тўлиқсиз ўхшатиш ҳисобланади. Достонда 
ўхшатишнинг бу тури салмоқли ўринни эгаллаган. 
...Кимлар сенинг гул сийнангга доғ қўйди,
Султон отам ғам чекканин билмайман... (О. 291-б.) 
Мазкур парчада асос билан тимсол бир-бирига воситасиз ўхшатилган. 
Булардан ташқари, асарда қўлланилган ўхшатишларнинг материал таркибига эътибор 
берадиган бўлсак, қуйидаги кўринишли шакллари мавжудлиги аниқланди: 

Download 5,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   310   311   312   313   314   315   316   317   ...   427




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish