Адимги даврлардан


Хунн Тангрикут ҳукмдорлари (мил. авв. 240 - милодий 48



Download 11,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/492
Sana25.02.2022
Hajmi11,8 Mb.
#263829
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   492
Bog'liq
zhahon tarixining muhim sanalari

Хунн Тангрикут ҳукмдорлари (мил. авв. 240 - милодий 48 
йиллар):
Туман (мил. авв. 240 - 210/209), Ботур Тангриқут 
(Модэ хоқон; Ўғузхон - мил. авв. 210/209- 174), Кўкхон 
(мил. авв. 174-161), Кунхон (мил. авв. 161 - 126), Элчиши 
(мил. авв. 126-114), Ови (мил. авв. 114-105), Уйшилар 
(мил. авв. 105- 102), Кулигу (мил. авв. 102-101), Кутигу 
(мил. авв. 101 - 96), Гулику (мил. авв. 96 - 85), Гуянди (мил. 
авв. 85 - 68), Шолой Канкуй (мил. авв. 68 - 60), Уякути 
(мил. авв. 60 - 58), Когошар (Хухейи I - мил. авв. 58 - 38), 
Кутиош (мил. авв. 3 8 -3 1 ), Пожулоноти (мил. авв. 31 - 20), 
Шужуноти (мил. авв. 2 0 - 12), Кияноти (мил. авв. 1 2 -8 ), 
Ужилоноти (мил. авв. 8 - милодий 13), Улуноти (1 3 -1 8 ), 
Гудуарши Давганоти (1 8 -2 1 ), Удатку (21 - 46/48).
Шарқий Хунн Тангриқут ҳукмдорлари (48 - 216 й.):
Бай 
(Хухайи II; 48-56), Чупуноти (56 - 57), Илга Улути (57 -
59), Шитонси Суйготи (59 - 63), Кучи Килинди (63), Гуши 
Шису Кути (63 - 85), Илту Улути (85 - 88), Шулан Шису 
Кути (88 - 93), Арку (93 - 94), Тинду Шису Кути (94 - 98), 
Ванчи Шису Кути (98 - 124), Ужику Шису Кути (124 - 128), 
Кутино Шису Кути (128 - 140), Горанно Шису Кути (143 —
147), Иллин Шису Кути (1 4 7 - 172), Утино Шису Кути 
(172- 178), Гужин (1 7 8 - 179), Канкуй (1 7 9 - 188), Кизи 
Шису Кути (188 - 195), Гучукан (195-216).
Ғарбий Хунн Тангрикут ҳукмдорлари (48 - 216 й.):
Пану 
(48 - 83), Санмоло Отзи (83 - 84), Улук (84 - 89), Шимолий 
Тангриқут (89 - 91), Эл Текин (91 - 93), Пангу (93 - 118) ва 
бошқалар.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 3 0 й и л
- Сугдиёна ноиби Евтидем
I қўшинлари Диодот II кўшинларини енгиб, Бақтрия тахтини 
эгаллади.


М и л о д д а н а в в а л г и 2 0 9 - 1 7 4 й и л л а р
- Улуғ Хунн 
хоқонлиги (Хуннлар давлати) асосчиси Модэ хоқон (Ботур 
Тангриқут; Ўғузхон) ҳукмронлик қилган давр.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 0 9 й и л
- Салавкийлар давлати 
подшоларидан Антиох III Парфия устига қўшин тортди. 
Жангда Парфия қўшинлари енгилди.
М и л о д д а н а в в а л г и 2 0 8 - 2 0 6 й и л л а р
- салавкийлар 
подшоси Антиох III билан Евтидем I ўртасидаги юзага 
келган уруш сулҳ билан тугади.
М и л о д д а н а в в а л г и I I I - м и л о д и й V а с р у р т а л а р и -
Сирдарёнинг ўрта ҳавзасида Қангҳа (Кангуй) давлати мав­
жуд бўлган. Бу давлат Қанг давлати номи билан машҳур 
бўлган.
М и л о д д а н а в в а л г и I I а с р н и н г и к к и н ч и я р м и
-
Бақтриянинг юнон подшоси Менандр Юқори Гангадан то 
Паталипутра (ҳозирги Патна) ҳудудигача бостириб кирди.
У томонидан кабул қилинган буддавийлик дини эллин мада- 
нияти билан уйгунлашиб кетди.
М и л о д д а н а в в а л г и I I а с р
- Буюк Ипак йўлининг 
очилиши алоҳида аҳамиятга эга бўлди.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 7 1 - 1 3 8 й и л л а р
- Парфияда шоҳ 
Митридат I ҳукмронлик қилди.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 7 1 й и л
- Евкрадит билан ўғли 
Гелиокл ўртасида жанжал чикди. Евкрадит Гелиокл 
томонидан ўлдирилди. Гелиокл Юнон-Бақтрия давлати 
ҳукмдори бўлади.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 6 5 й и л
- кўчманчи туркий қавм 
юечжиларнинг хуннлар томонидан тор-мор қилиниши; 
юечжи қабилаларининг Фаргона водийси ва Сирда- 
рё ҳавзаси орқали ўтиб, Суғдни эгаллаши ва Бақтрияга 
ҳужуми.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 6 2 й и л
- Юнон-Бақтрия подшоси 
Евкрадит Панжобга қўшин тортиб, уни босиб олди.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 4 1 й и л
- Парфия шоҳи Митридат I 
Мидия билан Бобилни босиб олди ва ўзини Бобил подшоси 
деб эълон килди. У Бобил (Вавилон)дан салавкийларни 
қувиб чиқарди.


М и л о д д а н а в в а л г и 1 4 0 - 1 3 0 й и л л а р
- Юнон-Бақтрия 
давлатига шимоли-шарқ ва шимол томондан сак ва юечжи 
қабилаларининг шиддатли ҳужумлари бошланди. Бу 
ҳужумлар натижасида Юнон-Бақтрия давлати ағдариб 
ташланди.
М и л о д д а н а в в а л г и 1 2 3 - 8 7 й и л л а р
- Митридат 
II 
ҳукмронлиги даврида Парфия қўшинлари салавкийлар 
қўшинларини енгди. Улар Эрон ва Месопотамияни ишғол 
килди.
М и л о д д а н а в в а л г и 5 3 й и л
- машҳур саркарда Красс 
бошлиқ Рим қўшинлари билан Парфия подшоси Ород 
(ҳукмронлик даври: милоддан аввалги 55 - 37) қўшинлари 
ўртасида жанглар бошланиб кетди.
М и л о д д а н а в в а л г и 3 8 й и л
- парфияликларнинг Ми- 
дияга қилган юришлари маглубият билан ту гад и.
М и л о д д а н а в в а л г и I а с р о х и р и - м и л о д и й I а с р н и н г
б и р и н ч и я р м и
- Кушон подшолигининг асосчиси Кужула 
Кадфиз (Кадфиз I) яшаган давр.
М и л о д и й I а с р б о ш л а р и
- Кушон подшолигига асос 
солинди. Бу давлатга 

Download 11,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   492




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish