Абу жахи тарвузи Bryonia alba L



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Биогенетик қонун
- тирик табиат қонуниятларидан бири. Бу қонун бирор 
организмнинг онтогенезида (индивидуал тараққиѐтида, айниқса, эмбрион, мур-
так каби органлар тараққиѐтида) шу турнинг қадимий аждодлари томонидан 
босиб ўтилган барча тарихий тараққиѐт (филогенез) босқичлари акс этишини 
исботлаб беради. 
Биогеосфера
– экосферанинг қуруқлик қисми. 
Биогеоценоз 
– моддалар ва энергия алмашинув жараѐнлари билан ўзаро 
боғлиқ бўлган бир хил таркибли майдон, табиий мажмуа. 
Биогеоценоз
- ўсимликлар қавми (фитоценоз) нинг муайян шароитда бир-
бирига мослашиб, комплекс ҳолда яшаши. 
Биогеоценология
– биогеоценозлар, яъни биоценоз, атмосфера, гидросфе-
ра, литосфера, тупроқ (педосфера) билан ўзаро таъсирлар мажмуи ҳақидаги 
таълимот. 
Биогидросфера
– сувликнинг тирик организмлар энг кўп бўлган қисми. 
Биоиндикаторлар
– бирор тур ѐки ўсимликлар уюшмасининг ўсаѐтган 
жойида фойдали қазилма мавжудлигини кўрсатиши. 
Биокимѐ
- тирик организмларнинг кимѐвий таркибини, уларга хос ки-
мѐвий реакцияларни ва шу кимѐвий реакциялар асосида юзага келадиган орга-
низмдаги моддалар алмашинувининг асосини ташкил этувчи қонуний тар-
тибларни ўрганувчи фан.
 
Биолин моддалар
– ўсимликлар ажратадиган: 1) газсимон ва буғ ҳолидаги 
углеводородлар (масалан, этилен), эфир мойлари (лимонен, гераниол, тимол, 
камфора, скипидар) ва бошқалар; 2) гуттация ва ―йиғлаши‖да ажраладиган гли-
козидлар (абсинтин, конваллярин ва бошқалар), феноллар (юглон ва бошқалар), 
лактонлар (кумарин ва бошқалар), кислоталар (масалан, шовул кислота), алка-
лоидлар (солонидин, гиасциамин ва бошқалар), елимлар, бальзамлар, қандлар, 
смолалар, каучук, тузли эритмалар ва шу кабилар; 3) дарахтлар пўстлоғи ажра-
тадиган эритмалар (таннидлар ва бошқалар); 4) илдиз юзасининг фаолияти би-
лан ажраладиган моддалар: органик кислоталар, қандлар, пекин, ферментлар ва 
шу кабилар. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish