Абу жахи тарвузи Bryonia alba L


Примордий – 1. Ўсимликнинг ҳали табақалашиб улгурмаган муртак  қисми 2. Замбуруғларнинг муртак ҳолидаги меватанаси.  Примэкзина



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet375/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   371   372   373   374   375   376   377   378   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Примордий
– 1. Ўсимликнинг ҳали табақалашиб улгурмаган муртак 
қисми 2. Замбуруғларнинг муртак ҳолидаги меватанаси. 
Примэкзина
– микроспора (чанг донаси) протопластининг атрофидаги 
пўст, ундан целлюлозали микрофибриллардан иборат экзина ҳосил бўлади. 
Проантлар
– барглари ҳали очилмасдан гуллайдиган ўсимликлар 
(
Armeniaca, Cerasus
туркумлари ўсимликлари). 
Пробанд
– 1. Тахлил қилиш учун маълумотларга эга шахс. 2. гeнeалогик 
таҳлил учун маълумотлар тўплайдиган шахс. 
Проваскуляр боғламлар
– ўт ўсимликларда ўтказувчи боғламлар ҳосил 
бўладиган прокамбиал боғламлар. 
Прогамия
– чанг найчасини уруғмуртакка микропиле орқали кириши. 
Прогeрия
- организмнинг муддатдан илгари қариши. 


258 
Прогимноспермалар
– спорали ва очиқ уруғли ўсимликларнинг ораси-
даги қирилиб кетган ўсимликлар. 
Продесмоген
– прокамбийдан (десмоген) олдинги меристема. 
Продуцентлар
– анорганик моддалардан органик моддани ҳосил қилади-
ган автотроф ва хемотрофлар. 
Проектив қоплам
– ўсимликни ѐш хусусияти билан ўзгариб борадиган 
катталик проекцияси: лептотоплар – 1 см
2
гача; нанотоплар – 1-10 см
2
; микро-
топлар – 10 смдан – 1 м
2
гача; мезотоплар – 1-10 м
2
гача; макротоплар – 10-100 
м
2
гача; мегатоплар – 100 м
2
дан кўпни эгаллайди. 
Прозенхима
– анча чўзиқ, учи ингичкалашган ҳужайралардан ташкил 
топган тўқима. 
Прозенхима ҳужайралар
– энидан 3 ѐки ундан кўп марта узун бўлган 
ҳужайралар. Ўтказувчи ва мустаҳкамлик берувчи тўқималар кўп ҳолларда про-
зенхима ҳужайраларидан ташкил топади. 
Прозоплектенхима
– лишайниклар талломини пўстлоқ қисмида замбуруғ 
мицеллийсидан юзага келган желатин моддаси билан зичлашган тўқима. 
Прокамбий
– 1. Ўсимликдаги ѐш қисм, аъзо органларнинг ҳосил қилувчи 
тўқимаси, улардан бирламчи ўтказувчи тўқималар юзага келади. 2. Илдиз пре-
рициклини остидаги кейинчалик бирламчи ўтказувчи тўқимага айланадигани. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   371   372   373   374   375   376   377   378   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish