Абу жахи тарвузи Bryonia alba L


Крассинуцелляр уруғмуртак



Download 2,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet241/567
Sana26.09.2022
Hajmi2,99 Mb.
#850360
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   567
Bog'liq
biologiyadan qisqacha izohli lugat

Крассинуцелляр уруғмуртак
– нуцеллуси яхши тараққий этган ва одатда 
бир қатор ҳужайралардан тузулиб узоқ сақланадиган уруғмуртак. 


166 
Крассинуцеллятив уруғмуртак
– жуда ҳам аниқ нуцеллус. 
Крафт синфлари
– ўрмонда бир турга, бир хил ѐшдаги дарахтларни ўси-
шининг кучида энг камида 5 хил фарқни бўлиши: 1-тўла ҳукмрон; 2-ҳукмрон; 
3-ҳукмронга шерик; 4-гулламайдиган, меваламайдиган; 5-қуриѐтганлар. 
Крахмал 
(
Amylum С
6
Н
10
О
5
) - муҳим полисахаридлардан бири. Яшил ўсим-
ликлар ҳужайрасида фотосинтез жараѐни натижасида ҳосил бўладиган органик 
модда. 
Кремнийлашган ҳужайра
– ғалладошлар оиласига мансуб ўсимликлар-
даги эпидермисида кремний бирикмалари билан тўлган ҳужайра. 
Крестгулдошлар 
(
Сruciferae
) - икки уруғ паллалиларга мансуб ўт ва бута 
ўсимликлар оиласи. Барглари ѐнбаргчасиз қатор тартибли, гуллари оқ, сариқ, 
пушти ѐки қизил, тўғри ҳамда икки жинсли бўлиб, шода ва шингил тўптулларга 
йиғилган. Косачалар 4 косачабаргли, шонаси ҳам 4 баргчали. Бу баргчалар 
крест шаклида жойлашганлиги учун ҳам бу ўсимликлар крестгулдошлар деб 
айтилади. Кўпчилигининг меваси қўзоқ ва қўзоқча. Уруғида ѐғ ва глюкозидлар 
бор. 
Крижовник 
(
Grossularia
) - қоячидошлар (тошѐрарлар) га мансуб бута 
ўсимликлар туркуми. Турлича баландликларда ўсади. Новдалари тикан-ли, 
барглари эса қатор тартибли ва 3-5 бўлмали. Гуллари икки жинсли. Ҳосили ду-
малоқ ѐки бир оз чўзиқроқ, оқ, сариқ, кўк, тўқ қизил ѐки қора мевадан иборат; 
пўсти яланғоч ѐки тукдор. Ичида кўп сонли уруғлари бор. 
Криногалофитлар
– туз ажратадиган галофитлар, ортиқча тузларни барг-
ларидаги махсус безлар орқали ажратади (
Crambe, Tamarix
ва бошқа туркум 
ўсимликларида). 
Криногалофитлар
– япроқларидан ўзларидаги ортиқча тузларни эритма 
ҳолида ажратадиган ўсимликлар. Тамарикслар, франкениялар, кермекларда шу 
ҳодиса рўй беради. 

Download 2,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   237   238   239   240   241   242   243   244   ...   567




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish