Абу али ибн сино номидаги бухоро давлат тиббиёт институти №2 акушерлик ва гинекология кафедраси



Download 4,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet269/304
Sana21.04.2022
Hajmi4,27 Mb.
#568948
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   ...   304
Bog'liq
akusherlik va ginekologiya

Бепуштлик бу нима? 
Бепуштлик бу – жинсий ҳаѐт кечирувчи, контрацепция воситаларидан фойдаланмайдиган 
жуфтликнинг 
бир 
йил 
давомида 
ҳомиладорликка 
эриша 
олмаслигидир. 
Жуфтликнингбепуштлигига 40 фоиз ҳолатларда эркак, 40 фоиз ҳолатларда эса аѐл сабабчи 
бѝлади. Қолган 20 фоиз жуфтликларда бепуштлик аѐл ва эркакда мавжуд қатор омиллар 
туфайли юзага келади. 
Эркаклар бепуштлиги омиллари 
Аѐллар бепуштлиги омиллари 
сперматозоидлар сонининг камлиги (олигоспермия) – 
бир миллилитр спермага 15 миллиондан кам 
сперматозоидларнинг тѝғри келиши 

Спермаларнинг 
кам 
ҳаракатчанлиги 
(астеноспермия) 
– 
сперматозоидлар 
тухумҳужайрага етиб бориб, уни уруғлантиришга 
қодир эмаслиги 

Шаклининг 
номақбуллиги 
(морфология) 
– 
сперматозоидларнинг туҳумҳужайра қобиғини ѐриб 

Тухумдон билан боғлиқ муаммолар – 
гормонал 
бузилишлар. 
Мазкур 
омил 
натижасида 
тухумдондаги 
фолликулалар 
етилмаслиги 
оқибатида 
овуляция 
юзага 
келмайди. Ёш ѝтган сари (35 ѐшдан кейин) 
тухумҳужайралар 
сони 
табиий 
равишда 
камаяди. 
Қиз 
бола 
туғилганида 
унинг 
тухумхужайралари сони максимал даражада 
бѝлади. Туҳумҳужайралар умр давомида бошқа 


317 
киролмаслиги 

Эякулятда 
сперматозоидларнинг 
бѝлмаслиги 
(азооспермия) 
–сперматогенезнинг 
мавжуд 
эмаслиги ѐки сперматозоидлар ҳаракатининг 
бузилиши сабабли бѝлиши мумкин 

Эрекция билан муаммолар – эякуляция ѐки 
потенция билан муаммолар 

Генетик муаммолар – хромосомаларнинг бузилиши, 
киста фибрози... 

Шамоллаш, перациялар, жароҳатлар, онкологияга 
доир терапевтик муолажалар туфайли юзага 
келадиган эркаклар бепуштлиги... 
юзага келмайди. 

Найчалар сабабли – бачадон найчалари ѐпилиб 
қолганлиги 
сабабли 
(аксарият 
ҳолларда 
аѐллардаги 
гинекологик 
шамоллаш 
ѐки 
эндометриоздан сѝнг) ѐки бачадон найчалари 
мавжуд эмаслиги туфайли юзага келадиган 
бепуштлик 

Эндометриоз – эндометрия (бачадон девори 
ички қатлами) тѝқималари шу қатламдан 
ташқарисига қараб ѝсиб кетиши билан 
ифодаланадиган 
касаллик. 
Эндометриоз 
бачадон найчалари, спайкаларнинг ѐпилиб 
қолиши, 
ѝтказувчанлигининг 
камайишига, 
иммунологик 
муаммоларга 
сабаб 
бѝлиб, 
уруғланиш 
жараѐни 
ва 
эмбрион 
имплантациясига салбий таъсир кѝрсатади. 

Иммунологик 
омил 
– 
иммунологик 
антитаначаларнинг 
мавжудлиги 
сперматозоидларнинг ҳаракатига салбий таъсир 
кѝрсатади, шунингдек уруғланиш вақтида 
жинсий ҳужайраларнинг бирлашиш жараѐнини 
издан 
чиқаради 
ва 
эмбрионнинг 
эрта 
ривожланишига таъсир этиши мумкин. 

Генетичик 
бузилишлар 
– 
хромосомалар 
таркибининг ѝзгариши . 
Аѐллар бепуштлиги – бу соғлом, ҳаракатчан, етарли миқдорда бѝлган сперматозоидларнинг 
тухум ҳужайрани уруғлантира олмаслиги бѝлиб, бунда аѐл бир йил давомида жинсий алоқада 
бѝлган ва вояга етган бѝлса ҳам ҳомиладор бѝла олмаслигидир. Бундан ташқари бепуштлик 
деб ҳомиладорликининг ҳомила ташлаш билан тугашига ҳам айтилади. Бепуштликка дучор 
бѝлган никоҳ 10-20 % ҳолларда учрайди. 
Аѐллар бепуштлигини ҳомиладорликни тѝхташи билан фарқлаш керак, бунда 
сперматозоидлар тухум ҳужайрани уруғлантира олади лекин аѐл организми ҳомилани ушлаб 
қололмайди ва у эмбриогенез даврида нобуд бѝлади. 
Бепуштлик муаммоси ҳозирги кунда энг долзарб муаммолардан биридир. Чунки жинсий 
аъзолар касалликлари кундан-кунга кѝпаймоқда. Бепушт оилаларни 100 % деб олсак, уларнинг 
33,3 % ига 
эркаклар сабабчи
, 33,3 % ига эса аѐллар, қолган ҳолларда иккала жинс аъзоси ҳам 
сабабчи бѝлади. 
Бепуштликка жисний аъзолар етилмаганлиги, уларнинг функцияси бузилиши, кучли 
интоксикация, умумий организмдаги сурункали касалликлар ҳамда психо-неврологик 
камчиликлар сабаб бѝла олади. Бепуштлик мустақил касаллик эмас, у ҳар доим бошқа бирор 
бир касаллик натижасида келиб чиқади, аѐлларда кѝпинча яллиғланиш касалликлари сабабли 
бепуштлик келиб чиқади.
Бепуштликка сабаблардан бири ҳайз циклининг бузилиши ҳам бѝлиши мумкин. Нормада ҳайз 
цикли 21-35 кун давом этади ва 3 та фазадан иборат. 
1.
Фолликуляр фаза – тухум ҳужайра етилиши (7 кундан 22 кунгача); 
2.
Овуляция фазаси – тухум ҳужайра етилиши ва ажралиб чиқиши, уруғланишга тайѐр даври; 
3.
Лютеин фазаси – сариқ танача даври (13 кундан 15 кунгача). 
Ушбу даврлар ичидан аѐлларнинг ҳомиладор бѝлиш имконияти, овуляция даврида энг юқори 
даражада бѝлади. 


318 

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   ...   304




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish