Абу али ибн сино номидаги бухоро давлат тиббиёт институти №2 акушерлик ва гинекология кафедраси


Бачадон найининг беркилиб қолиши (обтурацияси) қуйидагича бўлиши мумкин



Download 4,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet272/304
Sana21.04.2022
Hajmi4,27 Mb.
#568948
1   ...   268   269   270   271   272   273   274   275   ...   304
Bog'liq
akusherlik va ginekologiya

Бачадон найининг беркилиб қолиши (обтурацияси) қуйидагича бўлиши мумкин
 


320 

Воронкасимон қисмида – бачадон найининг дистал қисмидаги беркилишлар; 

Бачадон найининг проксимал қисмидаги беркилишлар; 

Найнинг умумий беркилиши. 
Бачадон найининг беркилиб қолиши спазм ѐки най бѝшлиғининг беркилиб қолиши 
(яллиғланишдан кейин спайкалар ҳосил бѝлиши, ѝсма, киста) ҳисобига келиб чиқади. Бачадон 
найининг баъзи касалликларида, у ерда транссудат (суюқлик) йиғилиб қолиши ҳам кузатилади 
ва у гидросалпинкс деб аталади. 
Гидросалпинкс сабаблари 

Салпингит – найнинг яллиғланиши; 

Салпингоофорит
 – най ва тухумдоннинг яллиғланиши; 

Аднексит – бачадон найи, тухумдон ва унинг боғламлари яллиғланиши. 
Тухум ҳужайранинг йѝли беркилиб қолиши, қорин бѝшлиғида оғриқ чақиради. 
Гидросалпинксни диагностикасида рентгенологик текширув (гистеросалпингография) ва 
лапроскопия ѝтказилади.
Бепуштликнинг бачадон бѝйни омили
Бачадон бѝйни – қин ва бачадонни боғлаб турувчи «канал» бѝлиб, унинг функцияси 
қуйидагилардан иборат: 

Бачадонни ѐт моддалардан ҳимоя қилиш; 

Бачадонга сперматозоидларни ѝтказиш; 

У ишлаб чиқарадиган шиллиқ функцияси эса: 

Сперматозоидларни шу жойда маълум муддат сақлаш; 

Кучсиз сперматозоидларни ѝтказмаслик; 

Сперматозоидлар ҳаракатини кучайтириш. 
Бачадон шиллиқ қавати функцияси у ишлаб чиқарадиган суюқ шиллиқ ҳисобига амалга 
ошади, ушбу шиллиқ ҳайз циклининг турли даврларида физик-кимѐвий хусусиятларини 
ѝзгартириб туради. Тухум ҳужайра уруғланиши учун овуляция вақтида, бу жойдаги муҳит пҲ 
кислоталидан нейтрал ва кучсиз ишқорий муҳитга ѝтади, шу йѝл билан сперматозоидлар ѝлиб 
кетмайди. Агар бачадон бѝйни ишлаб чиқарадиган шиллиқ патология сабаб ѝзгарса 
сперматозидлар бачадонга кира олишмайди ва бу бѝйин омили деб аталади. 
Бачадон бѝйни ташқи қисми – қин ойнаси ѐрдами визуал кѝрув билан текширилади, ички 
қисми эса оддий текшириш усуллари ѐрдамида кѝринмайди. 
Бепуштликка олиб келувчи бачадон бѝйни омилида колпоскопия текшируви натижасида 
«қорачиқ симптоми» аниқланади. Бунда бачадон бѝйинчасига кириш жойида шаффоф ҳайз 
олди шиллиқ суюқлиги аниқланади. 

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   268   269   270   271   272   273   274   275   ...   304




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish