Абу али ибн сино номидаги бухоро давлат тиббиёт институти №2 акушерлик ва гинекология кафедраси



Download 4,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet236/304
Sana21.04.2022
Hajmi4,27 Mb.
#568948
1   ...   232   233   234   235   236   237   238   239   ...   304
Bog'liq
akusherlik va ginekologiya

Гистероскопия
-бачадон ичи патологиясини аниқлашга имконият бериб бу 
усулнинг асосий афзалликларидан бири саналади. 
Лапароскопия
-кичик чаноқ ва қорин бѝшлиғи аъзоларини пневмоперитонеум 
фонида кѝздан кечиришдан иборат. Кррин бѝшлиғи CO
2
О
2
ѐки хаво юбориб 
текширилади. 
Лапароскопия 
текшируви 
ѐрдамида 
бачадон 
ортиқлари 
ва 
аппендиксдаги яллиғланиш жараѐнларини фарқлаш, ѝткир қорин симптоми 
сабабларини аниқлаш мукин. 
Ультратовуш билан (УТТ) ноинвазив асбоблар ѐрдамида текшириш усули 
бѝлиб, бачадон касалликлари ва ѝсмалари, бачадон ортиқлари хасталикларини, 


273 
бачадоннинг ривожланиш нуқсонларини аниқлашга имкон беради. Ташхислаш 
асбобларининг сѝнгги моделлари юксак самара берадиган хусусиятга эга бѝлиб, 
фолликуллар ѝсиши, овуляция рѝй беришини кузатадиган, эндометрий қалинлигини 
қайд этадиган, унинг гиперплазияси ва полипларини аниқлаб беради.
Тухумдон ѝсмалари аѐлнинг турли ѐш даврларида учраб, гинекологик касалликларнинг 6-8 
фоизини ташкил этади. Бу касаллик жуда ҳам хавфли, чунки аста-секин ѝсиб, ҳеч қандай 
белги (симптом) бермайди. Асоратлар қѝшилгандан кейин белгилар пайдо бѝлади, афсуски шу 
пайтда шифо камдан-кам хрлларда ѐрдам беради. Кѝпгина тухумдон ѝсмалари 20 ѐшдан 40 
ѐшгача учрайди, 20-25 % ҳолларда улар хавфли ѝсмаларга айланади. 
Тухумдон ѝсмалари келиб чиқиши ва турли-туман тузилганлиги жиҳатидан бошқа 
ѝсмалар орасида биринчи ѝринлардан бирини эгаллайди. Бунинг сабабларидан бири, тухумдон 
турли-туман тѝқималардан тузилган, иккинчидан, тухумдонда ҳамиша бир қанча рудиментар 
(дастлабки, куртак ҳолидаги) тузилмалар бор, булар тухумдоннинг эмбрионал ривожланиш 
давридан сақланиб қолган бѝлади. Ҳозирги вақтда тѝпланган далилларга асосланиб, 
организмда гормонлар алмашинувининг бузилиши тухумдон ѝсмаларининг келиб чиқиши ва 
ривожланишда катта роль ѝйнайди деб айтиш мумкин. 
Тухумдон ѝсмалари таснифи 
Тухумдонинг чин ѝсмасини «кистома», ретенцион таркиб топганини эса «киста» деган 
термин билан юритилади. 
а) Ретенцион (орқага қайтадиган) секрет тутилиб қолиши бѝлиб, бу ѝсмасимон кисталар 
тѝқималар парчаланиши натижасида пайдо бѝлган бѝшлиқда суюқлик тѝпланиши туфайли рѝй 
беради ва 34% ҳолларда учрайди.(Бластоматозли эмас, пролиферацияланувчи эмас, 
ѝсмасимон). Бундай ѝсмасимон катталашган бѝшлиқлар яллиғланиши, ҳайз циклини бузиши, 
тухумдон эндометриозлари(10%) ва бошқа касалликлар ривожланишига олиб келиши мумкин. 
Шунга кѝра фолликуляр киста (75%), сариқ тана кистаси (5%), тубоовариал, параовариал 
(10%), Гартнер йѝли, қин кистаси ва эндометриоз кисталари (тухумдонда) учрайди. 
Фолликуляр кисталар кѝпинча миома бѝлганда, кломифен дори қѝллагандан кейин, лютеин 
кисталар эса елбѝғоз ва хорионэпителиомада учрайди. Фолликуллар эримай, сариқ тана орқага 
Қайтмайди, яьни шу жараѐн тѝхтаб қолкши туфайли ҳайз циклининг издан чиқиши 
кузатилади. Бу кисталар шакли жиҳатидан юмалоқ, айланаси 6-8 см дан ошмайди ва кѝпинча 
клиник белгиларсиз кечади. Камдан-кам ҳолларда ушлаб турувчи кисталар оѐқчалар буралиши 
туфайли ѝткир қорин белгилари кузатилади. Ретенцион кисталар одатда консерватив усулда 
даволанади (яллиғланиш жараѐнига қарши препаратлар,иммунокорректорлар). 
б) Бластоматоз кистомалар чин ѝсмалар бѝлиб, 66% ни ташкил қилади. ѝсмалар ѝсиши 
тѝқималар пролиферацияси, бѝшлиқларнинг суюқлик билан тѝлиши туфайли кузатилади. 
Тухумдон ѝсмаларининг турли-туман тѝқималардан ѝсиши бѝйича —эпителиал, 
бириктирувчи тѝқимадан тузилган, тератоид ва гормонал ѝсмаларга бѝлинади. Чин ѝсмалар 
яна хавфсиз ва хавфли ѝсмаларга бѝлинади. 
Хавфсиз ѝсмалар тухумдон ташқарисига чиқмай ѝсиб боради. Хавфли ѝсмалар 
ҳужайраларнинг атипик бѝлиши, тѝқимасининг кам дифференциаллашгани, тез ѝсиши, 
атрофдаги тѝқималарга тез ѝсиб кира оладиган лимфа тугунлари ҳамда олисдаги аъзоларга 
метастазлар бера оладиган бѝлиши билан фарқланади. Клиникада И.С.Краевская (1960) 
томонидан таклиф қилинган таснифи кенг қѝлланиб келинмоқда. Тухумдон ѝсмасининг ѝсиш 
характери асосан ѝсманинг тузилишига боғлиқ. Хавфсиз ѝсмалар, масалан, фибромалар, 
дермоидлар одатда секин ѝсиб, камдан кам ҳолларда катталашади, ҳолбуки хавфли ѝсмалар 
ғоятда тез ѝсади, капсула билан ѝралади ва қорин бѝшлиғининг бошидан оѐғигача тарқалади 
(диссеминация). Тухумдоннинг хавфсиз ѝсмаларидан тухумдон эпителиал кистомалари 
кѝпроқ - 70% учрайди, булар чинакам хавфли ѝсмаларга айланиши мумкин (малигнизация). 


274 
Сероз оддий кистомалар энг кѝп учрайдиган тухумдон ѝсмаларидан бири хисобланади(54 
расм). 

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   232   233   234   235   236   237   238   239   ...   304




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish