Абу али ибн сино номидаги бухоро давлат тиббиёт институти №2 акушерлик ва гинекология кафедраси



Download 4,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet233/304
Sana21.04.2022
Hajmi4,27 Mb.
#568948
1   ...   229   230   231   232   233   234   235   236   ...   304
Bog'liq
akusherlik va ginekologiya

Миоманинг таснифи 
Бачадон миомасининг тугунчалари рангининг оқимтирлиги билан атрофдаги бачадон 
мушак тѝқималаридан ажралиб туради, бошқа мушак тѝқималарига қараганда консистенцияси 
қаттиқроқ, зичроқ бѝлади. Кѝпинча миома тугунчалари 95% бачадон танасида ва 5% миқдорда 
бачадон бѝйнида учрайди. Кѝпинча тугунчалар бачадон тубида, айниқса бачадоннинг орқа 
деворида жойлашади. Бачадоннинг олдинги деворида орқа деворига нисбатан 2 маротаба кам 
учрайди, миома тугунлари камдан-кам бачадоннинг деворларида жойлашганлигининг шохиди 
бѝламиз. Энг кам учрайдиган жойи 1% да бачадон бѝйни ва қиндаги жойлашувидир. Миома 
тугунларининг ѝсиш жараѐни йѝналиши бѝйича уч хил бѝлади: 
Субмукоз, 15-25% шиллиқ ости қаватида жойлашиб, тугунчалар бачадон бѝшлиғи 
томон ѝсади. 
Интерстициал, 30% тугунчалар бачадон деворидаги мушак қаватининг орасига 
жойлашади. 
Субсероз, 30% ѝсма қорин пардасининг остида жойлашган бѝлади (46-расм). Бундай 
ҳолларда кѝп тугунли миомаларда бачадоннинг хар томонлама бир хил катталашганини 
баъзан эса бир томонлама катталашганини аниқлаймиз. Бачадон катталиги хатто 3940 
ҳафталик ҳомиладорликдаги даражада бѝлиши мумкин. 
Субсероз тугунлар эса бачадон шаклини кескин ѝзгартириб юборади ва қорин бѝшлиғи 
томонга қараб ѝсиб, бачадон деворига ҳар хил узунлик ва қалинликдаги ѝсма оѐқчаси билан 
боғланади. Агар субсероз тугунлар кѝп миқдорда бѝлса, худди картошка туганакларига ѝхшаб 
кетади. Шиллиқ қавати остида жойлашган тугунчалар эса бачадон бѝшлиғи томон ѝсиб. унинг 


268 
шакли ѝзгаришига олиб келиб, кейиичалик бачадоннинг кучли қисқаришига ҳамда бачадон 
бѝйнининг очилишига олиб келиб, тугунчаларнинг қин томонга туғилиши содир бѝлади. 
Ўсмалар сийдик пуфаги ѐки тѝғри ичак томонга қараб ѝсган бѝлса, шу аъзоларнинг 
фаолияти бузилади. 
Тез ѝсувчи миома патогенетик хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда ѝсма ѝсишининг 3 
хил тури тафовут қилинади: 

чин — миоген элементларнинг пролиферацияси ва гипертрофияси ҳисобига 

сохта (62%) — сурункали яллигланиш жараѐни туфайли қон-лимфа айланишининг 
бузилиши ва шиш оқибатида 

стимуляцияланган — бошка касалликлар (аденомиоз, саркома) нинг ривожланиши 
билан боғлиқ 
Тухумдон: Бачадон миомасида тухумдонда ҳам ѝзгаришлар содир бѝлади. Хусусан тухумдон 
ѝлчами жиҳатидан катталашади, чунки тѝқималар майда-майда дистрофик ѝзгарган 
пуфакчаларга айланиб, кѝп миқдорда фиброз таначалар билан қопланган бѝлади. Қон томир 
деворларида склероз ва гиалиноз ѝзгаришлар содир бѝлади. Бириктирувчи тѝқима кѝп 
миқдорда бѝлиб, премордиал фолликуллар сони жуда ҳам камайиб кетган бѝлади. 

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   229   230   231   232   233   234   235   236   ...   304




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish