Абдураҳмон жомий фалсафий дунёқараши шаклланишининг генезиси



Download 121,26 Kb.
Pdf ko'rish
bet8/10
Sana12.05.2023
Hajmi121,26 Kb.
#937859
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
abdura mon zhomiy falsafiy dunyo arashi shakllanishining genezisi

ǀ
ISSUE 5 
ǀ
2021 
ISSN: 2181-1601
Uzbekistan
 
www.scientificprogress.uz
 
Page 280
оладидар. Демак, Худо барча нарса ва ҳодисалардан кўпроқ яширинган, чунки 
бунинг сабаби унинг айнан ошкоралигидан келиб чиқади. 
Олий борлиқ – Худо, бу шундай мутлақ моҳиятки, оламда намоён бўлган 
барча нарса ва ҳодисаларнинг яратувчисидир. Бундан келиб чиқадики, Худо шу 
билан бирга ошкора бўлиши мумкин ва уни кўрса бўлади, шунинг учун ҳеч ким 
уни кўрмадим, деб айтолмайди, чунки унда инсон боғда туриб “Баргларни 
кўраяпман, лекин боғни кўрмаяпман” деганига тенг бўлади. 
Буюк инсонпарвар Жомий инсонларни эътиқодлари, яхши ёки ёмон ахлоқий 
хусусиятлари бўйича ажратмайди. Чунки инсонларда Мутлақ Зарурий 
Мавжуднинг заррачалари борлиги нуқтаи назардан улар тенг бўлиб, фарқлар 
фақат шаклга, ижтимоий ҳаётдаги ўзаро муносабатларда намоён бўлади, 
моҳиятан эса инсонлар бир хил ва илоҳийдир. Ҳар қандай инсонда 
Мутлақликнинг заррачаси бор, шунинг учун у ҳаёт кечиришга лойиқ. 
Мутафаккир Жомийнинг бундай фикрлари унда инсонпарварликнинг ўзига хос 
намоён бўлиши, у инсон ва унинг ҳаётининг қадрлилиги тамойилини қабул 
қилганлигидан далолат беради. 
Жомий истеъдодли шоир сифатида ўз фалсафий ғояларини ифодалаш учун 
ўхшатиш, қиёслаш усулидан фойдаланади. Чунончи, Худо ва у яратган 
нарсаларининг бирбутунлигини қуйидаги ўхшатиш воситасида кўрсатади. У 
Худони денгиз, моддий дунё нарса ва ҳодисаларини эса денгиз тўлқинлари ва 
кўпигига ўхшатади. Демак мутафаккир Кант, Гегель, Шопенгауэр каби 
файласуфлар ғояларини олдиндан пайқаган ва илгари сурган. 
Ташқи дунё нарса ва ҳодисаларининг хилма-хиллиги нафақат эманация 
даража ва меъёрлари билан, балки жилоланиш, нурланишни қабул қилиш, идрок 
қилиш қобилиятига ҳам боғлиқ, чунки жилоланиш бир хил бўлишига қарамасдан, 
турли нарсаларда уни акс этиш қобилияти тамоман ҳар хил бўлади. Жомий 
фикрига кўра, коинотдаги барча жонли ва жонсиз нарсалар асоси сифатида Ягона, 
Бирбутун Мавжудлик соҳибжамол сингари ўзини юз минг кўзгуда кузатади, ҳар 
бир кўзгу эса гузал аёл қиёфасини ўзига хос хусусиятларига мос равишда акс 
этади. 
«Маъшуқа якест, лек бинҳода ба пеш,
Аз баҳр назора сад ҳазор оина ба пеш. 
Дар ҳар як аз ойинахо бинмуда,
Бар қадри сафолату сафо сурати хеш». 
Мазмуни:
«Ёр – битта, лекин у жамолини кўриш учун 
Ўз олдига юз мингдан ортиқ ойна қўйди; 
Унинг юзини ҳар бир кўзгу 
Ўзининг сайқалланганлиги ва софлигига мос кўрсатди». 


SCIENTIFIC PROGRESS
VOLUME 2 

Download 121,26 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish