Abduhamid nurmonov


Y O S H   G R A M M A T IK A C IIILA R   M AKTABI



Download 5,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/119
Sana30.12.2021
Hajmi5,54 Mb.
#196159
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   119
Bog'liq
Struktur tilshunoslik Ildizlari va yo'nalishlari A Nurmonov-разблокирован

Y O S H   G R A M M A T IK A C IIILA R   M AKTABI
XIX asr qiyosiy-tarixiy tilshunoslik doirasidagi  cmpirik tadqiqot 
ishlari  va  til  falsafasi  taraqqiyotini  ayrim  mualliflar  uch  davrga 
bo‘ladilar:
1.  Qiyosiy-tarixiy tilshunoslikning boshlang‘ich davri.  Bu davrga 
F.Bopp,  Ya.Grim m ,  R.Rask singari  olimlarning  tadqiqotlari  m an- 
subdir. V.Gumboldlning til  falsafasi qisman ana shu davrga muvofiq 
keladi.
2.  Ikkinchi  davr  qiyosiy-tarixiy  tilshunoslikning  to'liq  qaror 
topgan  davri  sanaladi.  A.Shleyxer  bu  davrning  yirik  figurasidir.
A.  Shlcyxcr  qarashlarining  falsafiy  asosi  naturalizm  hisoblanadi.
3.  Qiyosiy-tarixiy tilshunoslikning uchinchi davri yosh gramma- 
tikachilar yo‘nalishidir.  Bu  yo‘nalishning falsafiy asosi  psixologizm 
sanaladi.
Tilshunoslik  tarixida  yosh  gram m atikachilarning  maydonga 
kelishi  lmgvistika  fani  taraqqiyotining  ichki  ehtiyoji,  XIX  asrning 
60-yillarida  komparativistika  kirib  qolgan  boshi  bcrk  ko‘chadan 
chiqish  yo‘llarini  axtarish  zaruriyati  tufayli  maydonga  keldi.
XIX  asrning  70—80-yillarida  G crm aniyada  qiyosiy-tarixiy 
tilshunoslikning  F.  Bopp,  Ya.  G rim m ,  A.  Shleyxer singari vakillari 
qarashlarini  keskin  tanqid  qilgan  holda  yangi  yo‘nalish  kurtak  ota 
boshiadi.
Eski  avlodning  ilmiy  mcrosiga  keskin  tanqidiy  munosabatda 
bo‘lganligini  e ’tiborga olib,  tilshunoslikning yangi  bosqichi vakilla- 
rini  keksa  avlod  vakillari  masxaraomuz  «yosh  grammatikachi»lar 
deh  nomladilar.  Yosh  avlod  esa buni o ‘zlarining yo‘nalishiga asosiy 
nom  qilib  oldilar.
Yosh  gramm atikachilar yo ‘nalishining  shakllanishi  K.Brugman 
(1 8 4 9 -1 9 1 9 ),  G.  O stxaf  (1 8 4 7 -1 9 0 9 ),  G.  Paul  (1 8 4 6 -1 9 2 1 ),
B.  Delbryuk  (1842—1922),  A.  Leskin  (1840—1916)  singari  Leypsig 
universiteti  olimlari  nomi  bilan  bog'liqdir.  Shuning  uchun  ham 
hu yo‘nalish tilshunoslikning  Leypsig  maktabi deb ham  nomlanadi.
Germaniyadagi  barcha  tilshunoslar  ham  bu  yo'nalish  qarash- 
lariga  bir  xil  munosabatda  bo‘lgan  emas.  Bu  davrda  Gcrmaniyada 
yosh grammatikachilar yo'nalishlaridan tashqari bir qancha lingvistik
16
www.ziyouz.com kutubxonasi


yo'nalishlar  ham  faoliyat  ko‘rsatdi.  Shuning  uchun  ham  G erm a- 
niyada  hukm  surgan  bu  davr  tilshunoshk  yo‘nalishlarini  e ’tiborga 
olgan akademik I.V.Yagich bu mamlakatda nechta universitet boisa, 
shuncha  lingvistik  maktablar  mavjud  ekanligini  yozgan  edi.
Lekin  keyinchalik  Germarriyadagi  boshqa  hngvistik  maktab 
vakillari  ham  yosh  gram m atikachilar  maktabi  tom oniga  o ‘tdilar. 
Shu  bilan  birga  bu  maktab  qarashlari bir qator O vro'pa tilshunos- 
lariga  ham  ta'sir qildi.
Yosh  grammatikachilarrring  o ‘ziga  xos  xususiyatlari  nim a  edi 
degan  qonuniy  savol  tug‘ilishi,  tabiiy.
Yosh gram m atikachilar qarashlarinmg nazariy umumlashmalari 
G.  Paulning  «Til  tarixi  tamoyillari»  asarida  bayon  qilingan.
Yosh  gramm atikachilar  qarashlarining  asosiy  nuqtalari  sifatida 
quyidagilarni  ko ‘rsatish  mumkin:
1.  Qiyosiy-tarixiy tilshunoslikning eng katta kamchiligi shundan 
iboratki,  ular  tillarrri  qiyoslab  o'rganishga,  bobo  til  shakllarini 
hayolan  tiklashga  asosiy  e ’tiborni  qaratdilar,  lekin  so'zlovchi 
shaxsning  o ‘zi  nazardan  chetda  qoldi.  So‘zlovchi  shaxsning  nutqiy 
faoliyat  mexanizmi,  psixologiyasi,  tilning  ichki  taraqqiyoti  singari 
masalaiarga e'tibor qaratilmadi.
Qiyosiy-tarixiy  tilshunoslikning  ana  shu  yo‘l  qo‘ygan  kamchi- 
liklarini  e ’tiborga  olgan  holda  Brugman  va  Ostxaflar,  eng  aw alo, 
lingvistikaning tadqiqot obyektini o ‘zgartirishni  maslahat beradilar. 
Ularning fikricha, tillarni  qiyosiy o ‘rganayotgan olim ularning bobo 
til  holatini  tiklashga  emas,  balki  hozirgi  hdlatini  tadqiq  etishga 
asosiy  e ’tiborrri  qaratishi  kerak.
2.  Natijada  yosh  gram m atikachilar  tilni  organizmning  psixofi- 
ziologik  faoliyati  sifati  talqin  etdilar.  Bunday  talqin  tilshunoslik 
metodologiyasining o ‘zgarishiga olib keldi. Ya’ni, tilni o ‘rganishning

Download 5,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   119




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish