А. Теш абоев, С. Зайнобидцинов, Ш. Эрматов



Download 8,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet122/199
Sana25.02.2022
Hajmi8,32 Mb.
#278807
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   199
Bog'liq
Qattiq jismlar fizikasi TESHABOYEV

22
> £зз> м°с ^олда х, у, z yiyiap 
буйича жисмнинг чузилиши (ёки сикдлиши).


=
2 l dz
Эх j 2
T I 
у
лар эса 'xz, yz ва xz текисликлар буйича жисмнинг силжиш 
бурчаклари ярмидир.
Шундай цилиб, кичик деформацияларда координаталари х, 
у, z булган бирор М нукта атрофидаги жисмнинг деформация- 
ланиши деформация тензорининг олтита мустакил ташкил- 
ловчилари билан ифодаланар экан. Ушбу тензорни
Эм, + дик 
дхк 
дх,
(9.7)
куринишда \ам ёзиш 
мумкин, бунда ik лар 
1, 
2, 

к;ийматларни олади. Деформация тензорини симметрияга эга- 
лиги уни содда, яъни бир индексли куринишда ёзишга \ам 
имкон беради:
(£,* -*£,„/7 = 1,2,...,6)
£п£,2£ 

4 =

£я =

£ „ _

. £3

J /
К и чи к булмаган ихтиёрий деформациялар учун деформа­
ция тензорининг аник, ифодаси
/о с\
,к 
2 у дхк 
Эх, 
Эх,- Эх* 
j
куринишда ёзилади. Кичик деформацияларда ушбу ифодани
(9.7) ифода билан алмаштириш мумкин.
/
9.4. Кучланиш тензори
Деформацияланмаган жисмнинг х.амма к,исмлари бир-бири 
билан механик мувозанат хрлатида булади. Жисм деформа- 
цияланганда у мувозанат \олатидан чикади. Натижада унга 
мувозанат \олатига интилувчи кучлар таъсир килади. Жисмда 
бирор деформацияланган булакни танлаб оламиз. Булакка, ал-


батта, таъсир килувчи ички кучлар пайдо булади. Бу кучлар 
танланган булакнинг юзаси оркали таъсир килади. Ушбу 
булимда фа кат юза буйлаб таъсир килувчи кучларни куриб 
чикамиз. Хажмий кучларни (масалан, огирлик кучи) \исобга 
олинмайди. Таъсир килаётган кучнинг шу сирт юзасига 
нисбати механик кучланиш деб аталади. Деформацияланган 
жисмнинг ихтиёрий х;ажми сиртида элементар юза ажратиб 
оламиз (9.4- чизма). Ушбу юзага ташки бирлик нормал п век- 
торни угказамиз. Умумий \олда 
кучланиш вектори нормал век­
тор билан бир хил йуналмаган 
булиши мумкин. Агар кучла­
ниш вектори п нормал вектор 
билан уткир бурчак \осил килса 
(жисмни 
чузувчи 
кучланиш) 
бундай 
кучланиш 
йуналиши 
мусбат деб кабул кдпинган.
Кучланиш вектори дп ни 
узаро ортогонал учта ташкил 
этувчи ст,,оf2,a3, векторларга 
ажратиш мумкин. Уз навба- 
тида л;ар бир ташкил этувчи- 
ларнинг координаталар укида учта проекциялари мавжуд. На­
тижада туккизта каггалик ^осил булади. Бу катталиклар куч­
ланиш тензорини ташкил килади:
^ 1 1
а \2
С Т 13 
^*2! ^22 ^*23 
С Т 31 С Т 32 С Т 33
(9.9)
Кучланиш тензори \ам симметрик тензор булганлиги ту- 
файли уни олтита мустакил катталикка келтириб олишимиз 
мумкин:

Download 8,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   199




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish