х анизмлар уз ^ а р а ка т йуналишини узлуксив узгартириб т у -
ради. Бунинг у ч ун у ларн и карака тла нт ира ётг ан д ви га т ел ла р-
нинг ^ а р а к а т йуналишини узгартириш, яъ ни статор чулгамига
уланган иккита фаз а л арн ин г уз а р о урнини ал ма шт ир иш е т ар ли
бу ла ди. Эл ек т р д виг ате л нинг айланиш
йуналишини узг арт и-
рувчи ф е в е р с л о в ч и ) магнитли реверсив ишга туши рги ч и к
кита нореверсив ишга т уши рг ич л ар д ан иборат. Ул а р
у з а р о
механик т а р з д а шун д ай богланганки, бунда ф ак ат битта м а г
нитли юритгич уланган б ула олади. Агар иккита нореверсив
магнитли ишга ту ши рг ич л ар д ан фойдаланилса. у ^ о л д а у л а р
нинг ва ишг а т уши ри ш кн опкаларининг цормал ёпик к о н т а к т
л а р и б о ш к а р иш зан жи рл ари н и хам электр, х;ам механик т а р з
да а ж рат ад и , яъни унгга б о ш к а р и ш з ан жи ри
у л ан г ан да чап-
га бошка риш занжири автоматик т ар зд а манбадан а ж р а л а д и .
Ротори киска т уташтири л г ан асинхрон д в и г ат ел ни н г а й л а
ниш йуналишини б о шк а ри ш схемаси 1 2 . 2 7 - рае мд а к е лт и р и л
ган. Уч кутбли руб ил ь ник
Р
у л а н г ан д а н кейин унг г а юрги-
А
Ь
?
?
9
I
I
1
1 2 ,
1
-
раем .
318
www.ziyouz.com kutubxonasi
зиш кнопкаси
ЮУ
босилса, уч кутбли магнитли ишга т уши р-
гичнинг
1\У
(унгга) чулгами уланади. Бу чулгам чапга йунал-
тирувчи магнитли юритгич ва
юргизиш кнопкасининг нормал
ёпик контактлари
КЧ
ва
ЮЧ
хамда иссиклик
релеларининг
к он так тл ари
UP,
ва
UP
2 оркали уланади.
Бунда асинхрон
двигателнинг ротори ун г г а айланади. Бу вактда унгга юрг и
зиш кн оп кас и
Ю У
ишга туширгич
К У
нинг ёрдамчи
блок-
контакти
К У
билан уланади (шунтланади).
Тескари томонга, яъни „ч ап г а“ айлантириш учун дастлаб
тухтатиш кнопкаси
Т
ни, сунгра чапга юргизиш кнопкаси
ЮЧ
ни босиш керак. Бу вактда дастлаб магнитли ишга туширгич
ч улг а ми
КУ
узилади, сунгра ишга туширгичнинг
КЧ
чулгами
уланади. Бунда асинхрон д ви гате л ь
уланган фазаларнинг кет-
ма-кетлигини узг ар ти рад и .
(А
ва
В
фазалар у заро урин алма*
шади.) На тижад а
асинхрон
д виг ате л нинг
ротори тескари
й уна л ишда, яъни чапга айлана бошлайди.
Асинхрон двиг а-
т ея ни т у х т а т и ш учун тухтатиш кнопкаси
Т
ни босиш керак.
Б ун да дастлаб б ошк а р у в занжирн манбадан а жралади ва юрит
гич кон т ак т л а ри двигателни таъминловчи манбадан ажратиб
Куяди.
И к ка ла ишга туширгич бараварига уланмайди. Чунки бит
та и шг а туши рг и чн и нг уланиши унинг нормал ёпик
блок-кон-
тактининг очилиши натижасида иккинчи и ш г а т уширг ич б о ш
кариш з а н жи р и ни н г очик булишига олиб келади. Шунингдек,
ишга т у ши ри ш кнопкалари механик жпхатдан хам блокиров-
каланган.
Куп хол ла р д а двигателни тез тухтатиш талаб цилинади.
Б у максад учун асинхрон двигателнинг статор чулгамига у з
гармас ток бер и ла ди ва бу токнинг магнит майдони таъ сири
да д ви г ат е ль тез ту хт ай ди .
Ротори киска туташтирилган асинхрон двигателни динамик
се кинлат ишли б ошкариш схемаси 12.27- расмда
курсатилган.
И Т
кнопкаси босилганда контактор
К
чулгамидан
ток утади
ва у ишлай бошлайди. Контактор двигателни ва динамик се-
кинлатиш релеси
Д С Р
ни улайди. Бунда
Д С Р
нинг контакта
уланади, аммо секинлатиш контактори
С
уланмайди.
Чун ки
унинг з а н жи ри да кОнденсаторнинг ёрдамчи контакти
К
очик
булади. Б у контакт тухтатиш кнопкаси
Т
босилиб, контактор
К
нинг занжири уланганда ва у двигателни электр тармогидан
уз г ан д а уланади. Бунда секинлатиш контактори
С
ишга ту-
шиб, статор чулгамига у згармас ток беради ва динамик с е
кинлатиш бошланади. 1\аршилик
R c
ма зкур
токнинг киймати-
ни ростлаш уч ун хизмат килади.
Д С Р
нинг х а я л ла ш вакти
двигателни динамик секинлатиш, яъни тухтатиш вактини бел-
гилайди.
Узгармас ток двигателини ишга туши ри шн и ЭЮК, ток ёки
ва^г функцияси асосида автоматик бошкариш мумкин. П а р а л
л ел уйготишли узгармас ток
Do'stlaringiz bilan baham: