A
B
C
автомат, контактор ёки магнитли юритгич о рка ли б ошка риш
схемаси содда б ошка риш схемаси хисобланади.
Ротори киска туташгирилган асинхрон двигателни магнит
ли юритгич оркали ишга ту ши ри шн ин г монтаж схемаси 12.24-
расмда курсатилган. Ушбу схемада хар бир э лементларнинг
жойлашиши уларнинг асл хол даги жой л аши ши г а мос келади.
Схемада, шунингдек, магнитли юритгичнинг хар бир элемент-
лари орасидаги механик богланишлар хам курсатилган.
Юритгични улаш ва узишни бошкариш уч ун схе мад а и к
кита кнопка ( „ Ишг а т у ш и р и ш “
ва
„Тухтатиш*1 к нопкалари)
бор. „Ишга т у ш и р и ш “ (ИТ) кнопкаси норх!ал
х ол атд а очик
контакгга эга, яъни кнопка босилмагунгача б ош к а р и ш з а н ж и
ри туташмаган х ° л д а булади.
Магнитли юритгич куйидаги тартибда ишлайди. ИТ кноп
каси уланганда э лектромагнит галтаги 7 нинг з ан жи р и иссик
лик релелари ИР! ва И Р 2 ларнинг нормал ёпик контактлари
„а
—
а*
оркали уланади. Бунда электромагнит ч у л г а м и д а н т о к
окиб утиб, узак
8
да магнит майдони хосил килади. Н а ти ж а -
316
www.ziyouz.com kutubxonasi
да узак # га якорь
9
тортилади ва юритгич контактлари
2
в а
5
ларни улайди.
Бунда контакт куприкча
12
нормал ^ о л д а
очик блок - кон так т
10
ни улайди, у эса „ И Т “ кнопкасини шунт-
лайди, яъни ИТ кнопкаси ажралган нормал дастлабки ^олатга
кайтганда э лектромагнит занжири бу б лок-контактлар оркали
уланган холатда колади. Бу вактда блок-контакт
11
узилади
ва у двигателнинг ишга тушганлиги
тугрисида а хборот бери-
ши ёки бирор бошка занжирни блокировка килиши мумкин.
Ту хтатиш кнопкаси (Т) босилганда галтак 7 нинг занжири
узилади, натижад а электромагнит якорни куйиб юборади
ва
п ружина
13
таъсирида якорь унгга тортилади. Бу вактда кон
т а к т л ар 2 ва 5 а жра л иб , двигатель занжирини узади. Бу в акт
д а блок - контак т
10
у зилади,
11
эса ёпилади.
Дви г ат ел ь белгилангандан ортик ток билан юкланганда ис
сиклик
релеси
U P t
ва
U P2
лар ишг а тушиб,
va — а “
контакт-
ларни ажратади. Бунда ^ам галтак 7 нинг бошкариш занжири
узилиб, асинхрон двигатель манбадан ажратилади. Асинхрон
двигателда ёки унинг таъминловчи куч занжирида ёки б о ш
кариш занжирида киска т у та ш у в содир булса, бу
вактда сак-
лагич
С
нинг куймаси куйиб, асинхрон двигатель ва унинг
занжири химояланади. 12. 2 4 -раемда содда схема тасвирлан-
ган. Агар электр зан жи р л ари н ин г сони куп булса,
схе ма му-
р ак каб л аши б кетади. З а н ж и рл ар ни нг бошка р ил ишини гуларок
тасвирлаш учун ёйилган схе малардан
фойдаланилади.
Бундай
схе маларда
электр занжирининг х;ар бир э ле мен
та функционал тартибда жойлашти-
рилади. 12. 25-раемда 1 2 . 2 4 - раем даги
занжирнинг ёйилган
схемаси келти-
рилган. Бу схе мад а айни бир аппа
р а т а тегишли барча э лементлар бир
хилда белгилангаи.
Do'stlaringiz bilan baham: