А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

I
дан иборат булиб, икки ён томонига уйготувчи чул­
кам 
2
лар уралган. Магнит утказгичнинг икки ён томони бир 
килда тешилган булиб, дар бирига иккитадан индуктивлик
www.ziyouz.com kutubxonasi


'.28- pa'-v*
галтаги 3 уралган. 1-алтакларнинг индуктивликлари (/,,, 
L
2, /3, 
/-4) \заро куприк схемасида уланган. Магнит утказ’г'йчнинг 
бир стерженига кузгалувчан экран (киска туташтирилган чул­
гам) 
4
урнатилган. Бу экран тезлиги текшириладиган объект- 
га махкамланган булади. Индукцион чизикли тезлик датчиги 
мазкур датчикнинг асоси булиб хизмат килади. Магнит-моду- 
ляцион тезлик датчигининг тезликка пропорционал булган 
чикиш экран токи кайтадан магнит индукциясига айлантирп- 
ладп. Тезликка пропорционал nагнит индукцияси магнит ут- 
казгичнинг чеккаларидаги магнит каршилигини узгартирган- 
лиги туфайли бу датчик магниг-модуляцияловчи чизикли те з­
лик датчиги деб юритилади. Д атчик куйидагича ишлайди 
Уйготиш чулгами 2 узгармас ток манбаига уланганда магниг 
утказгичнинг параллел стерженлари орасида деярли бир хил 
магнит индукцияси хосил 
улади.
Куприк схемасннинг бир диагонали узгарувчан ток • анбаи- 
га уланганда иккинчи, яъни чикиш диагоналида узгарувчан 
чикиш кучланиши 

хосил булади. Экран кузгалмасдан тур- 
ганда чикиш кучланиши нолга тенг б\лади, чунки бу вактда 
галтакнинг индуктивликлари бир хи/ь-ир (/., = 1 2 = L 3 =
L J. 
Экран чизикли тезлик V билан силжитилса, унда тезликка 
пропорционал ЭЮ К хосил булади. Бу ЭЮ К экранда экрани- 
нинг силжиш тезлигига пропорционал ток 

хосил килади.
163
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т о к / э, У3 навбатида, магнит окими ( Ф э) ни досил килади. Б у
магнит окими О шаклидаги магнит утказгич буйича туташиб, 
унинг бир томонидаги асосий уйготиш магнит окими Ф у га 
Кушилади ( Ф у + Ф э) ва иккинчи томонидаги уйготиш магнит 
окимидан айирилади ( Ф у — Ф э ). Натижада датчикнинг бир т о ­
монидаги асоснинг магнит каршилиги тезликка пропорционал 
равишда купаяди, иккинчи томонида эса камаяди. Щ ун га яра- 
ша, бир асосда галтак индуктивлиги камайиб, иккинчисида 
купаяди.
Шундай килиб, галта* индуктивлиги 
(Lu L2, Lz, L
4) нинг 
текширилувчи чизицли тезликка боглик равишда узгариши 
куприкнинг чикиш диагоналида узгарувчан 
чикиш кучлани­
шининг тезликка пропорционал равишда узгаришига сабаб 
булади:
Ur
=
UK Lx
~ 7"3 =
UK 12 ~ Lv
L\ 4- L3 
L, -j- Li
бу
ерда 
UK
— куприкка берилган у згаРУвчан ток манбаининг 
кучланиши.
Магнит-модуляцион тезлик датчиги куйидаги афзалликлар- 
га эга:
1. Датчикнинг чикиш сигнали синусоидал узгарувчан ток 
куринишида булганлигидан уни кучайтириш ва масофага уза- 
тиш анча кулай.
2. Датчикнинг кузгалувчан кисми, яъни экрани осилган 
симлардан холи, шу туфайли датчикнинг харакат оралигини 
янада ошириш мумкин.
Магнит-модуляцион датчик ёрдамида 0,1 — 100 мм/с о р а ­
ликдаги чизикли тезликни улчаш мумкин. Бунинг учун дат­
чикнинг чикиш диагоналига лампали милливольтметр ёки у 3}[- 
ёзар асбоб уланса бас.
Холл элементли тезлик датчиги 7.29-раемда курсатилган. 
Холл элементли чизикли тезлик датчиги узайтирилган I ! 
шаклидаги кузгалмас магнит утказгич / дан иборат булиб, 
асосларига уйготиш чулгамлари 
2
ва 
3
уралган. Магнит ут­
казгичнинг бир стерженига экран 

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish