А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

S
шаклидаги узайтирилган маг­
нит утказгич 
1
дан иборат. Магниг утказгичнинг асосида бит- 
тадан тешик бор, асосларидагн индуктивлик га паклари 
2, 3,
4 ва 5
лари и хосил килишда симлар шу тешиклардан уткази-
160
www.ziyouz.com kutubxonasi


лади, индуктивлиги бир хил 
Lu L2, Lz, L4
булган бу галгак- 
лардан ташкари, магнит утказгичга упготиш чулгамлари 
6
ва
7 хам уралган. Магнит утказгичнинг уртанча узагида хара- 
катланувчи мис ёки алюминий экран 
8
б ор . Бу экран механик 
силжиши улчанадиган объектга маркам бириктирилади. Уйго­
тиш чулгамлари узаро кетма-кет туташтирилиб, кейин узга­
рувчан ток манбаига уланади. Уйготиш чулгамларидан утаёт­
ган ток таъсирида параллел стерженлар оркали туташувчп 
магнит окимпари 
Ф у
ва 
Ф
хосил булади, уларнинг микдори 
экраннинг холатига боглик.
Индуктив галтакларнинг турталаси 
хал куприк схемасида 
уланади. Куприкнинг бир дпагоналига узгарувчан кучланиш 
манбаи уланганда иккинчи (чикиш) диагоналида экраннинг 
силжишига пропорционал ранпшда кучланиш хосил булади. 
Экран магнит утказгичнинг уртасида тургани да галтак индук- 
тивликлари у заро тенглашади яъни Z.1 =
L2
=
L,
=--- /_4 (куприк 
мувозанатда булади) ва куприкнинг чикиш диагокалидаги куч­
ланиши нолга тенг булади Экран урта 
холатдан унгга ёки 
чапга канча сплжпсп. бир асосдаги магнит окими 
Ф а
шунча 
ошиб, иккипчисида шунча камаяди. Ьинобарин, А, ва 
Ц
ин- 
дуктивликлар канчага ошса, Z.3 ва 
LA
индуктивликлар ш унча­
га камаяди. Натижада куприк диагоналида чикиш кучланиши 
Ur
хосил булади:
и , - и шЬ .~М - и . U-~L‘ ,
I , + L
з 
U
4- 
L ,
бу ерда 
UK —
куприк дпагоналига уланган узгарувчан ток 
манбаининг кучланиш и.
Шундаи килиб, куприкнинг чикиш дпагоналига милливольт- 
метрни улаб, экран махкамлаиган объектнинг механик силжи- 
шин и улчаш мумкин.
Тезликни улчаш учун тахогенерагор ва гезлик датчпкла- 
ридан фойдаланпла ли 
Та хогенеоатор
айланиш тезлигини ул­
чаш учун хизмат килади. Куйида чизикли тезликни улчаш 
учун хизмат килувчи чизикли тезлик датчикларннинг конст­
рукция с и к елтирил ад и.
Тезлик датчиклари ишлаш принципига кзраб бир неча 
турга булинади: индукцион тезлик датчигн; магнит-модуляци- 
он тезлик датчиги; Холл элементли тезлик датчиги ва бошк;а- 
лар. Бу датчиклар кузгалувчан кисмининг турига караб, к у з ­
галувчан чулгамли, кузгалувчан магнитли, кузгалувчан узакли 
ва кузгалувчан экранли булиши мумкин. Саноат корхоналари- 
да иш жараёнини автоматлаштириш вактида иш механизми 
харакатланувчи кисмларининг силжиш тезликларини улчаш ва 
кайд килишда, металл кесувчи ва ёгочга ишлов берувчи даст- 
гохларнинг тезлигини текширишда, дастгохда металларни кав- 
шарлаш тезликларини ёзиб бориш ва бош ка харакат тез­
ликларини улчашда тезлик датчикларидан фойдаланилади.
11-2920 
1 Ы
www.ziyouz.com kutubxonasi


кузгал увчан чулгамли индукцион тезлик датчиги 7.27-
расмда курсатилган. Датчик 
Г1
шаклдаги кузгалмас магнит 
утказгичдан иборат. У згарм ас (доимий) магнит 
2
магнит ут- 
казгичнинг асоси булиб хизмат килади. Унинг узайтприлган 
ихтиёрий битта стерженига 
кузгалувчан улчаш 
чулгами 
3 
уралган. Узгармас магнит иккита параллел стержень орасида 
д еярли 
бир хил магнит индукциясини хосил килади. Кузга- 
лувчан улчаш чулгами стержень буйича кандайдир \
7 тезлик 
билан силжиса, унинг урамлари стерженлар орасидаги магнит 
куч чизикларини кесиб утиши натижасида чулгамда Э Ю К
досил булади. Э Ю К нинг киймати улчаш чулгамининг силжиш 
тезлигига пропорционалдир:
г =
I/.
Датчикнинг сезгирлиги 
S v
кузгалувчан улчаш чулгамининг 
урамлар сонига, стерженлар орасидаги магнит индукцияга ва 
солиштирма магнит утказувчанликка пропорционалдир.
Кузгалувчан улчаш чулгамли индукцион тезлик датчиги 
ёрдамида 0,05 — 50 мм/с ораликдаги чизикли тезликларни ул­
чаш мумкин. Агар датчикнинг улчаш чулгамига узиёзар ас- 
боб уланса. асбоб объект тезлигини когозга ёзиб боради. У ш ­
бу датчик ж уда сезгир хисобланади. Лекин унинг камчилиги 
хам б о р (кузгалувчан улчаш чулгами учларининг осилиб ту- 
пиши). Шунинг учун кузгалувчан улчаш чулгамининг харакат 
оралигини ош ири ш унинг осилиб турган учларининг тез узи- 
.шшига кисман сабабчи булади. Бундай датчик улчаш чулга­
мининг харакат оралиги 20 — 30 см дан ошмайди.
Магнит-модуляцион чизицли тезлик датчиги 7.28-раемда 
курсатилган. Датчик узайтирилган О шаклидаГи магнит ут* 
казгич 

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish