А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

/ =
и \ / ~ g 2 -\-( b L
 
—be
)2 =
и V l p T b ^ U - Y.
 
(2.37)
Токлар учбурчагининг учала томонини кучланиш U га бу­
либ, 
утказувчанликлар учбурчагини хосил циламиз (2.16- 
расм, в, д). Утказувчанликлар учбурчаги дан куйидаги нис- 
батларни ёзиш мумкин:
g =
K -cosf, 
b =
K-sincp; tocp = — .
g n
R , L, С элементлари узаро параллел уланган занжирларни 
та^лил килиш натижасида куйидаги хулосаларга келиш мум­
кин:
1. Агар bl > b с булса, занжирдаги умумий ток кучланиш 
U
дан фтза буйича ср бурчакка кечикади (2.16-раем, 
б):
= / m4n(u>* — cp), ср>().
2. Агар bL < bc булса, занжирдаги умумий ток / кучланиш 
U дан фаза буйича ср бурчакка илгарилаб келади (2.16- раем, г). 
Бунинг учун ср<0 булиши шарт, яъни
I
— / msi n( ( o/ -f- <р), 

<С 0.
Биринчи колда занжир актив-индуктив (2.16 раем, о), ик­
кинчи колда эса актив-сигим (2. 1б-расм, г) характерига эга 
Хисобланади. 
Агар b / = Ь С булса, l L = / с булиб, занжирда 
токлар резонанси ходисаси руй беради.
2.9. У
з г а р у в ч а н
 
т о к
 
з а н ж и р и д а г и
 
э н е р г е т и к
ж а р а ё н л
АР
Актив к а ршилик уланган з а нжи рд аг и оний цувват. Уму-
ман, узгарувчан ток занжирининг ихтиёрий вак;т лахзасидаги 
куввати унинг оний цув<шти дейилади. 2. 12- раемдаги занжир­
да оний кувват кучланиш ва ток оний цийматлариницг ку- 
пайтмасига тенг:
" Р
=
ик- i = U ms\n at -
/ OTs i n ш/ =
U ml m
s i n 2 
ut,
( 2 . 3 8 )
бу ерда Uk — и — U ms\n ш/ —занжирга берилган кучланиш.
Оний кувват грнфигидан (2 1 7 - раем, а) куринадики, актив 
каршиликли занжирда! и кувнат О дан Р т гача даврий равиш- 
да узгаради, бунда унинг ишораси. мусбаг булади Бу манба- 
дан истеъмол ^илинаёгган энер'-. янинг каршилик R да <>\тун- 
лай иссиклик энергиясига айланиб, 
занжирда кайтарилмае 
жараён содир булаётганини курсатади.
54
www.ziyouz.com kutubxonasi


2 . 1 7 - раем
Одатда, узгарувчан ю к занжирининг куввати унинг давр 
и ч и д а г и
уртача куввати билан бахоланади:
Демак, уртача кувват актив каршиликда иссицликка ай- 
ланаётган электр куввати булиб, узгарувчан ток занжирининг 
актив (ёки фойдали) куввати дейилади ва Н харфн билан 
белгиланади. Кувватнинг оний киймати токка нисбатан икки 
марта ортик частота билан узгаради.
Актив кувват мик on жихатидан электр энергиясининг 
давр ичида бошка тур (иссиклик, механик кимёвий) эн<р- 
гияга, яъни фойдали ишга айлапи и жадаллигини курсатади. 
Унинг улчов бирлиги Вт (кВт, МВт,'.
(2.39)
Агар U = ! - R  эканлигини хисобга олсак,
РурР = U • I — 
1
2 • R.
(2.40)
55
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish