А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в


) зан­ жирга берилган кучланиш токдан фаза буйича  бурчакка  илгарилаб келади: а



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

6
) зан­
жирга берилган кучланиш токдан фаза буйича 
бурчакка 
илгарилаб келади:
а
=
U т
s i n (
+

срц > 0 .

Агар X f  (яъни U L< i U c\ булса (2. 15-раем, г), зан­
жирга берилган кучланиш токдан фаза буйича 
бурчакка 
кечикади:
а
= 6 m s i nf ( o? — сра ), 
9 а < 0 .
Б и р и н ч и х о л д а з а н ж и р а к г и в - и н д у к т и в , и к к и н ч и х о л д а эса, 
а к т и в - с и г и м х а р а к т е р г а эга х и с о б л а н а ди . А г а р
X
l
 = X
c
; б у лс а ,
U
l
= U <;
б у л и б , з а н ж и р д а
к у ч л а н и ш л а р р е з о на н с и х о д ис а с и 
р у й б е р а д и .
2.8. А К Т И В ВА Р Е А К Т И В Ц А Р Ш И Л И К Л А Р И У З А Р О  
П А Р А Л Л Е Л УЛ АНГА Н З А Н Ж И Р
Т а р м о к л а н г а н
( п а р а л л е л )
у з г а р у в ч а н
ток 
з а н ж и р л а р и н и
та>>лил ки л иш ва х и с о б л а ш
у ч у н у т к а з у в ч а н л и к д а н ф о й д а л а ­
н и ш к у л а й д ир . Т а р м о к л а н г а н у з . а р у в ч а н т о к з а н ж и р и д а (2.16- 
ра с м.
а)
у т к а з у в ч а н л и к уч т у р г а б у л и н а д и :
акт ив у г к а з у в -
чанлик g =  —; реактив утказувчанлик b = bL —bc (бу ерда 
R
bl = -------индуктив, Ьс — шС—сигим утказувчанлиги); тула ут-
<чЬ
казувчанлик Y = Vb' l - \- g2. Барча утказувчанликлар сименсда 
улчанади ва кискача См деб белгиланади.
Берилган занжир (2.16-раем, а) синусоидал кучланиш 
= U msinu>t манбаига параллел уланган. Кирхгофнинг биринчи 
конунига биноан занжирдаги ток (ёки умумий ток):
i — ig
-j- 
II
(2 33)
У холда элементлари параллел уланган занжирдаги умумий 
токнинг узгариши:
i —
+
i-L
- Н с1 =
gu
+ — j
11^
"Ь ^ ^ =
www.ziyouz.com kutubxonasi


R
д)
i 6 - р а е м .
= I gms\n^t — y/msin(co/ — 90°) + /cmsin(u>/ + 90°) =
= /OT^in(co^ — ©),
(2.34)
бу ерда
1
 
— фазаси.
!5унда фаза силжиш бурчаги ф нинг ишораси занжирдаги 
реактив 
утказувчанликлардан 
кайси бирининг катталиги: а 
6 oi лиц.
Актив ва реактив каршиликлари узаро параллел уланган 
занжирнинг вектор диаграммаси 2. 16-расм, б —г да курсатил­
ган. Кучланиш занжирнинг барча элементларида бир хил кий- 
матга эга булгани учун кучланиш вектори бош вектор тарзида 
олинган. Актив утказувчанликдаги ток вектори !g = g - U  куч- 
ланнш вектори U билан фазалар буйича мос тушади, индук­
тив галтакдаги ток 7/. кучланиш вектори U дан 90е га кечи- 
кади ва ни^оят конденсатордаги ток вектори /с кучланиш 
вектори U дан 90° илгарилаб келади. Карама-карши фазада 
булган токлар (//. ва / с ) нинг векторлари орасидаги бурчак 
180° га тенг.
Мазкур векторлар диаграммасидан куринадики, занжирдаги 
умумий ток параллел шохобчалардаги токларнинг геометрик 
йигиндисига тенг:
t g -\- I I - \ - I
c
(2.35)
www.ziyouz.com kutubxonasi


Вектор диаграммани куриш натижасида хосил булган ток­
лар учбурчаги ONO дан
/ = /
il + i U - l c V - u V  ? ! + ( * t - * c ) 2T 
(2.36)
Берилган занжир учун Ом конунининг ифодаси:

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish