А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

N 
Кугбн.инг, 
б
утказгич s кутбнннг таъсирида турибди. Рамка­
нинг айланиши мобаинида 
а
утказгич 5 кутбнинг, 
б
утказгич 
эса 
N
кутбнинг таъсирига утади. Демак, утказгич кайси кутб 
таъсирида булса, у бириктирилган рамка ва чутка хам 
шу 
кутб таъсирида булан -лсан. Расмдан куриниб турибдики, р а м ­
ка айланганда унда хеси т булган Э Ю К синусоидал узгарув- 
чандир. Х а р бир рамка уз халкаси билан электр богланган- 
лиги учун ундаги потенииаллар айирмаси, яъни кучланиш хам 
синусоидал конун буйича узгаради. Бу кучланишнинг у з г а р и ­
ши 8.3-раем, 
а
нинг унг томонида курсатилган. Шунинг учун 
бундай х^лда -.ташки занжирдан узгарувчан ток утади. Д е ­
мак, бундай схема буйича ишла |диган машина узгарувчан 
гок генераторидир.
Энди кжоридаги схемани б ироз узгартириб! 
рамканинг 
бошланиш ва охирини бир биридан изоляция килинган иккита 
ярим халкага улаймиз (8.3- раем, 
б)
ва машинанинг чуткала-
170
www.ziyouz.com kutubxonasi


8.3- раем.
рида потенцналлар айирмасининг узгаришини кузатамиз. Рам- 
к а н и н г
ярим айланиши давомида х а Р бир утказгичиДа Э Ю К , 
шунинг дек тенг таъсир этувчи Э Ю К хам нолдан максимал 
Кийматгача ортади ва яна нолгача камаяди.
Биринчи ярим айланиш давомида кузгалмас 1-чутка остида 
7V кутб таъсиридаги 
а
утказгич бириктирилган ярим ^алк;а 
(яъни якорь) сирпанса, 2-чутка остида эса 
S
кутб таъсиридаги 
б
утказгич бириктирилган ярим халка сирпанади. Иккинчи 
ярим айланиш давомида эса 
а
утказгич 
N
кутбнинг таьсири- 
дан чициб, 5 кут'нинг таъсирига кира бошлайди. 
и
утказгич 
эса 
S
кутбнинг таъсиридан чикиб, /V кутбницг таъсирига ки­
ра бошлайди. Демак, 1-чутка осгида доимо /V 
кутбнинг, 2- 
чутка остида эса S кутбнинг таьсиридаги потенциаллар булар 
экан. Шунга кура, Э Ю К нинг йуналиши хамда ташки зан- 
жирдаги кучланишнинг йуналиши узгармайди. Бундай кучла- 
нишнинг узгариш характери 8.3-раем, 
б
нинг унг томонида 
курсатилган. Бунда ташки занжирдаги токнинг йуналиши у з ­
гармас булади. Аммо у киймат жихатдан пульеланувчидир. 
Агар ярим халкалар ва рамкалар сонини (яъни машинанинг 
коллектор пласгинкалари ва якорь чулгамидаги урамлар с о ­
нини) икки баравар купайтирсак, якорнинг халкаси буйлаб 
бир-биридан 90° га сурилган, кетма-кет уланган иккита урам 
(ёки рамка) хосил булади. Бундай сурилиш натижасида _урам-
m
www.ziyouz.com kutubxonasi


8.4- рае м.
ларда досил булган Э Ю К дам 
ф аза 
жидатдан 
чорак даврга 
сурилган булади.
Х а р бир параллел урамдаги 
тенг таъсир этувчи Э Ю К айрим 
урамларда досил булган Э Ю К
оний 
кийматла'рининг 
йигинди- 
сига тенг. Бундаги кучланишнинг 
узгариш 
характери 8.4- раемда 
курсатилган. Эгри чизицдан ку- 
ринадики, машинанинг чулгами- 
даги урамлар сони ва коллектор пластинкаларининг сони орт- 
ганда кучланишнинг пульелапиши кисман кам аяр экан. Демак. 
чулгамнинг уРамлар сонини ва коллектор пластинкаларининг 
сонини купайтириш йули билан кучланишнинг пульеланишини 
камайтириш ва унинг доимий характерга эга булишини таъ­
минлаш мумкин.
Демак, узгармас ток генератори аслида узгарувчан ток 
машинаси булиб, ундаги узгарувчан Э Ю К кейинчалик коллек­
тор ёрдамида турриланиб, ташки занжирга узгармас ток бери- 
лар экан. Бунда коллектор механик тугрилагич вазифасини 
б а ж а р а д и .
8.3. У З Г А Р М А С ТОК М А Ш И Н А С И Н И Н Г Ч У Л Г А М Л А Р И
Дастлабки узгармас ток машиналарининг якори далка шак- 
лида булиб, унга далкасимон чулгам жойлаштирилган эди. 
Халкасимон я к о р л а р бир канча камчиликларга эга булгани 
учун (чулгамни ташкил килган утказгич узунлигининг ярми- 
дан купи Э Ю К досил килишда кзтнашмай, якорь ташкариси- 
даги симларнинг у з аро уланиши учун хизмат килади) кейин­
чалик барабан туридаги якорл ар билан алмаштирилди. Б а р а ­
бан туридаги я к орл ар д а чулгамни андазалар ёрдамида тайёр- 
лаб, очик пазларга жойлаштириш мумкин. Чулгам бир кзнча
утказгичлардан иборат булиб,
d
6.5 раем.
улар бирлаштирилганда 
ёпик 
занжир 
досил 
булади ва 
улар- 
да 
досил буладиган 
Э Ю К
лар 
Кушилади.
Уланишига ка Р а б сиртмок- 
ли ёки параллел, тулкинсимон 
ёки кетма-кег чулгамлар б у ­
лади.
Сиртмокли чулгамда (8 5- 
расм) шимолий 
N
кутб ос- 
тида булган биринчи утказгич- 
нинг охири жанубий 5 кутб 
осгида булган иккинчи 
у т к а з -
гичнинг охирига уланади. Ик-
1715
www.ziyouz.com kutubxonasi


кинчи утказгичнинг боши (жанубий кутб остида булган) ши- 
молий кутб осгида булган учинчи утказгичнинг бошига улана­
ди. Ш у тартибда уланган барча утказгич лар сиртмоц хосил 
цилиб, жойлаштирилади.
Як орь чулгамининг асосий элеменги секциядир. Секция —
чулгамининг схемаси “

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish