А. С. К а р и м о в, М. М. М и р а й д а р о в, F. Р. Ш о ё к у б о в



Download 18,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet103/334
Sana22.02.2022
Hajmi18,47 Mb.
#98596
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   334
Bog'liq
Elektrotexnika va elektronika asoslari (A.Karimov va b.)

дои/ кутд
уиготиш ччпга'-iu
Ьош кчтд 
учпиги 
якорь чулгами
станина 
коп лектор
якорь 
ччтка 
8
.
1
- раем.
8.1. У З Г А Р М А С ТОК М А Ш И Н А С И Н И Н Г Т У З И Л И Ш И
ВА И Ш Л А Ш П Р И Н Ц И П И
Узгармас ток машинаси, асосан, кузгалмас кием — 
станина, 
Кузгалувчан 
кием — 
якордан
ибораг. Станина йирик 
машина­
лар учун 
пулатдан, кичик машиналар учун чуяндан 
куйиб 
ясалади ва 
унга 
кутбларнинг узаклари урнатилади 
(8.1-раем).
Бош кутблар станинанинг ички сиртига урнатилган, булиб, 
унга 
уйготиш, чулгамлари
уралган. Бош кутб машинанинг 
асосий магнит майдонини хосил килади. Магнит майдонининг 
текис таркалиши учун бош кутбга учлик урнатилган.
Якорь цилиндрсимон узак булиб, 
укка 
урнатилади. Якорь 
калинлиги 0,35 — 0,5 мм ли электротехник пулат пластинка- 
лар тупламидан тайёрланади. Уюрм а токларга буладиган КУВ* 
ват иерофини камайтириш максадида пласгинкалар бир-бири- 
дан изоляция килинади. Айланувчан якорнинг чулгамларида 
узгарувчан Э Ю К ^осил килиниб, коллектор ва чуткалар ё р ­
дамида генератордан узгармас ток олинади.
Якорь чулгами изоляцияланган мис симдан иборат булиб, 
у ало*ида-ало.\ида секция килиниб ясалгандан сунг якорнинг 
узагидаги пазлар ора- 
сига жойлаштириладп.
Ч улгам якорнинг уза- - 
гидан яхшилаб изоля­
ция килинади ва мах­
сус ёгоч поналар ёрда­
мида пазларда махкам- 
ланади (8.2-раем, а).
Чулгамнинг 
учлари 
коллектор 
пластинка- 
лари га бириктирилади.
__ jar
1(59
www.ziyouz.com kutubxonasi


Коллектор
цилиндр шаклида булиб, мисдан ясалган ало* 

и
да-алохида пластинкалардан иборатдир 
Унинг тузилиши 
8. 2-раем, 
б
да курсатилган. Пласгинкалар бир-биридан ва кор- 
пусдаи миканит манжега воситасида изоляцияланади. Корпус- 
даги тугцичга урнатилган чуткалар ёрдамида коллектердан 
ток олинади. Чуткалар кумир, 1рафит, мис ёки брон^адан 
ясалади.
Машинанинг якори бирламчи двигатель ёрдамида узгармас 
тезлик билан айлантирилганда (генератор режими) унинг чул­
гам урамларини бош магнит куч чизиклари кесиб утиши на- 
тижасида, электромагнит индукцияси конунига биноан, Э Ю К
индукцияланади, яъни
Е
=
с
• 
п • Ф ,
(8.1)
бу ерда 
с —
узгармас коэффициент; 
п
— якорнинг айланиш тез­
лиги, айл/мин; Ф — бош кутбларнинг магнит окими, Вб.
Индукцияланган Э Ю К нинг йуналишини „унг кул“ коида- 
сига кура аниклаш мумкин. Я к ор д а Э Ю К индукцияланиш хо- 
дисаси узгармас ток машинасининг двигатель режимида хам 
содир булади Бирок б у н д а генераторда индукцияланган Э Ю К
токни генераторга 
уланган ташки занжирда хосил килади. 
Двигателда эса бу Э Ю К унга берилган кучланишга тескари 
йуналгандир.
8.2. У З Г А Р М А С ТОК Х О С И Л К И Л И Ш Д А
К ОЛ Л Е К ТО Р Н И НГ А Х А М П Я Т И
Узгармас ток хосил булиш жараёнини тушуниш учун ав- 
вал 8.3-раем, 
а
га, сунгра 8.3- раем, 
б
га м урож аат килайлик.
8.3-раем, ада рамка шаклидаги утказгич магнит майдонида 
айланганда унда кандай электр х°дисаларп руй беришини к у­
риб чикаплик. Рамканинг 
а
ва 
б
утказгич лари (яъни стер- 
женлари) иккита халкага бириктирилган булиб, 
а
утказгич 

Download 18,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish