A. Qodiriy nomidagi jijjax davlat pedagogika instituti Tarix fakulteti Tarix o’qitish metodikasi yo’nalishi 302-guruh talabasi Abdurasulov Bahodirning


Хўжа Кўндаланг ота (Шаҳид бобо) зиёратгоҳи



Download 55,09 Kb.
bet7/7
Sana21.02.2022
Hajmi55,09 Kb.
#72743
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Baxmal tumani muqaddas qadamjo va ziyoratgohlar

Хўжа Кўндаланг ота (Шаҳид бобо) зиёратгоҳи
Ушбу зиёратгоҳ Бахмал туманининг Темирқадам қишлоғи қабристони ҳудудида жойлашган бўлиб, 2014 йилда Турсунов Акрам бошчилигида маҳаллий аҳолининг 60-65 млн сўмлик ҳомийлик маблағи ва ҳашари билан зиёратгоҳ атрофи ободонлаштирилиб, қабр устига кўркам ва маҳобатли кўринишга эга хонақоҳ30 барпо қилинган31.
Зиёратгоҳга номи берилган кишининг асли исми Хўжа Зайниддин Орифали32 бўлган деган тахминий қараш мавжуд бўлиб, унинг Хўжа Кўндаланг деб аталишига қуйидаги ривоят сабаб бўлган. “Қадим даврларда қишлоққа ёвлар бостириб келишганда ушбу авлиё ота қишлоққа келаётган бало-қазоларга ўзим кўндалангман”33, деган ва ёв бостириб кела олмаган экан. Шу-шу ушбу зиёратгоҳни номи Хўжа Кўндаланг ота бўлиб қолган.
Хонақоҳ атрофида бир қанча катта кичик қабртошлар мавжуд бўлиб ушбу зиёратгоҳни қадимийлигидан дарак бериб турибди. Қабр тошлардаги ёзувларни ўқишнинг иложи йўқ сабаби узоқ йиллар давомида қаровсиз қолганлиги ва табиат инжиқликларига бардош бераолмаган. Зиёратгоҳга асосан ўзбекларнинг Сарюзи уруғи вакиллари зиёратга келиб турли кўринишдаги маросимлар ўтказишади.

1Атаев М. Жиззах алломалари. – Т. Adib, 2014. -Б.7-8.

2Ўша асар. –Б.85.

3Абдулқодир ибн Абулвафо Қураший. Ал-жавоҳиру-л-музийя фи табақоти-л-ҳанафийя. – Байрут: Муассасату-р-рисола, 1993. Т.2. -Б.74-75.

4Абу Саъд Абдулкарим Самъоний. Насабнома. Арабчадан Абдулғаффор Раззоқ таржимаси, 1 -жилд. – Бухоро: Бухоро, 1999. -Б. 156.

5Қаранг: Абдуллоҳ Абдулҳамид Саад. Ўрта Осиё олимлари қомуси. ­­­− Т.: Имом Бухорий республика илмий-маърифий маркази, 2007. -Б.35.

6Ўзбекистон миллий энциклопедияси 9-том. − Т.: Ўзбекистон миллий энциклопедияси, 2005. -Б. 134.



7Абу Саъд Абдулкарим Самъоний. Ал-Ансоб. / Абдулқодир ибн Абулвафо Қураший. Ал-жавоҳиру-л-музийя фи табақоти-л-ҳанафийя. – Байрут: Муассасату-р-рисола, 1993.

8Атаев М. Жиззах алломалари. – Т. Adib, 2014. -Б.74.

9Абдулқодир ибн Абулвафо Қураший. Ал-жавоҳиру-л-музийя фи табақоти-л-ҳанафийя. – Байрут: Муассасату-р-рисола, 1993.

10Бу алломаларнинг «шаҳид» деб номланишига сабаб, ўша даврда олимлардан бир жамоаси ўлдирилган бўлиб, уламолар томонидан уларга «шаҳид» даражаси берилган. Қаранг: мазкур нашр. − Б. (2:375).

11Самъоний. Насабнома. Арабчадан А. Раззоқ таржимаси, 1-жилд. – Бухоро: Бухоро, 1999/ Абулҳасанот Муҳаммад Абдулҳай Лакнавий. Ал-фавоиду-л-баҳийя фи табақоти-л-ҳанафийя. − Қозон: Матбаъату-л-хизона, 1903.



12Кафавий. Китобу-аъломи-л-ахёр. Абу Райҳон Беруний номидаги ШҚМ. №91-ашёвий рақамли қўлёзма/ Абулҳасанот Муҳаммад Абдулҳай Лакнавий. Ал-фавоиду-л-баҳийя фи табақоти-л-ҳанафийя. – Қозон: Матбаату-л-хизона, 1903.

13Абдулқодир ибн Абулвафо Қураший. Ал-жавоҳиру-л-музийя фи табақоти-л-ҳанафийя. – Байрут: Муассасату-р-рисола, 1993. (1:143)/ Зайнуддин Қосим ибн Ибн Қутлубғо. Тожу-т-тарожим фи табақоти-л-ҳанафийя.– Бағдод: Аъни босмахонаси, 1962).

14Абу Саъд Абдулкарим Самъоний. Насабнома. Арабчадан Абдулғаффор Раззоқ таржимаси. Бухоро: Бухоро, 1999.

15Мазкур нашр; Лакнавий. Ал-фавоиду-л-баҳийя фи табақоти-л-ҳанафийя.– Қозон: Матбаату-л-хизона, 1903.

16Хайруддин Зириклий. Ал-аълом. 17-жилд. – Қоҳира: Ношири кўрсатилмаган, 1954./ Ҳожи Халийфа ҳам Ибн Шаҳинадан иқтибос олиб келтирган 2-жилд, -Б. 1187.



17Абу Ҳафс Умар Насафий. Тилбату-т-талаба фи истилоҳоти-л-фиқҳийя,1-жузъ. -Б.4. http://www.shamela.ws

18Абдулқодир ибн Абулвафо Қураший. Ал-жавоҳиру-л-музийя фи табақоти-л-ҳанафийя. – Байрут: Муассасату-р-рисола, 1993. (1:143)/ Зайнуддин Қосим ибн Ибн Қутлубғо. Тожу-т-тарожим фи табақоти-л-ҳанафийя– Бағдод: Аъни босмахонаси, 1962.

19Ҳожи Халийфа. Кашфу-з-зунун ан асомиъи-л-кутуб ва-л-фунун. (2:1636). – Байрут: Дору-л-кутуби-л-илмийя, 1992.

20Атобикий. Ан-нужуму-з-зоҳира/Ибн Имод. Шазароту-з-заҳаб.

21Муҳаммад Закий Абдулбирр. Базлу-н-назар фи-л-усул. – Қоҳира: Дору-т-турос, 1992. -Б.32 -34.

22Дала тадқиқотлари. Бахмал тумани, Новқа ота қишлоғи, Новқа ота зиёратгоҳи. 2014 йил, август.

23Саййид Азим. Бахмалнома. Жиззах.: “Сангзор” нашриёти. 2001. Б.59-60.

24Аширов А. Ўзбек халқи анъанавий турмуш тарзида қадимий диний эътиқодлар (Фарғона водийси материаллари асосида). док.дисс. Т.: 2008. Б.80-81.



25Ўзбек тилининг изоҳли луғати. “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” давлат илмий нашриёти. Т.:-2007. 3-жилд, Б.59.

26Караматов Ҳ. Ўзбекистонда мозий эътиқодлари тарихи. Тошкент.: 2008. Б.166.

27Дала тадқиқотлари. Бахмал тумани Боғимозор ота зиёратгоҳи. 20018 йил, июлъ.

28Саидқулова Насиба 36 ёш. Бахмал тумани Боғимозор муғол қишлоғи. 20018 йил, июлъ.

29Усмонов Темур 36 ёш. Бахмал тумани Боғимозор ота зиёратгоҳи назоратчиси. 20018 йил, июлъ.



30Акрамов Усмон 76 ёш. Бахмал тумани Темирқадам қишлоғи. 2018 йил, июль.

31Дала тадқиқотлари. Бахмал тумани Темирқадам қишлоғи. 2018 йил, июль.

32Абдуқодиров Муртазо 81 ёш. Бахмал тумани Темирқадам қишлоғи. 2018 йил, июль.

33Тожиев Сайдам 84 ёш. Бахмал тумани Темирқадам қишлоғи. 2018 йил, июль.



Download 55,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish